ДВОБОЈ НА ИВИЦИ АМБИСА ДОЛОМИТА: Окршај на 2.744 метра надморске висине до данас има супротстављена тумачења

Окрутни голи врхови Доломита били су најбизарније бојиште Првог светског рата где се на надморским висинама од 2.000 до 3.900 метара у једном тренутку нашло укупно 400.000–450.000 војника.

Фото: Борис Субашић

У овом „Белом рату“ само једна трећина војника погинула је од непријатељских метака, шрапнела, бомби или у међусобном минирању положаја. Две трећине укупних жртава, које се процењују на 150.000–180.000 људи, однели су смрзавање, болести услед лоше исхране, падови са литица и изнад свега снежне лавине.

У лавинама су масовно страдали и многи од прећутаних 20.000 српских ратних заробљеника које су Аустроугари користили као робовску радну снагу да износе ратни материјал на висине веће од 2.500 метара у свим временским условима. Беч је крио њихово ангажовање које је по Хашким конвенцијама било ратни злочин. На срамоту југословенске и српске историографије, он је до данас неистражен. Тек захваљујући италијанским историчарима из Трента који су на годишњицу Великог рата објавили прве податке о броју и судбини српских заробљеника, можемо да направимо бар грубу реконструкцију њихове трагедије.

Посебно су сурово експлоатисани у масиву Мармоладе, где је грађен аустријски „Град од леда” (Eisstadt), мрежа тунела унутар самог глечера. Када се у децембру 1916. године, после страховитих снежних падавина, покренуо низ лавина, многи српски и руски заробљеници смештени у најнебезбеднијим дрвеним баракама затрпани су живи.
То је само једна од прећутаних прича из Великог рата који се наставио и после формалног потписивања примирја ратом наратива и ревизијом историје. Он траје и данас, што се лако уочава у „документарним“ причама о планинском фронту који се 1915–1917. године протезао на око 600 километара од Доломита и Канина до тромеђе са Швајцарском.

Фото: Борис Субашић

Велики део прича, нарочито филмских на друштвеним мрежама, посвећен је Сепу Инеркофлеру, чувеном алпинисти и планинарском водичу из Јужног Тирола. Он се 1915. године, упркос позним годинама за рат, пријавио као добровољац у аустроугарску војску да би се борио против „латинских агресора“ који су овај део црно-жуте монархије, насељен већински Италијанима, желели да припоје Италији.

Инеркофлер је тада бил имућан човек, који је новац зарадио водећи богате туристе по Алпима и отвирио хотел и неколико планинских домова. Међу њима је био и онај код живописног врха Тре Ћиме, уз који се налазио аустроугарски логор у коме су као робови радили српски заробљеници. У тугаљивим интернет причама Италијани се оптужују да су га разорили артиљеријом, иако је имао заставу са Црвеним крстом, јер су „сумњали“ да се ту налазио штаб аустроугарских извиђача. Архивски документи потврђују ту сумњу, али ако легенда није у складу са чињеницама, утолико горе по чињенице.

Мит Инеркофлера представља као германског планинског витеза и хуманисту, иако његов дневник показује да је реч о одлучном аустроугарском подофициру који се самоиницијативно пео на тешко доступне врхове да би хладнокрвно, као снајпериста, убијао италијанске војнике и наводио на њих артиљеријску ватру. Његова смрт у борби прса у прса са италијанским војником Пјетром Де Луком већ дуже од века се преиспитује и реинтерпретира.

Италијани на основу архивских докумената тврде да је италијански брдски пешадинац-алпини херојски одбранио стратешки положај на планини Монте Патерно од елитне аустроугарске диверзантске јединице коју је формирао и предводио Инеркофлер. Германски наратив покушава да наметне верзију по којој је „планински вук“ страдао случајно од аустроугарске ватре, јер је недостојно да буде побеђен од италијанског пешадинца.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Када је после Сенжерменског споразума Јужни Тирол припао Краљевини Италији, Инеркофлер је у тадашњој аустријској и немачкој литератури постао симбол „германског отпора против латинске експанзије”. Управо тада почиње радикално инсистирање на верзији да су га грешком убили аустријски митраљезци са Сасо ди Сесто. Циљ је био омаловажити одбрану Монте Патерна и доказати да обичан италијански војник Де Лука никада не би могао у директној борби да надмудри и ликвидира елитног „германског планинског вука“.

У време Трећег рајха, нацистичка пропагандна машинерија је Сепа Инеркофлера представљала као отелотворење своје идеологије „крви и тла”. Приказиван је као оличење пангерманске супериорности – неискварени човек са планине, ловац и ратник који брани границе германског света, а о њему су писане бројне романсиране биографије. У време данашње Европске уније, чији је хегемон Немачка, приказује се на мало углађенији али суштински исти митски начин, а да се његов противник Де Лука, који је био симбол италијанског борца током Великог рата, готово не помиње.

Њихов окршај одиграо се на 2.744 метра надморске висине на врху Монте Патерно на тадашњој граници Италије и Аустроугарске, са ког се пружа одличан видик надалеко. Инеркофлер га је одлично познавао из предратних времена и више пута се пео на њега, пуцао на Италијане и наводио артиљеријску ватру на њих. Својим командантима је сугерисао да би овај положај требало да има сталну аустроугарску посаду, али су италијански алпини били бржи и први заузели Монте Патерно.

Foto: Printskrin

Међу њима је био Пјетро Де Лука, син сиромашних наполичара из засеока Валмарено де Фолина, подно венецијанских Преалпа у провинцији Тревизо. Био је познат као бунтовник који није желео да проведе живот као слуга локалних племића, па је и позив у рат доживео као неку врсту ослобођења. Са својом четом 268. батаљона „Вал Пјаве” послат је на фронт изнад Мисурине, у подножју Три врха Лавареда (Tre Cime di Lavaredo) на италијанско-аустроугарској граници. Ратни другови су га волели упкрос експлозивној нарави и непрестаном гунђању тог дива за кога је капетан Алберто Нери причао да је „имао две руке као две бутине просечног човека и две шаке од којих је свака, када је отворена, могла да замени један од модерних дамских кишобрана”, на шта се надовезао други саборац духовитом опаском да је Пјетров „најснажнији део ипак стомак, увек спреман да се напуни!”.

Крајем јуна 1915. године алпинац Де Лука долази на смену на Монте Патерну у малој јединици под командом каплара Еуђенија Да Рина. Са врха су држали под присмотром Аустријанце укопане на Форчели Тоблин и наводили ватру на њих. Нажалост, она је убијала и српске заробљенике који су морали да носе муницију на положаје Аустроугара под претњом смрти.

Фото: Борис Субашић

Шесторицу алпина и њиховог каплара на врху Монте Патерна у недељу, 4. јула 1915. године у 4 сата ујутру, почињу да засипају кишом пројектила аустроугарска артиљерија и митраљези са Куле Тоблин и са Сасо ди Сесто. Италијани схватају да није реч о обичној чарки, већ о припреми за напад, али који су могли да изведу само искусни алпинисти. Управо таква група, чији је вођа био Инеркофлер, пела се под заштитом артиљеријске ватре уз стеновиту литицу. Стражар Пјетро Де Лука је овако описао битку:

— Почело је да свиће, када сам видео да се појављује нека сенка. „Да није ђаво?”, рекох у себи. Ма какав ђаво! Био је то човек, и то какав човек... скочих на њега. Ух, био је јак као ђаво, али богами, ни ја нисам био ништа слабији од њега! Опалио сам му шамар и док се затетурао, дохватио сам камен и разбио му њушку. Срушио се низ кањон, а да није стигао ни амин да каже. Нагнуо сам се да видим његов пад и… И шта сам имао да видим! Директно испод мене, на свега неколико метара, било је тридесетак непријатеља који су се пењали као мрави… узео сам камен за каменом и, удари по њима, а они су се котрљали доле... Каплар Да Рин је стигао у најбољем тренутку и то је била срећа, јер је почела топовска паљба гушћа од камења које сам ја бацао доле. Све у једном тренутку, осетио сам ударац у главу праћен ватреном лоптом, пао сам на земљу... осетио сам да ми Да Рин помаже да устанем.. „Богородице, Де Лука, на шта личиш“, рекао је Да Рин, али ја сам одговорио: „Шта мари? Зар не видиш да стојим на ногама?“.

Фото: Борис Субашић

Де Лука, који је спасао саборце од препада, послан је у болницу. Неочекивано се појавио на врху Монте Патерна после неколико дана, док је капетан Нери прегледао литицу уз коју су се пели Аустријанци, гласно размишљајући: „Када бисмо могли да се спустимо низ овај кањон...”.
— Ја кажем да можемо. Како су они дошли горе, можемо и ми доле — зачуо је глас Де Луке који је стајао крај њега са потпуно завијеном главом, након што је побегао из пољске болнице. Запрепашћени официр га је упитао како су га у том стању пустили из пољске болнице, а простодушни ратник је одговорио да је побегао: — Стално су ме држали на дијети због болова у глави. Какве везе има, молим вас, глава са стомаком, ја то не разумем! И тако, покупио сам се и дошао овде горе са својим друговима где се за дијету не зна.
Де Лука је добио бронзану медаљу за храброст и затим наставио да ратује са својим батаљоном на Доломитима и на Пјави до победе.

Foto: Printskrin

Пјетро Де Лука, херој са Монте Патерна, 1919. године се жени Катерином Посамаи. Пошто је био социјалиста и анархиста, како по политичким идејама тако и по темпераменту, он се 1922. године пред надолазећим фашизмом сели са супругом и двоје деце из Италије, прво у Француску, а затим у Јужну Америку. Није га занимала слава, сматрао је да је током рата само вршио своју дужност. Родбини у Италији ће након много година стићи вест о његовој смрти 1973. године у Монтевидеу у Уругвају. Данас осигурана планинарска стаза (виа ферата) која се пење на врх Патерна носи назив „Инеркофлер - Де Лука”!

Фото: Борис Субашић

Препоручујемо

Репортаже

0 0

ЛЕТ У НЕЗАБОРАВ ПИЛОТА ЂУРИЋА: У штампи књига Младена Стевића о команданту 241. ловачке ескадриле (ФОТО)

16. 09. 2026. у 17:28

Репортаже

0 2

ЉУБИВОЈЕ СТАРОМ ФИЈАКЕРУ ДАО ЕЛЕКТРИЧНО СРЦЕ: Машински инжењер из Београда, на "возилу" из породичног наслеђа спојио два века

16. 09. 2026. у 07:00

Репортаже

0 4

ТАЈНА КАМЕНИХ ГЛАВА СТАРИХ 3.000 ГОДИНА: Изложба у Нишу поводом великог јубилеја дипломатских односа између Србије и Мексикa

16. 09. 2026. у 06:30

Репортаже

0 1

"НАЦИОНАЛНА КЛАСА" ИЗМАМИЛА ПОГЛЕДЕ: У Ћуприји одржана традиционална "Фићијада" (ФОТО)

15. 09. 2026. у 06:30

Društvo

Potresno svedočenje Srpkinje kojoj je OVK ubio muža i sina od 16 godina: "Tad su mi odneli pola srca"

2026-09-16 16:50:00

Svet

Razbijena ruska zavera u SAD: Po disidenatu 40.000 dolara, imali specijalnu reč za likvidaciju

2026-09-16 14:21:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације