УСМЕРИО МИЛАНКОВИЋА, УГОСТИО МИЛЕВУ МАРИЋ: Математичар, физичар и професор Владимир Варићак (1865-1942) остао непознат широј јавности

НИЈЕ мали број оних личности које, нажалост, нису довољно познате широј јавности па ни стручним круговима, а које су својим делом оставиле значајан траг у нашој прошлости. Један од њих је Владимир Варићак, српски и југословенски математичар, физичар и професор.

Фото архива Војислава и Душана Варићака

Рођен је у Лици, у Аустријском царству, 1865. као треће од деветoро деце, од оца Михаила Варићака (1833-1912), који је био српски сељак из Лике, док му је мајка била Петра Пражић (1839-1919), рођена на Кордуну. Иако се отац Михајло посветио војничком позиву, имао чин мајора и неколико пута је одликован за храброст, сам Владимир није никада био у војној служби.

Он је студирао математику и физику у Загребу, дипломирао је 1888. године, а докторирао 1891. Након тога је радио као професор у реалним гимназијама у Земуну, Загребу, Осијеку... Био је бриљантан предавач, излагао је занимљиво и једноставно. За њега су често савременици говорили: "Леп човек, а стидљив као девојка, допао се многим Српкињама-удавачама. Но, он се ожени у Осијеку - Албином, учитељицом Хрватицом, која је била ћерка Матије Катичића, доброг пријатеља Варићакова оца".

Са Албином је добио четири сина: Светозара, доктора хемије (1894--1932), Владимира, правника (1895-1954), Милутина, агронома (1897-1920) и Богдана, биолога (1898-1951).

Владимир Варићак се посветио науци и својим ученицима, а као млад професор у Осијеку предавао је математику Милутину Миланковићу, и то од 5. разреда па до његове матуре. Миланковић је нашироко приповедао о Варићаку у својој аутобиографској књизи "Сећања". Написао је: "Не верујем да је ико имао бољег и савеснијег учитеља но што сам га ja имао у Варићаку, а био сам пресретан кад ми он рече да ни он није имао бољег ђака. Но, и то је била само његова заслуга: био сам му најбољи ђак зато што се са мном највише бавио и волео ме, а ваљда и због тога што смо обојица били исте крви и истога рода..." Милутин се дуго премишљао шта да студира у Бечу, али на наговор професора Вaрићака, на крају се определио за студирање грађевине.

Синови Светозар, Владимир, Милутин и Богдан / Фото архива Војислава и Душана Варићака

Свог сина Светозара Варићака, кога је добио у Осијеку, после завршене матуре шаље на студије хемије у Цириху (од 1912. до 1914), а Милева и Алберт Ајнштајн су му издали собу у свом стану. Истовремено, Светозаров отац Владимир је увелико предавао у Загребу: истраживао је и објављивао радове на тему теорије релативитета и интензивно се дописивао са Ајнштајновима.

Поједини западни истраживачи су (чак) доводили у питање боравак студента Светозара Варићака код Ајнштајнових, све док није објављено писмо од 14. маја 1913. које је Алберт написао његовом оцу Владимиру. Ту му се захваљивао на дивном сиру који им је донет, а у наставку је написао: "Ваш момак је један врло радознао студент и увек је у веселом расположењу".

Сачувана су и четири писма која је Милева упутила Владимиру Варићаку и два која је упутила његовој супрузи Албини. Она се дописивала са породицом Варићак од 1910. до 1926. Али, ко зна колико писама није сачувано и колико њих чека да буде откривено.

Светозар се у Загребу оженио Српкињом, професорком биологије Видосавом Сомборски, са којом је 1920. добио ћерку Смиљу. Управо је она најпознатијим Милевиним биографима, физичару Ђорђу Крстићу и др Радмили Милентијевић, препричавала сећања свог оца Светозара који је укућанима радо говорио о животу код Ајнштајнових и "о њиховом заједничком научном раду". Светозар је причао: "Милева је после напорних кућних обавеза повремено чак и после поноћи решавала математичке задатке у Албертовим белешкама".

Владимир Варићак је добар део живота провео у Загребу и по Југославији, где се често селио као професор, а постао је члан САНУ 1914, славио исту славу као и Никола Тесла и Милутин Миланковић - Ђурђевдан, а у свом дому гостио Милеву Марић Ајнштајн.

Мајка Петра (Персида) Пражић / Фото архива Војислава и Душана Варићака

Од 1898. па до своје смрти он је предавао на Свеучилишту у Загребу. Пратио је културни и спортски, а не само научни живот свога доба. Много је читао и размишљао. Његове уобичајене шетње око Цмрокa (загребачког парка и брда) свакако су повољно деловале на свежину мисли и на његово здравље. Према младим наставницима и научним радницима односио се врло благонаклоно, али и критички.

Био је толерантан и широких погледа. Зато га је болело кад је почетком рата 1941. својим ушима слушао и својим очима гледао шта се све говори о Србима. Добио је болест "прогањања" па је тако један угледни Србин и академик завршио у душевном растројству у тадашњој Независној држави Хрватској (НДХ).

Хрватски физичар и књижевник Иван Супек у "Природи" из 1945. написао је чланак о Владимиру Варићаку у рубрици "Наше жртве". Чланак почиње описом Варићакова погреба једног хладног јануарског јутра 1942. пред мртвачницом на Мирогоју у Загребу: "Особиту тугаљивост одаје податак да је то био необјављен погреб... и да је последњи испраћај почео читањем исказа загребачке полиције. Да је покојник пао у немилост сведочи и чињеница да су многи напустили погреб и пре његовог краја". Аутор истиче да је Варићак живео у страху од усташа. Све је то резултирало знаковима душевне поремећености - имао је привиђења да га неко прати са ножем. Врло брзо је умро, а над његовим се гробом надвила тишина, како од стране власти у НДХ, тако и од комуниста.

Отац Михајло Варићак / Фото архива Војислава и Душана Варићака

Син и унука без обележја

У Београду почива син Владимира Варићака - Светозар. Он је сахрањен на Новом гробљу на парцели 2, гробно место бр. 51, али на његовом гробу не постоји никакав траг да он ту почива. Унука Владимира Варићака - Смиљка, сахрањена је 15. априла 1998. на гробљу Лешће на парцели 31А, гробно место бр. 109. Смиљу Варићак је сахранила Општина Палилула, гробно место нема уплатиоца и вероватно ће бити прекопано пошто већ 28 година нема уплата закупа и одржавања. Она је била професор енглеског језика у Београду.

Није адвокат

У ИСТОРИЈСКОМ додатку "Новости" од 3. августа ненамерном грешком је Владимир Варићак представљен као адвокат и издавач. Извињавамо се његовим потомцима и читаоцима због тога.

Препоручујемо

Репортаже

0 9

КРОЗ "ЗЕМЉУ МРТВИХ" ДО КАПИЈЕ ОТАЏБИНЕ: На данашњи дан пре 110 година српска војска почела је битку за Кајмакчалан

12. 09. 2026. у 10:00

Репортаже

0 3

НОВА ВРСТА РАКА ОТКРИВЕНА У ТАМИШУ: Азијска речна козица највероватније стигла из Дунава

11. 09. 2026. у 18:23

Репортаже

0 6

ТРАЈНИ ПЕЧАТ ИСТИНЕ О ЗЛУ: Снима се филм "Огњена Марија Ливањска" о усташком покољу 1.587 Срба у селима око Ливна 1941. године

11. 09. 2026. у 07:00

Репортаже

0 3

ЈАК ВЕТАР РАСПИРУЈЕ НОВА ЖАРИШТА: Већ седми дан на Сувој планини траје велика борба са ватреном стихијом која гута шуму и ниско растиње

10. 09. 2026. у 07:00

Svet

Podzemno nuklearno postrojenje tera strah u kosti: Iran gradi tajni kompleks, Pentagon već testira novo oružje

2026-09-12 15:18:00

Svet

Putin udario na Zapad zbog izbora u Nemačkoj: "Globalističke elite su krive za ovo"

2026-09-12 12:03:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације