АЛПИНИ КОПИРАЛИ ТАКТИКУ СРПСКИХ ЈУНАКА СА ГУЧЕВА: Италијански војници у Великом рату на Доломитима применили "минску војну" из Подриња

НИСКУ шумовиту планину Гучево изнад Лознице са голим три пута вишим суровим Доломитима на северозападу Италије повезују дубоки кратери на местима где се очекују планински врхови.

фото: Борис Субашић

То није природни феномен већ иста врста сведочанстава о невероватној људској моћи деструкције која је као "минска војна" светску премијеру у Великом рату имала у српским подринским планинама током друге аустроугарске офанзиве у септембру 1914. године.

Најстарије сведочанство о њој налази се на Гучеву, крај коте Еминове воде на 708 метара надморске висине: огроман кратер, који и после више од века одроњавања и запуњавања ерозијом има пречник око 16 метара, а дубљи је од седам метара. У његовој близини је густим зеленилом обрасла мрежа паралелних ровова међусобно удаљених само десетак корака. У септембру 1914. у густим маглама и под раним снегом ту су се преко нишана гледали војници Краљевине Србије и Балканске војске царевине Аустроугарске, коју су чиниле углавном регименте са простора данашњих Босне и Херцеговине и Хрватске.

фото: Борис Субашић

На Гучеву су Аустроугари по први пут у рату употребили и бојне отрове. Јединице угарске 42. "Вражје дивизије", у којој је био и Јосип Броз, починиле су у Подрињу безбројне злочине над цивилима. Улога будућих Југословена у покољима цивила у Мачви и Подрињу била је разлог да се херојска одбрана на Гучеву, Борањи, Јагодњи и Соколским планинама скрајне из историографије у обе Југославије.

- Српска војска остала је без артиљеријске муниције, а непријатељи су непрекидно засипали гранатама врх Гучева штитећи напредовање своје пешадије. Зато су војници Дринске и Комбиноване дивизије ноћу копали ровове што ближе непријатељским. Бомбе су постале њихова артиљерија, а главно оружје бајонет. Њима су сваког дана изнова освајали положаје с којих их је потиснула ватра аустроугарских топова. Била је то најстрашнија и најдужа битка прса у прса у Великом рату - причао је репортеру "Новости" пре 13 година ентузијаста Жарко Ћосовић, оснивач и председник удружења "Меморијална изложба Битка на Дрини" из Бање Ковиљаче.

Овај познавалац Гучева је откривао тада Србији планинско бојиште "битке изнад облака", која је показала како ће у следећим годинама изгледати рововски и минерски подземни рат.

фото: Борис Субашић

Био је то у ствари повратак средњовековним војним техникама, када су до зидина тврђава копани лагуми и пуњени барутом који је рушио зидине. Војно-историјска истраживања потврђују да се после ширења вести са Гучева подземни рат проширио на Доломите, Француску и Фландрију.

О томе ми је док смо се шетали кратером говорио локални историчар-аматер Мића Томић.

- Српска војска остала је без артиљеријске муниције, а и пешадијска је била при крају. Стање је било очајно. Преостао им је само експлозив и решили су да пробију тунеле испод аустроугарских ровова и минирају их. Мој ђед, минер, поднаредник Дринске дивизије, са рударима је поткопао аустријске положаје и дигао их у ваздух. Записао је да су по српским рововима падали земља, оружје и комади тела. И неки српски ровови и војници су били затрпани земљом из експлозије која је личила на вулканску - причао је Томић.

Шест месеци после битке на планину се попео амерички новинар Џон Рид и записао: "На једној страни брисаног простора били су српски ровови, а на другој аустријски, делило их је десетак метара. Ходали смо по мртвима. Ноге би нам понекад упале у јаме трулог меса пуних десет километара дужином врха Гучева мртви су били наслагани, велики број њих".

фото: Борис Субашић

Моји тадашњи саговорници имали су сјајну идеју да се део Гучева претвори у музеј на отвореном. Она се није остварила и ова сведочанства су остала непозната и Србима, потомцима јунака са подринских планина. Претпостављам да су у "минирање" њихове идеје умешани они који тврде да историја није важна, да је боље заборавити прошлост, да је заборав европски и светски тренд

. Такве би требало послати на курс на Доломите, у светски центар планинског туризма. Једна од држава оснивача Европске уније - Италија, на њиховим врховима, на највишем бојном пољу Великог рата, направила је музеје на отвореном које посећују милиони људи. Чак је и подигла споменике српским ратним заробљеницима које су Аустроугари са метком у цеви терали да износе ратни материјал на њихове положаје, јер су за њих били мање вредни од мула.

Италијански историчари су пронашли и сведочанства савременика која казују да су Аустроугари приметили да брдски пешадинци алпини избегавају да пуцају у ове мученике, па су их користили као живи штит и у војним акцијама. Наравно, то није могло да потраје и заробљени војници Србије гинули су под "пријатељском" ватром, носећи ратни материјал на врхове до 3.000 метара надморске висине, а аустроугарски војници су их убијали ако би одбили да га носе. Бечке трупе су на Доломитима имале извиђачке, снајперске и артиљеријске положаје изнад италијанских, баш као што су српски ровови на Гучеву били нижи од оних које су под заштитом артиљерије освојиле Поћорекове трупе.

фото: Борис Субашић

За разлику од необележених српских бојних поља, окрњени плато артиљеријског положаја уклесаног на 2.250 метара високом зубу од доломитског кречњака обележен је таблом са делом извештаја који је 11. јуна 1915. упућен команданту бригаде Ређо у Поколу:

"Око 8 сати ујутру, први хици, усмерени ка батерији смештеној западно од врхова Ћинкве Тори (4. батерија), испаљени су из артиљерије са Сасо ди Стрија. Ефекат ових хитаца не може се описати. Већ при другом испаљивању, осматрачница команданта батерије, капетана Поцетија, погођена је директно и делимично уништена. Изашавши неповређен, капетан је са ретком самоконтролом, несвакидашњом способношћу и хладнокрвношћу одмах узвратио на непријатељску ватру. При другом хицу који је испалила 4. батерија, погођен је непријатељски осматрачки положај који се налазио на 5. положају на Сасо ди Стрија".

фото :Борис Субашић

Италијански алпини су гинули јуришајући узбрдо, као и Срби на Гучеву. На то подсећа запис из дневника војника Орестеа Ањелија Зампе из Рима, на табли исписаној на италијанском, немачком и енглеском у рову музеју на отвореном:

"15. јун 1915... Добили смо наређење да напредујемо и заузмемо непријатељски ров на Сасо ди Стрија. Када смо стигли на свега неколико метара, отворена је ватра. Налазио сам се поред поручника Лаиса. Изгледало је као да смо нерањиви, као да нас меци заобилазе. Око 16.00 часова батаљон је скоро остао без муниције. Капетан Дијана тражио је неустрашивог и брзог војника. Ја сам био предложен. Добио сам поруку коју је требало да однесем до три резервна вода... и кренуо сам у трк кроз непрестани фијук метака... Постали смо мета непријатеља, који је на нас засуо праву градоносну кишу метака... Подигла се густа магла. Батаљону је чак 4 пута наређено да изврши јуриш бајонетима уз усклике: 'Напред Савоја!'. Непријатељски стрелци су иза својих ровова направили прави покољ међу нашим људима."

фото :Борис Субашић

Током целе 1915. вођени су артиљеријски двобоји између врхова Чинкве Тори, Лагацуои и Сасо ди Стрија. Италијани су извели неколико безуспешних, самоубиствених, крвавих пешадијских јуриша. Уследиле су две најјаче зиме у веку, када је две трећине од 115.000 војника који су овде оставили кости страдало од лавина и болести. Потом су обе војске почеле да буше планинске масиве изнутра. На Лагацуоију су Аустроугари натерали заробљенике да издубе чувени Гојгингер тунел којим је до врхова могла безбедно да се доноси храна и муниција. У бункеру на планини Чинкве Тори је изложена фотографија наспрамног врха Лагацуои направљена пре Великог рата, ради поређења са његовим данашњим изгледом.

Посматрач са запрепашћењем констатује да планина више не личи на себе. То је последица "минске војне". Када је Италијанима постало јасно да храбра брдска пешадија узалудно гине, неко се сетио српског фронта и на сцену су ступили рудари и минери. Привукли су се планини Лагацуои и почели да копају кроз њу пет тунела који су водили испод непријатељских положаја. Када су коморе напунили експлозивом и активирали га, у ваздух је одлетео цео предњи део врха планине Лагацуои, која више није личила на себе.

САД СВИ ЗАРАЂУЈУ ОД ТУРИЗМА

У НОВЕМБРУ 1917. године ове надљудске борбе у камену прекинуте су преко ноћи, због катастрофалног пораза италијанске војске код Кобарида (Битка код Капорета). Њене јединице су повучене из целог региона Доломита да би браниле прилазе Венецији на реци Пјави, а Аустријанци су оставили само страже у заузетим планинским тврђавама. Ништа се није променило до краја рата 1918. у планинској пустоши.

Данас туристе на ономе што је остало од врха Лагацуоија дочекује глумац у аустроугарској униформи и прича им о страхотама Белог рата у Доломитима, а на врховима Чинкве Тори такође ради глумац у униформи италијанског алпина. Потомци Немаца и Италијана који су се немилосрдно истребљивали у бизарном алпском рату су научили лекцију, мирно живе и зарађују од туризма, у чијој су понуди и сведочанства из Великог рата. Она су најчвршћа гаранција да се сличне лудости не понове.

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Препоручујемо

Репортаже

0 1

ЈАК ВЕТАР РАСПИРУЈЕ НОВА ЖАРИШТА: Већ седми дан на Сувој планини траје велика борба са ватреном стихијом која гута шуму и ниско растиње

10. 09. 2026. у 07:00

Репортаже

0 0

БОГОРОДИЧИН ТРОН И СВЕТИЊА ИЗ 15. ВЕКА ДОБИЈАЈУ НОВИ СЈАЈ: При крају обимни конзерваторско-рестаураторски радови у Манастиру Бођани (ФОТО)

09. 09. 2026. у 19:14

Репортаже

0 8

ЗАКОПАЛИ БЛАГО, АЛИ СЕ ПО ЊЕГА НИСУ ВРАТИЛИ: Градски музеј Вршац први пут ће изложити предмете из Дупљајске оставе, старе осам векова

09. 09. 2026. у 06:45

Репортаже

0 31

БРАЋА БЛИЗАНЦИ ЛЕЧЕ ВРАЊАНЦЕ: Огњен и Мартин Стевановић дипломирали медицину прошле године и истог дана се запослили у родном граду

08. 09. 2026. у 06:45

Svet

Novi udarac za Romana Abramoviča: Pokušao da obori sankcije, sud doneo konačnu odluku

2026-09-09 18:04:00

Svet

Mediteran na nogama zbog dolaska 88 mafijaških šefova i terorista: "Pretvaraju nas u Đavolje ostrvo"

2026-09-09 12:59:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације