"ЗЛАТНИ ПЈЕР", САБИРНИ ЦЕНТАР КАРИКАТУРИСТА: Врсти графичке уметности коју проучава 45 година Вера Влајић посветила филм

Драгана МАТОВИЋ

28. 03. 2023. у 10:05

НА 70. Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма, у четвртак 30. марта, у Великој сали Дома омладине, биће одржана светска премијера анимираног филма "Авантуре карикатуре", са поднасловом "Анимирана историја српске и ех-yu карикатуре", по сценарију и у режији Вере Влајић. Интерпретацијом историјских догађаја од средине 19. до почетка 21. века, овај филм придаје посебан значај личностима које су оставиле ауторске печате и допринеле развоју карикатуре као уметности. У њему су аутори који су више од 70 година делили заједнички простор у држави која се звала Југославија.

ЗЛАТНИ ПЈЕР,  САБИРНИ ЦЕНТАР  КАРИКАТУРИСТА: Врсти графичке уметности коју проучава 45 година Вера Влајић посветила филм

moviedrum

Историчар уметности, Вера Влајић, карикатуру проучава пуних 45 година. Са Предрагом Голубовићем снимила је први филм 1977. о карикатурама Зуке Џумхура - "У алеји великана и великих догађаја". Потом је радила још неколико: "Из живота Ошишаног јежа" и са Лалетом Бојичићем "Ошишане године", о карикатурама у време распада Југославије.

Фото: N.Skenderija

Вера ВЛАЈИЋ

- Када је пре шест година Филмски центар Србије расписао конкурс за филмове са националном темом и, први пут, поред документарног и играног, уврстио и анимирани филм, пожелела сам да напишем сценарио о историји српске карикатуре. Одувек ме је занимала та графичка уметност, њена друштвена ангажованост у интерпретацији актуелних догађаја, или неких филозофских мисли, на сатиричан, пародичан, метафоричан, подругљив начин. Карикатуристи су увек били распети између дневнополитичких догађаја и универзалних филозофских вредности, и тако су се графички и на све друге начине позиционирали - каже Вера Влајић.

moviedrum

 
"Новости" су препознале колико је критичка мисао важна за друштво

Није јој било лако да у мноштву материјала направи селекцију, одабране карикатуре, изанимира и исприча историјску причу.

- Најтеже је био да изађем из обиља, а да се не огрешим о карикатуристе који су оставили трајан печат - прича нам. - Прве наше карикатуре објављене су половином 19. века у листу "Шаљивац". У првом хумористичком часопису у Србији Димитрије Аврамовић, родоначелник српске карикатуре, објављивао је и шаљиве текстове. Ни тад нисмо каскали за светом, пратили смо трендове и били на трагу светских догађаја.

moviedrum

 
ПРВИ филм снимила 1977. о карикатурама Зуке Џумхура

Редитељка је издвојила карикатуре које су настајале у преломним временима за нашу земљу:

- "Политика" је од оснивања 1904. неговала на првој страни карикатуру, а 1922. у овом листу се запослио Пјер Крижанић, који се сматра родоночалником наше политичке карикатуре - каже Влајићева. - Пјер је значајан и за "Вечерње новости", као и за друге карикатуристе. Наиме, 1967. тадашњи главни уредник Слободан Глумац и Драгана Савић одлучили су да оснују награду за југословенске карикатуристе са његовим именом. Од тада је награда "Златни Пјер" постала сабирни центар карикатуриста, или окупљајући елеменат у целој бившој Југославији и данашњој Србији. Захваљујући овој награди имамо пресек југословенске и српске карикатуре кроз све те године. Да није било архиве награде "Пјер" коју додељују "Вечерње новости", не бисмо имали материјал за филм. Желим да се захвалим карикатуристи Тоши Борковићу који ми је омогућио да дођем до "Пјерове" архиве и госпођи Лидији Обрадовић, која нам је помогла да добијемо дозволе да се тиме бавимо као продукција.

Влајићева истиче да су "Новости" од кад су се појавиле као први вечерњак неговале карикатуру:

- "Новости" су препознале друштвено-политички значај карикатуре и колико је критичка мисао важна за друштво. А, карикатура кроз духовиту нарацију и цртеж указује на разне друштвене аномалије и проблеме. "Новости" су данас један од малобројних листова који и даље негује карикатуру. Крижанић је говорио да је карикатуриста дежурни свог времена. Кад немате некога ко је дежуран, кад немате такву врсту односа према политици, људима који учествују у њој и према народу који све то трпи, друштво брзо запада у самољубље.

Влајићева каже да не разуме зашто се више не смејемо:

- Као да је то постало светски тренд. Не сећам се кад сам чула да се неко наглас смеје од срца. Смех је прогнан. Наш чувени карикатуриста, глумац и сатиричар Брана Цветковић, када је основао лист "Церекало" је проучио: "То је то што нисте знали, смех нам фали." У позориштима комедија готово да нема, нема ни сатиричних часописа. Сатира је у новинама по ћошковима, по два-три афоризма и довиђења, лаку ноћ. Морамо да будемо уштогљени, забринути, уплашени. Није тако само код нас.

ДАРА НИЈАГАРА У БЕОГРАДУ

У "АВАНТУРАМА карикатуре" појављује се у црној краткој хаљини и високим потпетицама, тамне косе скупљене у коњски реп, облих бокова, истурених груди и танких глежњева, Дара Нијагара, и уздигнуте главе шета београдском калдрмом. Она је главна јунакиња истоименог стрипа Десанке Десе Глишић, једне од првих карикатуристкиња у Србији.

- Деса Глишић је прва цртала модерне девојке које су опонашале Брижит Бардо - каже Вера Влајић. - Иако је изашло само петнаестак бројева, на основу ових стрипова можемо много да сазнамо о том времену.

Док је радила филм, Влајићева је запазила да се теме карикатуриста у различитим временима понављају.

- То је у филму видљиво - каже нам. - После Првог светског рата борци из рата су и на карикатурама постајали просјаци, док су се профитери богатили. Држава је лежала на леђима радника и сељака. У време СФРЈ, од Љубљане до Скопља различити карикатуристи имали су исте теме, од самоуправљања до расправа о друштвеном систему.

ТИТО ЗАБРАНИО ШИШАЊЕ ЈЕЖА

МЕЂУ карикатурама у филму се налази и једна необјављена из 1986, на којој земља Југославија пуна људи пада у воду.

- До тада се прикривеним алузијама говорило о распаду. На овој карикатури је први пут приказано како све одлази "довиђења" - каже Вера Влајић. - После Другог светског рата изашло је неколико карикатура на којима је приказан Тито. На једној из 1945, после Титове посете редакцији "Ошишаног јежа", Броз се рукује са јежом и каже му: "Чујем да неки хоће да те шишају. Немој то да дозволиш." Од тада је часопис "Ошишани јеж" био само "Јеж". Већина карикатура великог вође, настала је када га више није било. Карикатуристи су често после 1980. цртали Титове портрете.

Карикатуристи су се и у време НАТО агресије шалили, посебно са уловљеним "невидљивим" у Буђановцима. У "Авантуре карикатуре" је ушао упечатљив цртеж на коме тадашњи амерички председник Бил Клинтон држи даљински управљач, на телевизији бомбе на све стране, а наслов је: "На захтев гледалаца Си-Ен-Ена бомбардовање се наставља."

- У 21. веку појавиле су се нове звезде, попут ЕУ у коју би неке земље да уђу вирећи кроз кључаоницу, док су друге већ изашле. На крају филма се појављује невидљива пошаст која је напала планету - каже Влајићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВУЧИЋ НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА КОБРИ: Образ нема цену, Србија није на продају, отаџбину волимо више од свега (ФОТО/ВИДЕО)

ВУЧИЋ НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА "КОБРИ": Образ нема цену, Србија није на продају, отаџбину волимо више од свега (ФОТО/ВИДЕО)

ПРЕДСЕДНИК Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствује војној свечаности поводом Дана Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре“.

14. 04. 2024. у 10:35 >> 10:36

Коментари (0)

ЕЈ, ЉУДИ, АЛИ БУГАРСКА... Овом причом је Никола Јокић шокирао Амере