ЕВРОПА У ПЛАМЕНУ И СУЗАВЦУ: Жестоки сукоби младих и полиције блокирали Белгију и Француску, хаос се шири на Шпанију и Немачку
ЗАПАД Старог континента увучен је у опасан урбани рат који прети да потпуно уруши социјални мир.
Фото: Werner Lerooy / imago stock&people / Profimedia
Док букти незаустављив талас незадовољства подстакнут драстичним резовима у образовању, галопирајућом инфлацијом и падом животног стандарда, европске престонице и велики индустријски центри суочавају се са сценама које подсећају на ратна попришта. Оно што је почело средином септембра као локални револт средњошколаца у сиромашним и маргинализованим предграђима Париза, брзо се претворило у општенационални бунт под слоганом „Закључајмо све“ (Bloquons tout). Ова искра је, разорном силином, преко ноћи прешла белгијску границу, палећи улице Брисела, Шарлроа и Лијежа. Са више од 5.000 ухапшених средњошколаца и студената у Француској, стотинама приведених у Белгији, те уличним окршајима који већ куцају на врата Шпаније и Немачке, сведоци смо историјске, до сада невиђене мобилизације „Генерације З“. Користећи шифроване апликације и друштвене мреже, ова дигитална омладина са застрашујућом прецизношћу координише своје насилне акције пред кордонима полиције под пуном опремом за разбијање демонстрација.
Лијеж и Брисел у хаосу блокада
Најдраматичније слике уличних сукоба стижу из Лијежа, некадашњег индустријског срца Валоније, где су тешке економске околности брзо претвориле социјално незадовољство у отворено насиље. Суочене са деструктивним насиљем које данима не јењава, локалне власти биле су присиљене да повуку потез без преседана у новијој историји града: социјалистички градоначелник Вили Демејер увео је ванредну меру којом се на период од најмање девет дана строго забрањује јавно окупљање више од три особе на улицама. Овај потез уследио је након што је званични државни систем упозорења Бе-Алерт (BE-Alert) упутио драматичан апел локалним трговцима: „Велики немири су у току. Затворите своје радње“.
Све је почело масовним изласком средњошколаца и студената на градске тргове, као одговор на ригорозне просветне реформе које је усвојила администрација француског говорног подручја. Нове мере предвиђају драстичан скок школарине – такозвани „минервал“ би за већину академаца требало да се попне са досадашњих 835 на безмало 1.200 евра годишње. Ипак, општи став на узаврелим улицама јесте да је овај ценовни шок био само повод, односно кап која је прелила чашу дугогодишњег незадовољства. Омладински бунт заправо црпи снагу из дубљих системских проблема: хронично претрпаних учионица, најављеног драстичног смањења образовног буџета за чак 500 милиона евра до 2029. године, али и најаве да ће годишње превозне карте за младе поскупети са симболичних 12 на преко 380 евра. Спајањем ових резова са укидањем хиљада радних места у школству, власт је уместо социјалног мира добила експлозију уличне гериле.
Првобитни мирни протести брзо су еволуирали у ватрени улични метеж. Саобраћајна и градска чворишта око модерне железничке станице Лијеж-Гијмен и Трга Сен Ламбер претворила су се у главна попришта жестоких уличних борби и сукоба. Маскирани демонстранти подигли су импровизоване барикаде, палили контејнере и скутере, разбијали излоге тржних центара и институција попут института Сен Мишел, те снаге безбедности засипали каменицама, стакленим флашама и опасном пиротехником. Белгијска полиција одговорила је жестоко – кордони под пуном опремом користили су сузавац и тешке водене топове како би потиснули гневне младе људе из градског језгра.
Биланс немира гласи: повређена су 43 полицајца. Од почетка месеца у овом граду је приведено чак 194 људи, међу којима је чак 114 малолетника. Локалне безбедносне службе и федерални министар унутрашњих послова Бернар Кентан јавно упозоравају да су се у студентске редове инфилтрирале екстремне левичарске групе блиске покрету Антифа, оптужујући их за директну манипулацију децом и убацивање „молотовљевих коктела“ на уличне барикаде. Овај валонски пламен брзо добија ново гориво и у другим деловима земље, па се озбиљне блокаде и сукоби већ бележе на улицама Шарлроа и саме престонице Белгије – Брисела.
Париз као генератор социјалног бунта
Француска престоница већ данима не спава, а талас незадовољства који је запалио Белгију овде је већ прерастао у хроничну парализу система. Блокаде су постављене у око 400 образовних установа широм земље, док су париски тргови Нације и Бастиље претворени у даноноћне бастионе омладинског отпора. Бес младих Француза више није усмерен само на један закон или реформу; реч је о дубокој фрустрацији због потпуно девастираног школског система. Ђаци и студенти отворено указују на хронични недостатак професора, трошне и небезбедне школске зграде, те неподношљиве распореде предавања. Као коначни покретач уличне побуне наметнуо се државни интернет-систем за упис на факултете „Паркурсип“ (Parcoursup), који је због својих изразито селективних и конфузних алгоритама хиљаде матураната оставио без икакве економске и образовне перспективе, изводећи их директно на барикаде.
Окршаји на улицама Париза, Марсеја, Лиона и Тулуза већ личе на мале ратне зоне: према званичним подацима које је изнео француски министар унутрашњих послова Лоран Нуњез, снаге безбедности су до сада привеле чак 6.629 демонстраната, при чему је забележен невероватан податак да су учесници у блокадама у 87 до 90 процената малолетници. Укупно је у жестоким сукобима повређено 215 ученика и чак 761 полицајац.
Тензије су дошле до тачке усијања након језивог инцидента у граду Ленсу, на северу земље, где је током блокаде испред средње школе један петнаестогодишњи ученик изгубио шаку услед експлозије шок-бомбе коју је употребила полиција. Како би спречили потпуну ескалацију уличних немира премијер Себастијен Лекорну и шеф полиције Лоран Нуњез хитно су донели одлуку да се привремено суспендује употреба ових контроверзних бомби у сузбијању ђачких протеста. Међутим, обећање Министарства просвете, на челу са министром Едуаром Жефреом, о интервентном ангажовању 3.000 наставника на замени у школама најугроженијих округа и хитним изменама система уписа на факултете , заједница окупљена око бунтовничког покрета глатко је одбацила. Из студентских и ђачких удружења стигла је кратка, бескомпромисна депеша премијеру Лекорнуу: „То су обичне политичке мрвице, блокаде се настављају до краја“.
Немири се шире ка Шпанији и Немачкој
Чињеница да се овај социјални револт не зауставља на границама Француске и Белгије озбиљно забрињава безбедносне структуре широм Европске уније. Ово више нису локализовани улични протести, већ талас незадовољства који се муњевито координише у дигиталном простору. Снимци аутентичних уличних окршаја, који се без икакве цензуре шире преко друштвених мрежа ТикТок и Инстаграм, послужили су као директна инспирација за хиљаде младих у Шпанији и Немачкој. Они су покренули координисане акције солидарности, претварајући заједнички гнев својих вршњака у сопствени безбедносни изазов за домаће органе реда.
На југозападу континента, у Мадриду и Барселони, бес је прерастао у конкретну блокаду. Шпанске студентске организације направиле су тактички пакт са све гласнијим стамбеним покретима који траже замрзавање кирија. Заједничким снагама блокирали су кључне саобраћајнице шпанских градова. Њихова порука је кратка и оштра: криза трошкова живота одузела им је право на пристојну будућност, а економска перспектива за омладину на Пиринејском полуострву више не постоји. Шпанска национална полиција данима покушава да пресече маршеве стотина демонстраната који блокадама систематски прекидају саме центре ових метропола.
Истовремено, талас забринутости је стигао и до Берлина. У немачким пограничним градовима на западу земље, попут Ахена, Келна и Диселдорфа, али и на самим улицама савезне престонице, радикална левичарска омладинска удружења извела су хиљаде људи на протесте. Они јавно упозоравају савезну владу да социјални мир у западној Европи виси о танком концу. Немачки органи реда и полицијске снаге за сада бележе спорадичне, али оштре сукобе и хапшења на овим маршевима. Примарни циљ немачких радикалних средњошколаца и студената није само пука симпатија према вршњацима из Париза и Лијежа, већ отварање унутрашњег фронта против капиталистичког система и све веће класне и социјалне неједнакости која притиска и домаћу омладину.
Европа на историјској прекретници социјалног бунта
Свеобухватни хаос који је захватио срце Старог континента доноси јасан закључак: ове експлозивне демонстрације превазилазе оквире локалног незадовољства школским реформама и скупим школаринама. На европским улицама данас сведочимо дубоком, акумулираном гневу читаве једне генерације, „Генерације З“, која се осећа потпуно економски маргинализованом и социјално одбаченом. Спој овог радикалног омладинског бунта са традиционалним синдикалним штрајковима против оштрих мера штедње у Паризу и Бриселу створио је опасну синергију која до темеља тестира стабилност и легитимитет водећих европских влада.
Док уплашени политичари из својих забарикадираних кабинета покушавају да гасе социјални пожар козметичким економским обећањима и хитним пакетима помоћи, узаврела улица шаље јасну поруку – повлачења нема. Западни део Европе незаустављиво клизи у дубоку и дуготрајну фазу политичке и безбедносне нестабилности. Постаје потпуно очигледно да полицијски пендреци, шок-бомбе и сузавац не могу да реше структуралне проблеме, нити да надоместе деценијски недостатак системских решења за социјалне неправде које су коначно дошле на наплату.
БОНУС ВИДЕО:
Протести ђака у Паризу: Траже више професора и боље школе
Препоручујемо
ЕВРОПИ ПРЕТИ НОВА НЕСТАШИЦА: Ево зашто ће Французи и Немци јести мањи помфрит
20. 09. 2026. у 23:22
КО ЋЕ ДА ГАЗДУЈЕ У ЕВРОПИ? Мерц хвата залет за велики судар са Макроном
26. 09. 2026. у 10:11
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ВУЧИЋ О ВОЈНОЈ ДОКТРИНИ: Морамо бити јачи од 7 армија да би били сигурни, наша војска данас је веома снажна
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
11. 10. 2026. у 22:13
"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
14. 09. 2026. у 22:51
Ко је Валерија Чекалина коју је Путин помиловао? Позната као Лерчек, има рак - кривични досије избрисан
У ОКТОБРУ је пријавила да јој је болест напредовала.
14. 11. 2026. у 13:00 >> 13:10
Коментари (0)