САД СУ ДЕВАСТИРАНЕ, ЗАЛИХЕ НА ИСТОРИЈСКОМ МИНИМУМУ: Амерички лист открио бруталну истину, Иран "појео" ракете
ПОЗИВАЈУЋИ се на објављене процене о америчким залихама ракета за противваздушну и противракетну одбрану, лист Лос Анђелес тајмс наводи да је Вашингтон током рата потрошио значајан део напредних ракета система „Патриот“ и THAAD, а да би обнова тих залиха при садашњим производним капацитетима америчке одбрамбене индустрије могла да потраје неколико година.
Фото: roe.ru
Према извештају, Сједињене Државе су током првих пет месеци рата потрошиле око 60 одсто својих залиха напредних одбрамбених ракета. Процена Центра за стратешке и међународне студије (CSIS) такође указује да су се укупне америчке залихе ракета „Патриот“ и THAAD широм света смањиле са око 2.800 ракета на почетку рата на приближно 1.100 до краја јула, преноси писање иранска агенција Мехр.
Ови бројеви постају још значајнији ако се узме у обзир да брзина производње америчке одбрамбене индустрије знатно заостаје за темпом којим се ове ракете троше у великом рату. На основу истих процена, америчке фабрике су пре рата годишње производиле око 620 ракета „Патриот“ и 96 ракета THAAD, што није довољно да се у кратком року надокнади оно што је потрошено током рата. Као резултат тога, враћање залиха ракета „Патриот“ на предратни ниво трајаће најмање неколико година, док ће за обнову залиха THAAD-а бити потребно још више времена.
Ово питање није само логистички проблем за америчку војску; оно је директно повезано и са питањем одвраћања.
За разлику од многих других земаља, Сједињене Државе морају истовремено да се припремају за више безбедносних сценарија у различитим деловима света. У својим одбрамбеним прорачунима, Вашингтон Кину сматра најважнијим дугорочним ривалом у индо-пацифичком региону, док је у Европи могућност великог сукоба са Русијом један од кључних сценарија у војном планирању. У таквим околностима, свака ракета потрошена у једном рату део је залиха која више неће бити доступна за потенцијалну кризу у Источној Азији или Европи.
Из тог разлога, питање није само да ли Сједињене Државе могу да произведу неколико хиљада нових ракета. Суштина је у томе што је рат са Ираном показао да амерички производни капацитети и могућности за попуњавање залиха нису толико флексибилни колико се раније претпостављало када је реч о високотензивном и дуготрајном рату.
Управо ту цена рата за Америку превазилази тактички ниво и постаје стратешко питање.
Током протеклих деценија, Вашингтон је велики део своје војне моћи изградио на технолошкој супериорности, прецизности наоружања и системима противракетне одбране. Међутим, нови ратови су показали да се та супериорност суочава са озбиљним изазовом када једна страна може да стави скупе одбрамбене системе друге стране под континуирани притисак широком употребом ракета и дронова.
У таквим условима долази до изражаја и економска једначина: ако се веома скупа пресретачка ракета користи за уништавање релативно јефтине претње, наставак рата може брзо да исцрпи залихе стране која се брани. Због тога није важан само број расположивих ракета; однос трошкова напада и одбране такође постаје изузетно значајан.
Из те перспективе, рат са Ираном наметнуо је Америци још један трошак: исцрпљивање дела војних капацитета које је Вашингтон акумулирао за своја већа и дугорочнија стратешка ривалства.
Све се то дешава у тренутку када се Сједињене Државе суочавају и са другим проблемима — од финансијских трошкова рата, преко притиска на ланац снабдевања одбрамбене индустрије, до потребе за повећањем производње наоружања и одржавањем спремности америчких снага у другим деловима света.
Другим речима, крај рата не значи нужно и крај његових трошкова. Сукоб може да буде окончан, али обнављање залиха, поправка опреме, замена наоружања и повратак оперативних способности војске на претходни ниво могу да трају годинама.
Управо из тог угла може се рећи да је једна од најважнијих последица рата са Ираном за Сједињене Државе цена која остаје на билансу војне моћи те земље. Вашингтон сада мора да успостави равнотежу између обнављања потрошених залиха, повећања производних капацитета и одржавања спремности за друге потенцијалне кризе.
Ова ситуација добија још већи значај када се сагледа у контексту политичког и војног исхода рата. Ако Сједињене Државе, упркос томе што поседују једну од највећих и технолошки најнапреднијих војски на свету, нису успеле да остваре очекиване циљеве у скупом рату, онда масовна потрошња залиха и вишегодишња потреба за њиховом обновом нису само финансијски или логистички трошак; то би могло да значи и смањење дела стратешке слободе деловања Вашингтона.
Заправо, ратни рачун за Америку није само новац који је потрошен или ракете које су испаљене. Део тог рачуна представљају исцрпљивање залиха, слабљење одбрамбених капацитета, притисак на војну индустрију и, што је најважније, смањење дела способности Америке да се истовремено упусти у још једну велику кризу.
А можда је најважнија последица управо ово: рат који је требало да покаже америчку војну моћ на крају би могао да суочи Вашингтон са тешким питањем — ако следећа велика криза избије у Источној Азији или Европи, колико брзо Америка може да врати на бојно поље капацитете које је потрошила?
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ВУЧИЋ О ВОЈНОЈ ДОКТРИНИ: Морамо бити јачи од 7 армија да би били сигурни, наша војска данас је веома снажна
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
11. 10. 2026. у 22:13
"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
14. 09. 2026. у 22:51
Ко је Српкиња која је ушла у Конгрес САД освојивши 65% гласова? Свирала фрулу, играла фолклор, деда јој зидао цркве по Америци
ТОКОМ кампање Лубурић Бин је истицала потребу за очувањем уставног поретка, равнотеже између грана власти и овлашћења Конгреса, док је међу важним темама наводила и трошкове становања, здравства, образовања и енергије.
04. 11. 2026. у 16:32 >> 18:50
Коментари (0)