ДАНСКИ ГЕНОЦИД СЕ НАДВИО НАД ЛЕДЕНИМ ОСТРВОМ: Како је неколико хиљада жена и девојчица претрпело злочин

Да ли је Данска на Гренланду починила геноцид?

Фото: Marco Cristofori / robertharding / Profimedia

Питање које би донедавно звучало као крајње тешка оптужба на рачун једне од најуређенијих европских демократија данас је предмет озбиљне јавне, правне и политичке расправе. Одговор још није коначан, али оно што више није спорно јесте да су хиљаде аутохтоних жена и девојчица с овог острва деценијама биле подвргаване контрацепцији без њиховог пристанка.

Најмање 4.000 Гренланђанки, међу којима је било девојчица од свега 12 година, добило је између 1966. и 1991. спирале или контрацептивне инјекције, а да често нису знале шта им се ради или да нису дале сагласност. До краја 1970. спиралу је добило 4.070 жена, што је представљало приближно половину свих Гренланђанки у репродуктивном добу.

Програм је покренут у време када је здравствени систем на највећем светском острву био под данском контролом. Циљ је био да се смање наталитет и величина породица, што су тадашње власти представљале као начин да се подигну животни стандард и социјални и здравствени услови становништва. Иза такве административне формулације, међутим, настале су хиљаде индивидуалних трагедија.

Последице су код дела жена биле драматичне, уз обилна крварења, инфекције, додатне операције, а у неким случајевима одстрањивање материце и трајну немогућност да имају децу. Посебно је тешко било то што многе годинама нису ни знале шта им је урађено.

Једна од жртава, данас седамдесетогодишњакиња, испричала је да се пробудила после интервенције за коју је веровала да је мања операција и сазнала да јој је, без њеног пристанка, уграђена спирала. Касније јој је лекар рекао да због компликација више неће моћи да затрудни. Усвојила је двоје деце из Колумбије. То што је рађено женама с Гренланда упоредила је с поступком према животињама.

Друга жена, њена сународница, која је такође сведочила, тек је много касније повезала године хоспитализација, траума, операција и болова са спиралом коју је добила. Ови случајеви су дуго били прекривени ћутањем. Тек су сведочење једне од жртава и серија подкаста из 2022. године привукли ширу пажњу јавности. Данска и гренландска влада затим су покренуле истрагу, а премијерка Мете Фредериксен прошле године се званично извинила женама које су, према њеним речима, биле жртве систематске дискриминације зато што су Гренланђанке.

Уследила је и финансијска репарација. Дански парламент је крајем августа одобрио закон према коме ће оштећене жене моћи да добију по 300.000 данских круна, односно приближно 40.000 евра. Обештећења обухватају период од 1960. до 1991. године. Али, новац тешко може да надокнади изгубљено материнство, године физичког бола и психичке последице, што признаје и сама данска влада.

Остаје и најтеже питање, да ли је све то био геноцид. Одговор је компликован због правне дефиниције овог злочина. Конвенција УН о геноциду међу радње које могу да представљају геноцид изричито убраја и наметање мера којима је циљ спречавање рађања унутар одређене националне, етничке, расне или верске групе. Међутим, није довољно доказати само да је таквих мера било. За геноцид мора да постоји и посебна намера да се заштићена група потпуно или делимично уништи.

Експерти ангажовани да испитају случај поделили су се око закључака, па су на крају настала два извештаја. Главни извештај није пронашао доказ да су данске власти или здравствени радници имали намеру да униште гренландску популацију. Издвојена група стручњака закључила је да се геноцидна намера не може утврдити само на основу контрацептивне кампање, али ни дефинитивно искључити без разматрања шире слике данског односа према гренландском народу.

Посебно је озбиљан закључак издвојене групе да постоји разумна основа за тврдњу да је Данска већ 1969. знала за озбиљан ризик да програм може да представља спречавање рађања унутар једне етничке групе, а да није предузела све што је могла да га заустави. Да ли је тиме прекршила Конвенцију о геноциду, према самим ауторима, коначно би могао да утврди само надлежни суд.

Данској се, осим масовне контрацепције, замерају и одвајање гренландске деце од породица, њихово слање у Данску и покушај стварања елите, као и спорна усвајања и издвајања деце из гренландских породица. Двадесет двоје малишана послато је тако 1951. године у Данску. Идеја је била да добију данско образовање и да потом представљају својеврсну претходницу модернизације Гренланда. Већина деце нису била сирочад. Одвајањем су изгубила или знатно ослабила везе с породицама. Шесторо је на крају усвојено у Данској, а 16 враћено на Гренланд, где су смештени у дом и где им је контакт с породицама био веома ограничен. Нека деца су током боравка у Данској заборавила и матерњи језик.

Други феномен је много шира пракса усвајања гренландске деце у данским породицама током наредних деценија. Једно овогодишње истраживање говори о стотинама, можда чак и хиљадама деце која су од педесетих до седамдесетих година завршила у данским породицама кроз званична и неформална усвајања, што се приписује процесу "данификације" Гренланда.

Препоручујемо

Свет

0 1

И ОНИ СУ СТАЛИ НА СТРАНУ НЕМАЧКЕ, ПА ДОБИЛИ ШАМАР ИЗ МОСКВЕ: Ево која европска држава се игра са стрпљењем Русије

03. 09. 2026. у 18:39

Свет

0 5

ЕВРОПА НА ИВИЦИ ПРОВАЛИЈЕ: Највеће безбедносно усијање у новијој историји, Немачка и Данска под директним ударом

03. 09. 2026. у 18:04

Свет

0 0

ДАНСКА ПОВУКЛА ИСТОРИЈСКИ ПОТЕЗ: Први пут шаље регруте на Гренланд

02. 09. 2026. у 12:23

Туризам

0 1

ОВО СЕЛО ИМА САМО НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА СТАНОВНИКА: Куће имају траву на крововима, а призор делује као крај света

04. 09. 2026. у 17:00

Svet

Jeziva sudbina majke petoro dece: Došla kod narodnog iscelitelja, pa joj "Kazanova" brutalno smrskao glavu

2026-10-07 17:23:00

Svet

Propali plan filmskog dizajnera: Sin saznao da ga je otac izbacio iz testamenta, pa skovao mračnu zaveru

2026-10-07 16:59:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације