Свет

УЗГАЈАЋЕ МИНИЈАТУРНЕ ЉУСКЕ ОРГАНЕ: Британски истраживачи производиће ткива, како истичу, за потребе тестирања нових лекова

Ивана Станојевић

13. 08. 2026. у 06:45

МИНИЈАТУРНИ људски органи, ускоро ће се производити у Истраживачком центру у Кембриџу, најавили су британски научници.

УЗГАЈАЋЕ МИНИЈАТУРНЕ ЉУСКЕ ОРГАНЕ: Британски истраживачи производиће ткива, како истичу, за потребе тестирања нових лекова

Намера је, како истичу, искључиво стварање различитих ткива за тестирање лекова. Учесници у пројекту очекују да ти патуљасти органи пруже науци тачније резултате о новим лековима, него што то чине животиње на којима се медикаменти тестирају. Реализација ове идеје коштаће нешто више од 23 милиона евра.

Минијатурни људски органи и ткива, биће узгајани из ћелија пацијената британске Националне здравствене службе. Професор педијатријске гастроентерологије на Институту за матичне ћелије у Кембриџу Матијас Зилбауер истиче, у изјави за лист Гардијан, да ће "то имати велики утицај на број коришћених животиња и начин на који ћемо развијати нове лекове у будућности."

- Не кажемо да више неће бити употребе животиња у блиској, или догледној будућности, јер још увек постоје одређена питања која не могу да се тестирају у овим новим моделима, али смањење је веома реално - рекао је Зилбауер.

Научници ће користити грудвице ткива да би сазнали како се болести разликују међу пацијентима, помажући им да идентификују који су третмани најбољи за различите људе на основу одређене патологије која је у основи њиховог стања. Овај потез означава прелазак са традиционалне употребе животиња као модела за људске болести, ка ономе што истраживачи сматрају прецизнијим и поузданијим тестовима који су засновани директно на људским ткивима.

Према статистици, више од 90 одсто лекова који прођу тестирање на животињама на крају не прође испитивањима на људима, што поставља питања о вредности тестова.

Део Стармеровог плана

ОВАЈ потез, део је плана владе Кира Стармера за убрзање смањења броја животиња које се користе у истраживањима. Лане је у Великој Британији спроведено 2,5 милиона поступака тестирања на животињама у више од 90 одсто поступака коришћени су мишеви, пацови, рибе и птице, док је један проценат укључивао посебно заштићене врсте, попут мачака, паса, коња и мајмуна. Организација "Innovate UK" доделила је додатних два милиона фунти за девет пројеката чији је циљ смањење броја животиња, попут паса и мајмуна, које се користе у тестовима безбедности.

- Многе људске болести се или не јављају код животиња или се јављају на другачији начин. Желимо тестове и моделе који нам могу рећи који третмани делују и код којих пацијената, а миш нам то не може рећи - рекао је Зилбауер, истичући да им је приоритет рад са органоидима намењеним проучавању инфламаторних болести црева, као што су улцерозни колитис и Кронова болест.

Други тимови ће се фокусирати на узгајање тумора ради унапређења лечења рака, као и на мождане органоиде ради бољег разумевања неуролошких обољења.

Једна компанија, "VivoSphere", узгаја срчане ћелије у сићушним гел-сферама ради тестирања безбедности лекова по срце. Традиционално, такви тестови могу укључивати између 50 и 100 животиња, као што су заморци, кунићи и пси. Јуан Тијан, технички директор компаније, рекао је за Гардијан да се њихов приступ заснива на раном откривању токсичности, како штетни лекови не би ни стигли до фазе тестирања на животињама.

- Једна од огромних предности органоида и других "ин витро" микрофизиолошких система јесте то што, за разлику од животињских модела, они имају стваран потенцијал да остваре обећање о истински персонализованој медицини за појединачне пацијенте. Све то је веома узбудљиво. - поручује др Џулијет Дјукс из хуманитарне организације "Замена животиња у истраживањима".