НА ПОМОЛУ КРАЈ „ТРИ НЕНУКЛЕАРНА ПРИНЦИПА“: Хоће ли Јапан дозволити америчке атомске бомбе на свом архипелагу?

ЗБОГ драматичног нарушавања безбедносне архитектуре у Азији, убрзане модернизације кинеског стратешког арсенала и константних ракетно-нуклеарних претњи из Пјонгјанга, Токио покреће историјску дебату о укидању вишедеценијске забране уношења америчког нуклеарног наоружања на своју територију.

НА ПОМОЛУ КРАЈ „ТРИ НЕНУКЛЕАРНА ПРИНЦИПА“: Хоће ли Јапан дозволити америчке атомске бомбе на свом архипелагу?

Фото: АИ/Гемини

Овај радикалан војно-политички заокрет, усмерен на хитно јачање система нуклеарног одвраћања у Индо-Пацифику, већ је изазвао жестоке дипломатске реакције Пекинга и Москве, оштре поделе у домаћој јавности и најавио коначни слом послератне пацифистичке доктрине Јапана.

Пад вишедеценијског кодекса

Јапанска нуклеарна политика дуже од пола века почива на такозвана три ненуклеарна принципа, које је 1967. године прогласио тадашњи премијер Еисаку Сато, а јапански парламент формално усвојио 1971. године. Ова доктрина, која је Сатоу донела Нобелову награду за мир, стриктно прописује да Јапан неће поседовати, неће производити, нити ће дозволити уношење нуклеарног оружја на своју територију.

Међутим, безбедносна панорама у Индо-Пацифику данас је потпуно измењена, а послератни мировни поредак пуца по шавовима. Конзервативна администрација у Токију све отвореније инсистира на суспензији трећег стуба ове доктрине – забране уношења туђег атомског наоружања. Водећи јапански медији, попут утицајног листа „Маиничи Шимбун“ и државног јавног сервиса НХК, откривају да се у најужем владином кругу озбиљно разматра опција стационирања америчког тактичког нуклеарног оружја, као и стална дозвола за упловљавање подморница на нуклеарни погон наоружаних интерконтиненталним пројектилима у јапанске луке.

Да су ствари отишле предалеко потврђује и јапански министар одбране Шинђиро Коизуми. Он је јавно позвао на покретање „дијалога без икаквих устручавања“, упозоривши да су спољне безбедносне претње по архипелаг постале сувише директне да би Токио остао заробљен у историјским догмама.

Страх од Кине и „Трампов шок“

Главни покретачи ове радикалне промене су убрзана модернизација и незаустављиво ширење кинеског војног потенцијала, непрекидне ракетне провокације из Северне Кореје, али и геополитички феномен који је у азијским дипломатским круговима означен као „Трампов шок“. Јапанска политичка елита већ дуже време изражава прикривену бојазан у погледу дугорочне поузданости америчког „нуклеарног кишобрана“. Непредвидљивост Вашингтона у спољној политици и снажан замајац изолационистичког курса унутар Сједињених Држава натерали су Токио да потражи далеко опипљивије гаранције опстанка од пуких билатералних и декларативних обећања савезника.

Према проценама Стокхолмског међународног института за истраживање мира (SIPRI), Пекинг је драстично увећао свој оперативни нуклеарни арсенал, што у Токију ствара оправдан страх од такозваног „парадокса стабилности и нестабилности“. Јапански стратези дубоко верују да би Кина, уздајући се у своју стратешку моћ одвраћања према САД, могла покренути конвенционалну агресију великих размера у региону – пре свега напад на Тајван или на спорна острва Сенкаку у Источном кинеском мору – рачунајући на то да Вашингтон неће ризиковати сопствено уништење и директан нуклеарни сукоб због својих прекоокеанских партнера. Размештање америчких нуклеарних капацитета директно на јапанској територији требало би да заувек неутралише такву рачуницу Пекинга и пошаље недвосмислен сигнал одвраћања.

Оштре реакције регионалних сила

Најаве из Токија подигле су узбуну на највишем нивоу међународне сцене и изазвале ланчану реакцију у суседству. Званични Пекинг је одмах повукао дипломатске потезе, а портпарол Министарства спољних послова Кине, Лин Ђијан, изјавио је да Кина са „великом забринутошћу“ прати ове опасне војне и политичке маневре. Он је отворено оптужио Токио за оживљавање „новог милитаризма“ и директно урушавање глобалног Споразума о неширењу нуклеарног оружја. Кинеске државне медијске куће, предвођене светском мрежом ЦГТН, упозоравају да десничарске и националистичке снаге у Јапану вешто користе безбедносну кризу у региону како би потпуно демонтирале послератни мировни устав и оквир земље.

Оштра и недвосмислена реакција стигла је и из Москве, која са Токијом има нерешена територијална питања. Руски амбасадор у Јапану, Николај Ноздрев, упозорио је да су изјаве министра одбране Коизумија о укидању уздржаности према атомском наоружању „провокативне и апсолутно неприхватљиве“. Руски дипломата је нагласио да је овакав покушај ревизије историје посебно апсурдан и циничан за земљу која једина на планети из прве руке зна за незамисливе страхоте атомског бомбардовања.

Отпор унутар Јапана

Иако конзервативни кабинет Санае Такаичи ужива огромну политичку моћ и стабилну већину у парламенту, унутрашњи отпор јапанског друштва је изузетно снажан и дубоко емотиван. Преживели из ужасних атомских напада 1945. године, у Јапану поштовани и организовани под именом Хибакуше, гласно и одлучно се противе било каквом политичком и војном кокетирању са нуклеарним оружјем.

На недавним комеморацијама поводом 81. годишњице америчког бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, Сатоши Танака (82), један од ретких преживелих сведока нуклеарне апокалипсе, директно је пред телевизијским камерама позвао премијерку Такаичи да јавно потврди апсолутну оданост пацифистичким темељима државе. Овакви контроверзни потези владе дочекани су под лупом, а шефица извршне власти је вешто избегла конкретан одговор, штурим саопштењем да нација „у овом тренутку поштује усвојене принципе“. То је одмах изазвало оштар талас критика јавности и опозиције да Токио намерно ствара опасну „стратешку амбивалентност“ како би припремио терен за корениту промену мировног Устава.

Угледни независни војни аналитичари у Токију упозоравају да би званично стационирање атомског арсенала Пентагона донело супротан ефекат од жељеног. Уместо обећане заштите и безбедности, Јапан би се истог тренутка позиционирао као легитимна и примарна мета за потенцијални превентивни или узвратни нуклеарни удар суседних сила у случају избијања глобалног конфликта великих размера.

„Парануклеарни статус“ Јапана

Без обзира на управо покренуту дебату о стационирању америчког војног потенцијала, водећи светски експерти већ годинама подсећају да Јапан заправо важи за такозвану „парануклеарну“ државу или силу на прагу атомског статуса. Токио поседује најмодернију цивилну нуклеарну технологију, врхунски свемирски и ракетни програм који се лако може пренаменити у војне сврхе, као и огромне комерцијалне залихе реакторског плутонијума из сопствених постројења. Према безбедносним проценама изнетим у стручним часописима, уколико би званични Токио донео радикалну политичку одлуку да напусти међународне споразуме, технолошки је потпуно способан да развије, конструише и произведе сопствену функционалну атомску бомбу у року од свега шест месеци.

На ивици амбиса

Драматична еволуција Јапана од глобалног симбола уставног пацифизма до потенцијалног домаћина америчког нуклеарног арсенала представља један од највећих и најопаснијих геополитичких преокрета у 21. веку. Иако званични Токио и даље тактички тврди да нема намеру да развија сопствену атомску бомбу, потенцијално укидање забране за уношење савезничког наоружања из корена мења комплетну војно-стратешку једначину на простору читаве Азије.

Евентуално стационирање америчких нуклеарних ракета средњег домета или стално дежурство стратешких подморница у јапанским територијалним водама дефинитивно би означило деструктивни крај послератне ере. Уместо досадашње лабилне стабилности, Индо-Пацифик би био увучен у потпуно неконтролисану и непредвидиву трку у наоружању великих сила, у којој је праг за избијање општег сукоба и катастрофалне погрешне процене већ сада драматично спуштен на историјски минимум.

БОНУС ВИДЕО: 
РУСКА ФЛОТА: Вежбе гађања у Јапанском мору

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Коментари (0)

Летеће перје у Лондону! Неустрашиви Челси долази на Емирејтс да сруши шампиона!