ШЕПУРЕ СЕ ТУЂОМ БАШТИНОМ: Недавни повратак сиријских драгоцености из Француске поново покренуо питање колонијалног наслеђа
ФРАНЦУСКА је после петнаест година недавно вратила Сирији 23 драгоцена археолошка предмета која су остала у Паризу пошто су својевремено позајмљена за изложбу у Институту арапског света.
Photo: Printscreen/X/@RT_India_news
У Дамаск су стигли председничким авионом Емануела Макрона, приликом његове посете Сирији, прве једног великог западног лидера од пада Башара ел Асада крајем 2024. године.
Међу предметима који су поново стигли у сиријске музејске збирке налазе се римске бронзе, византијски и исламски предмети, као и богато украшени мозаик из чувене Умејадске џамије у Дамаску. Колекција је у Француску послата у оквиру културне сарадње, непосредно пре избијања рата 2011.
Сирија је још 2014. тражила да јој буде враћена, али је Париз у међувремену прекинуо односе са режимом Башара ел Асада. Није помогло ни посредовање Унеска. Предмети из музеја у Дамаску, Алепу, Латакији и Палмири тако су остали у Француској све до промене власти у Сирији.
Овај случај правно није споран, Француска је вратила оно што јој је било само позајмљено, али се догађа у периоду када широм Европе траје много сложенија расправа око тога шта учинити са огромним културним благом које су западне државе током колонијалног периода донеле из Африке, Азије и других делова света.
ПРЕСЕЛИЛИ ФРИЗОВЕ ПАРТЕНОНА
Међу делима чији повратак Грчка тражи од Велике Британије налазе се делови монументалног фриза Партенона, метопе са призорима митских борби и скулптуре које су некада испуњавале велике троугласте забате храма. Грчко Министарство културе наводи да се од 97 сачуваних блокова фриза, 56 налази у Лондону, а 40 у Атини. Од 64 сачуване метопе, 15 је у Лондону, а 48 у Атини, док је од 28 сачуваних фигура са забата, 19 у Лондону, а девет у Атини. Поједини фрагменти током времена доспели су и у ЛУвр, Ватикан, музеје у Бечу, Копенхагену, Минхену, Вицбургу и Парлему. Ватикан је 2023. вратио три предмета Атини, док је фрагмент из Палерма враћен 2022.
Француска је у мају ове године донела закон о реституцији културних добара која су била предмет незаконитог присвајања, што би требало знатно да олакша враћање дела пренетих у ову земљу између 1815. и 1972. године. Тиме је направљен изузетак од традиционалног начела по коме су предмети једном уврштени у јавне збирке практично неотуђиви. Повратак ипак није аутоматски, јер је најпре потребно да се утврди да је предмет украден, опљачкан или прибављен принудом или насиљем.
Колико је ово питање осетљиво показао је и догађај из августа прошле године. Француска је Мадагаскару вратила три лобање народа Сакалава, међу којима и ону за коју се претпоставља да припада краљу Тоери, кога су француске колонијалне трупе убиле и обезглавиле 1897. године. За његове потомке и локалну заједницу то нису били тек музејски експонати, већ посмртни остаци претка и владара, чији је повратак имао снажан погребни, историјски и симболички значај.
Велики западни музеји обилују предметима који су у њихове збирке стигли у колонијално доба. Париски Музеј "Ке Бранли – Жак Ширак", отворен 2006, чува огромну збирку уметности Африке, Азије, Океаније и Америке и данас интензивно истражује порекло својих колекција. Када би западне земље вратиле све предмете које државе и народи порекла сматрају својим културним наслеђем, поједини велики музеји остали би без значајног дела својих садашњих збирки.
Белгија је 2022. законом омогућила реституцију предмета повезаних с колонијалном прошлошћу и предвидела сарадњу пре свега са Конгом, Руандом и Бурундијем. У Великој Британији ситуација је сложенија. Британски музеј је законом из 1963. веома ограничен у могућности да трајно отуђује предмете из својих збирки, док Грчка још од 1983. формално тражи трајни повратак Партенонских скулптура. Посебно питање представљају и Бенинске бронзе, однете приликом британске војне експедиције 1897, чији повратак тражи Нигерија.
Али, где повући границу? Није све што је у Европу стигло из Африке или Азије било опљачкано. Предмети су куповани, размењивани, добијани археолошким поделама или поклањани. Један од најупечатљивијих примера налази се усред Париза. Луксорски обелиск, стар више од три миленијума, стигао је из Египта као поклон египатског владара Мухамеда Алија Француској у 19. веку. Данас је готово немогуће замислити Трг Конкорд без њега.
Слично је са многим предметима који су током једног или два века постали део идентитета европских музеја и градова. Нефертитина биста нераскидиво се везује за Берлин, Партенонске скулптуре за Британски музеј, афричка уметност за Ке Бранли. Због тога се иза једноставног захтева да се "врати туђе" крије много теже питање, а то је да се разлучи шта је од наслеђа доказано опљачкано, а шта је после векова ратова, колонизације, трговине, поклона и размена у међувремену постало део културног наслеђа земље у којој се данас налази.
Препоручујемо
Немачка војска ово ради први пут после Другог светског рата - и уопште им не иде лако
14. 09. 2026. у 19:49
ШОК ПРИЗНАЊЕ ШЕФА НАТО-а: Имамо тајне варијанте за супротстављање Москви!
14. 09. 2026. у 19:19
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ТРАМП ОБАВЕШТЕН О ПРИСИЛНОЈ МОБИЛИЗАЦИЈИ У УКРАЈИНИ: Хитно се огласио по том питању
АМЕРИЧКИ лидер Доналд Трамп изјавио је да је упознат са примерима присилне мобилизације у Украјини.
02. 09. 2026. у 20:45
Србију чека лига нација: Ево колико коштају улазнице за мечеве против Грчке и Холандије
Репрезентацију Србије чекају мечеви против Грчке и Холандије, а од петка, 11. септембра, почиње продаја појединачних улазница за прве две утакмице као и пакета улазница који обухватају оба септембарска меча на стадиону „Рајко Митић“ у Београду.
11. 09. 2026. у 12:43
Упозорење НАТО адмирала: "Не говорим ово да бих уплашио људе, али руски удар прети много раније него што смо мислили!"
БИВШИ председник Војног одбора НАТО алијансе, Роб Бауер, каже да би Русија могла да обнови способност напада на овај савез у року од отприлике три године, чак и док траје рат у Украјини, као и да би могла да има подстицај да тестира Северноатлантски савез ограниченим нападом.
14. 09. 2026. у 17:48
Коментари (0)