ХИБРИДНИ РАТ НА КАПИЈИ ЕВРОПЕ: Зашто је Сеута постала талац опасног ривалства два афричка суседа

ОДНОСИ између два северноафричка ривала, дубоко укорењени у деценијском спору око Западне Сахаре, све су напетији.

ХИБРИДНИ РАТ НА КАПИЈИ ЕВРОПЕ: Зашто је Сеута постала талац опасног ривалства два афричка суседа

Фото: Depositphotos/Gabrieuskal, Јутјуб принтскрин/CBC News: The National

Најновија безбедносна криза у шпанској ексклави Сеути јасно показује да овај регионални конфликт више није само локално питање, већ се директно користи као оруђе хибридног притиска на Европску унију.

Срж историјског раздора

Корени овог геополитичког чвора на северу Африке леже у нерешеном питању Западне Сахаре, области коју је Шпанија напустила 1975. године. Док Рабат ово подручје сматра неотуђивим делом своје територије и улаже огромне дипломатске напоре како би осигурао међународно признање сопственог суверенитета, Алжир остаје главни заштитник Фронта Полисарио, који се бори за самоопредељење сахравског народа.

Последњих година, ова бескомпромисна геополитичка борба додатно је радикализована. Након што су Сједињене Државе и Израел признали мароканску власт над поменутом регијом у замену за нормализацију односа са Тел Авивом 2020. године, званични Алжир је тај потез доживео као директну војно-политичку претњу на својим границама. Сходно томе, дипломатске везе су потпуно прекинуте 2021. године, а затварање магистралног гасовода који је прелазио преко Марока послужило је као увод у економски рат који се директно одразио на снабдевање енергентима Пиринејског полуострва. Данас, обе престонице бележе историјске рекорде у издвајањима за наоружање, стварајући класичну безбедносну дилему у којој се сваки одбрамбени маневар суседа аутоматски тумачи као повод за сукоб.

Случај Сеута

Преливање овог тињајућег сукоба на тло Европе постало је очигледно крајем јула кроз драматичне догађаје у Сеути, шпанској ексклави на северноафричкој обали. Према опсежним анализама мадридског дневника „Ел Паис“ (El País), масовни прилив хиљада људи који су нагрнули на границе овог аутономног града није био случајан, већ геополитички темпиран.

Европски и шпански аналитичари истичу да се ова криза индикативно поклопила са дипломатским маневрима Мадрида. Наиме, шпански премијер Педро Санчез покушао је да додатно изглади односе са председником Алжира Абделмаџидом Тебуном, који су претходно захладили када је Шпанија направила историјски заокрет и подржала марокански план аутономије за Западну Сахару. Према писању дневника „Ел Паис“, Рабат је Санчезово балансирање и приближавање регионалном ривалу схватио као сигнал за узбуну. Мароканске пограничне снаге су, како се наводи, практично „затвориле очи“ и дозволиле невиђени притисак на шпанску територију. Угледни мадридски лист је оштро упозорио да је „сваки покушај коришћења имиграције као валуте за уцену или средства притиска апсолутно неприхватљив“. Иако власти у Рабату званично одбацују ове оптужбе, пребацујући кривицу на лажне вести и вирални ефекат дезинформација на друштвеним мрежама, европска јавност је препознала већ виђени модел инструментализације миграната.

Хибридне операције на капији Европе

Разбуктавање ове кризе на северу Африке јасно показује како се миграциони токови више не посматрају кроз призму хуманитарног питања, већ као део софистициране хибридне операције. У овој асиметричној геополитичкој игри, контрола граница користи се као директна полуга за притисак на спољну политику Мадрида. Шпанија је тако доведена у незавидну позицију да бира између елементарне безбедности сопствених граница и деликатног одржавања економског и енергетског партнерства са Алжиром.
Међутим, пошто Сеута и Мелиља представљају једине копнене капије Европске уније на афричком тлу, овај локални притисак се моментално трансформише у колективну безбедносну кризу Брисела. Политичка математика Рабата је искључива: сваки дипломатски корак Шпаније ка Алжиру доживљава се као директан губитак за мароканске интересе. Најбољи доказ комплексне заробљености Европе лежи у чињеници да је, након што је први миграторни притисак прошао, Савет министара ЕУ на ванредном заседању упутио похвале Мароку за каснију сарадњу у стабилизацији терена. Овакав исход, упркос јасним индицијама да је Рабат свесно дозволио и искористио почетни хаос, оголио је дубоку и забрињавајућу зависност Европске уније од северноафричког суседа. На тај начин, Брисел је практично легитимисао миграције као ефикасно средство дипломатске уцене на сопственим капијама.

Трка у наоружању и милијарде изнад пустиње

Да тињајућа сукобљеност између два суседа није остала само на нивоу политичке реторике, недвосмислено потврђују и фрапантни извештаји Стокхолмског међународног института за истраживање мира (SIPRI). Мароко и Алжир данас генеришу готово 90 одсто укупне војне потрошње на читавом простору Северне Африке.

На одбрамбене секторе троше се енормне суме које озбиљно оптерећују економије обеју земаља. Званични Алжир држи позицију највећег војног потрошача на афричком континенту са буџетом који достиже рекордне 25,4 милијарде долара, док је Рабат своја издвајања подигао на чак 13,4 милијарде долара, фокусирајући се превасходно на набавку напредне америчке и израелске војне технологије, софистицираних ПВО система и борбених дронова. Ова неконтролисана трка у наоружању драстично подиже ризик да би било какав спорадични погранични инцидент могао покренути ланчану реакцију и довести до отворене ескалације широм региона.


Европа у маказама магребског ривалства

Сасвим је очигледно да је нетрпељивост између Рабата и Алжира прерасла оквире обичне борбе за лидерство у Магребу, поставши директан безбедносни изазов за Европску унију. Спољна политика Брисела налази се у изузетно незавидној позицији: са једне стране, Стари континент економски забрињавајуће зависи од алжирског природног гаса у ери комплексне енергетске транзиције, док је са друге условљен мароканском контролом миграторних рута и сарадњом у сузбијању тероризма. Све док питање Западне Сахаре буде служило као детонатор за узајамне сукобе два суседа, Сеута, али и Мелиља ће остати рањиве тачке преко којих ће се сваки потрес из пустиње директно преливати на европско тло.

БОНУС ВИДЕО: 
ШПАНСКА ПОЛИЦИЈА: Акција спашавања миграната

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Пао пољубац Душка и Карлеуше: Изговорио најемотивније признање - певачица није задржала сузе (Фото)

Пао пољубац Душка и Карлеуше: Изговорио најемотивније признање - певачица није задржала сузе (Фото)

ЈЕЛЕНА Карлеуша и Душко Тошић поново су привукли пажњу на великој прослави рођендана својих ћерки Атине и Нике. Бивши супружници током вечери били су веома присни, а посебан тренутак догодио се када су разменили пољубац, што је додатно подгрејало приче о њиховом односу након турбулентног периода.

07. 09. 2026. у 08:35

Коментари (0)

МИНКА ЖИВИ ЗАХВАЉУЈУЋИ ГЕНЕРАЛУ МЛАДИЋУ: Ратко је спасао живот муслиманској девојчици (ВИДЕО)