Свет

ДРЖАВА ТРАЖИ ФИНАНСИЈЕРЕ ЗА ЛЕ ПЕНОВУ? Влада у Паризу прибојава се страног мешања у председничкој кампањи

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

07. 08. 2026. у 16:29

ФРАНЦУСКА влада покренула је разговоре са водећим домаћим банкама о могућим моделима финансирања председничких кампања различитих странака.

ДРЖАВА ТРАЖИ ФИНАНСИЈЕРЕ ЗА ЛЕ ПЕНОВУ? Влада у Паризу прибојава се страног мешања у председничкој кампањи

У кабинету премијера Себастијана Лекорнија одржан је састанак са представницима највећих француских финансијских институција на коме се разговарало о могућности да више банака заједнички учествује у кредитирању кампања за изборе који ће бити одржани у мају и јуну следеће године, чиме би се ризик расподелио између њих, уз могућност одређених државних гаранција. Посебну пажњу изазвала је чињеница да такав модел треба да обухвати и Национално окупљање које већ годинама тешко долази до кредита у Француској.

Иако је тема била финансирање председничких кампања у целини, ипак је случај странке Марин Ле Пен доспео у средиште пажње због вишегодишњих проблема које она има са добијањем кредита од француских банака. На први поглед могло би да изгледа парадоксално да власт учествује у разговорима који би могли да олакшају финансирање политичких противника, међу којима је и кандидаткиња с реалним шансама да уђе Јелисејску палату.

КРИТИКЕ ИЗ ОПОЗИЦИЈЕ

Кабинет премијера Себастијана Лекорнија покушава да интервенисањем код банака омогући да сви актери равноправно учествују у демократској трци. Влада притом не покушава да натера неку одређену банку да сама кредитира Национално окупљање или било коју другу странку, већ жели да пронађе модел да се поделе ризици. Овакво решење, међутим, изазвало је и озбиљне критике. Део опозиције сматра да држава не би смела ни посредно да учествује у решавању финансијских проблема политичких странака.

До сазнања о овом састанку први је дошао "Монд". Тек неколико дана касније, пошто су медији почели да пишу о овом сусрету, кабинет премијера званично је потврдио да је он одржан. Објашњено је да је циљ био да се спречи укључивање страних финансијских мрежа у финансирање француске председничке кампање и да на тај начин евентуално дође до страног мешања у унутрашње ствари ове земље.

Домаће банке су, међутим, опрезне. Француски изборни систем функционише тако што кандидати највећи део трошкова кампање финансирају унапред, углавном банкарским кредитима, док држава тек после избора рефундира законом предвиђени део трошкова онима који остваре одговарајући изборни резултат и испуне све законске услове. За банке постоји сасвим конкретан финансијски ризик јер у тренутку када одобравају кредит не могу да знају да ли ће кандидат освојити довољан број гласова да стекне право на државну надокнаду, нити да ли ће Национална комисија за контролу финансирања изборних кампања и политичког живота прихватити завршни обрачун трошкова. Уколико рефундација изостане или буде умањена, повећава се и могућност да кредит неће бити у потпуности враћен.

Када је реч о Националном окупљању, појављује се и страх од утицаја на углед банке. Наиме, иако је ова странка значајно поправила имиџ, поједине финансијске институције процењују да би због одобравања кредита странци Марин Ле Пен могле да изгубе између два и пет одсто клијената. Због одбијања домаћих банака, Марин Ле Пен је претходних година била принуђена да финансирање потражи у иностранству.

Најпознатији је кредит од 9 милиона евра који је тадашњи Национални фронт 2014. добио од руске Прве чешко-руске банке, а који је годинама изазивао политичке контроверзе због наводних веза странке са Москвом. За председничку кампању 2022, Марин Ле Пен је од једне мађарске банке добила још 10,6 милиона евра кредита, пошто ни тада није успела да обезбеди финансирање код куће.