НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Американци хвалили само слабе Русе, сви сусрети совјетских, затим и руских, са америчким лидерима

Бранко Влаховић - Стални дописник из Москве

20. 06. 2021. у 08:55

САМИТ Путина и Бајдена у Женеви који је одржан 16. јуна био је у центру светске медијске пажње јер се свет уморио од садашње хладноратовске атмосфере и затегнутих односа две најмоћније земље.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Американци хвалили само слабе Русе, сви сусрети совјетских, затим и руских, са америчким лидерима

Фото: ЕПА

Мада се и није очекивао неки важан договор, као успех су многи прогласили и то што је успостављен дијалог. Тек предстоје мукотрпни преговори. За почетак је важно да из Вашингтона престану да прете јер садашње руско руководство на челу са Путином није нимало плашљиво. Историја показује да су Американци хвалили само слабе Русе.

Због тога су се многи запитали како су до сада совјетски и амерички лидери излазили из кризних ситуација. Познаваоци односа између две велесиле знају да је било и лошијих периода и међународних криза које су доводиле скоро до почетка рата.

Тражећи тај трачак оптимизма анализирали смо некадашње самите совјетских, а касније руских, и америчких лидера. Иако је тачна оцена да су садашњи односи веома лоши, неспорно је да је у прошлости било знатно тежих и опаснијих ситуација из којих се излазило мукотропним преговорима и, наравно, спремношћу на компромис.

Фото: ЕПА/Депоситпхотос/илустрација

Москва и Вашингтон су имали напрегнуте односе одмах по завршетку Другог светског рата, па Стаљин никада није био у Америци. Прва службена посета једног совјетског лидера Америци била је тек 1959. године. Тада је Никита Хрушчов посетио САД, где је био од 15. до 27. септембра и у том периоду се четири пута срео са председником Двајтом Ајзенхауером. Два сусрета су била тет а тет. Пре тог сусрета Хрушчов се са Ајзенхауером срео 1955. у Женеви. Тамо је био самит лидера САД, СССР-а,Француске и Велике Британије.

Без обзира на те сусрете односи између САД и Русије су остали прохладни јер су имали различите ставове о немачком и кинеском питању.

Трећи сусрет лидера СССР-а и САД Ајзенхауера и Хрушчова се није догодио јер је у мају 1960. у близини Свердловска био оборен амерички шпијунски авион што је рапидно погоршало односе две велесиле. Узвратна посета Ајзенхауера је била заувек заоборављена.

ПРВИ СУСРЕТ У ТЕХЕРАНУ

ПРВИ сусрет америчког председника и совјетског лидера био је 28. новембра 1943. године у Техерану. Интересантно је да су тада због безбедности Стаљин и Рузвелт били смештени у згради совјетске амбасаде у Техерану, која је била прекопута британске. Тада су се срели лидери земаља антихитлеровске коалиције Стаљин, Рузвелт и Черчил.

Касније су се они срели у фебруару 1945. на чувеној конференцији у Јалти, када се делио свет. Исте године била је и конференција у Потсдаму, на којој је уместо Рузвелта био председник Хари Труман.

СА КЕНЕДИЈЕМ У БЕЧУ

СЛЕДЕЋИ председник са којим се срео Никита Хрушчов био је Џон Кенеди. Они су се састали у Бечу 1961. године. Нису потписали никакве документе, али су разговарали о берлинском зиду и карипској кризи. Предлог за тај сусрет стигао је из Москве јер је Хрушчов веровао да ће се лакше договарати са Кенедијом него са његовим претходником. Прогноза Москве се није испунила јер је Кенеди у том тренутку био за статус кво. Два месеца касније у Берлину је направљен чувени зид.

Без обзира на то што се нису растали у пријатељском тону у Бечу, Хрушчов и Кенеди су касније успели да реше Карипску кризу и тако је избегнут трећи светски рат.

11 ГОДИНА БЕЗ СУСРЕТА

КАРИПСКА криза је потпуно захладнила односе две велесиле и лидери САД и СССР-а се нису сретали 11 година. Први амерички председник који је посетио СССР био је Ричард Никсон. Он је дошао 26. маја 1972. у Москву, где је заједно са Леонидом Брежњевом потписао Договор о ограничењу стратешког оружја.

У време владавине Брежњева дошло је до отопљавања односа две велесиле. Тако је 1975. први пут организован заједнички лет космонаута на космичком броду "Сојуз-Аполон". У СССР-у су направили фабрику "Пепси коле", а у САД су почели да продају вотку "столичнују".

Касније је Брежњем наставио да нормализује односе и са америчким председником Џералдом Фордом, који је 1974. посетио Владивосток, где је са генералним секретаром ЦК КПСС Брежњевом потписао договор о ограничењу броја носача атомског оружја.

Годину дана касније Џералд Форд се поново срео са Брежњевом и заједно са 33 лидера потписао чувени Хелсиншки договор.

КОСМОС БЕЗ ОРУЖЈА

ФОРДОВ наследник Џими Картер није посетио Русију већ се срео у Бечу 1979. са Брежњевом. Они су потписали Договор о ограничењу лансирних уређаја за стратешке ракете и Договор против размештања атомског оружја у космос.

Фото Архива

Реган и Горбачов

Односи су се врло брзо покварили јер су Совјети послали своју војску у Авганистан. Ни Картер ни његов наследник Реган се више нису сретали са Брежњевом.

Мада је председник САД Роналд Реган називао СССР "империјом зла" он је одлучио да се сретне са оцем "перестројке" Михаилом Горбачовом. Совјетски лидер је постао брзо популаран у свету, па су се Горби и Реган срели у Женеви. Био је то први сусрет председника после шест година. Реган и Горбачов су хтели да то буде "слободни разговор". Успели су, ипак, да успоставе међусобно поверење, па је, 11 месеци касније, октобра 1986. године, у Рејкјавику организован њихов други сусрет. Ни на њему није било конкретних договора. Али, како је касније писао Реганов саветник Кен Аделман, у тих 48 сати разговора "завршен је Хладни рат".

РЕГАН У "ИМПЕРИЈИ ЗЛА"

У ДЕЦЕМБРУ 1987. Реган и Горбачов су у Вашингтону потписали договор о смањењу наоружања. Био је то Договор о ликвидацији ракета средњег и малог домета. После пет месеци, у мају 1988, Реган је у сасвим новој атмосфери посетио Москву у време кад је цели свет говирио о перестројци. Тада је казао да више не сматра СССР "империјом зла".

Писац ових редака, који је пратио тај самит, сећа се да је он више пута у Москви понављао руску изреку "Веруј али проверавај". Студентима "Ломоносова" је одржао предавање о слободном тржишту.

Већ у децембру 1988. Горбачов је имао узвратну посету. Тада се срео не само са Реганом, него и са већ изабраним новим председником САД Џорџом Бушем старијим.

Почетком децембра 1989. на Малти су се срели Горбачов и Буш старији. Запамћена је Горбачовљева реченица на заједничкој конференцији за новинаре - "свет напушта једну епоху и улази у нову, ми смо на почетку дугачког пута, а то је пут чврстог мира". Буш се сложио са Горбачовом.

Следећи сусрет Буша о Горбачова био је у Хелсинкију 1990.Последњи пут Буш се срео са Горбачовом као председником крајем јула и почетком августа 1991. када је он први пут као председник боравио у СССР-у. Тада је потписан Договор о смањењу и ограничењу офанзивног оружја. После тога Буш се састајао са председником Русије Јељцином.

ЗАВРШЕТАК ХЛАДНОГ РАТА

У ЈУНУ 1992. Јељцин је допутовао у Вашингтон као председник Русије два месеца пре пуча у Москви. Али у историји је посебно запамћен Јељцинов долазак у САД почетком 1992. када је као председник Руске Федерације потписао са Бушем старијим Декларацију о завршетку Хладног рата.

Фото Архива

Јељцин и Клинтон

Посета Буша Москви била је у јануару 1993. Те године за председника Америке је изабран Бил Клинтон, са којим се Јељцин срео већ у априлу 1993. у Ванкуверу. Укупно су се Јељцин и Клинтон срели 17 пута.

ПУТИН ХТЕО У НАТО

ПРВИ сусрет председник Путина и Клинтона је био 3. јуна 2000. када је амерички председник допутовао у Москву. Тада је Путин предлагао Клинтону да Русија постане чланица НАТО-а. Путин твтрди да му је Клинтон рекао да нема ништа против, али да су чланови америчке делегације постали нервозни. Путин и Клинтон нису успели да направе било какав важан договор.

Фото Архива

Џорџ Буш млађи и Владимир Путин

Путин је имао знатно боље односе са Бушом млађим него са Клинтоном. У јуну 2001. Џорџ Буш млађи се у Љубљани први пут срео са Владимиром Путином. Укупно су имали чак 27 сусрета. Путин није скривао одушевљење првим сусретом са Бушом јуниором. У Љубљани је Буш млађи казао реченицу која је касније много пута цитирана: "Погледао сам у очи том човеку (Путину), осетио му душу и одлучио да му могу веровати, тај човек ће донети добро својој земљи". Они су често контактирали и ишли један другоме у госте.

Али, ту пријатељску идилу је покварио рат у Грузији, јер је Путин оптужио Американце да су знали да ће помахнитали Михаил Сакашвили напасти руске миротворце на граници Грузије и Јужне Осетије, што је био узрок рата.

 

ТРАМП У ШАХУ

БАРАК Обама је гајио наду да ће успоставити добре односе са председником Медведевом, са којим се срео 12 пута. Први њихов сусрет био је у јулу 2009. када је Обама дошао у Москву. Они су у априлу 2012. потписали у Прагу нови договор о стратешком офанзивном оружју. Било је предвиђено да се број атомских бојевих глава на обе стране смањи на 1.550.

Председник Путин се са Обамом срео 2012. у Мексику за време самита "Велике деветке". Односи Путина и Обаме су почели нагло да се кваре кад је Москва дала политички азил пребегу Сноудену, који је свету открио кога све прислушкују и прате америчке тајне службе. Дефинитивно су покварени односи после референдума о Криму 2014. када се то полуострво вратило матици Русији.

Касније су Американци оптужили Русију да се мешала у изборе 2016. године како не би победила Хилари Клинтон него Доналд Трамп. Узалуд су биле изјаве Путина да су америчке оптужбе смешне. Иако је пре избора Трамп говорио да жели да поправи односе са Русијом, то није успео, јер су га политички противници у САД стално држали у шаху.

То је разлог што се Трамп ретко виђао са Путином, а њихов самит 16. јула 2018. у Хелсинкију био је више протоколаран него што је био користан. Памтиће се по томе што је преводитељка америчког председника позвана у Сенат на саслушања да се сазна шта је све то Трамп разговарао са Путином. За време владавине Трампа стално су увођене санкције Русији, па никаквог побољшања односа није могло ни бити.

Када ће доћи до нормализације односа тешко је рећи, али је јасно да Вашингтон треба да престане са фабриковањем санкција које и тако немају ефекта и да Бајден промени реторику. Бољи стабилни односи велесила су важни не само њима, већ целом свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

"ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ" Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

ИСТАКНУТИ глумац Бане Видаковић, који је пре три године осуђен због недозвољеног држања хероина за личну употребу, говорио је о породици и деци коју је, каже, управо због наркотика склонио из Србије.

29. 03. 2024. у 08:36

Коментари (0)

РУСИ У ШОКУ: Евакуисали 1.500 такмичара из Крокуса, ниједан није страдао од терориста, а сад се буне: Што нас нисте спасили раније? (ВИДЕО)