Срби се због короне враћају кући: Само у Немачкој "заробљено" још неколико хиљада људи (ФОТО)

ШТУТГАРТ - Стара српска изрека –„свуда прођи али кући дођи“ је у време пандемије постала императив за многе наше сународнике затечене на заиста привременом боравку широм планете. Да и са веома удаљених дестинација своје држављане- туристе врати у Србију, постарала се, а и ко би други него српска влада. Успешно су организовани бројни летови као помоћ повратка туриста.

Фото: П. Ракочевић

Али ту, такорећи пред вратима Србије, због изненадног затварања аеродрома и укидања летова, аутобуских линија затим и затварања граница, највероватније више десетина хиљада српских држављана није успело да се докопа својих домова у њиховој Србији.

Додуше, према наводима председника Александра Вучића више од 300.000 Срба се из Европске уније и без одласка у карантине, успешно домогло своје земље пре затварања граница и увођења ванредног стања. Сви они су, ако је то било потребно, добили потребан лекарски надзор и негу медицинског особља.

Многи нажалост нусу успели да на време обезбеде било какав вид превоза до Србије пре затварања граница, па су остали где сду, надајући се што бржем решавањау њихових проблема око повратка. Из новинских и ТВ извештаја знамо, да су и они који су приватним возилима кренули пут Србије, на граничним прелазима са Харватском и Мађарском, ако су уопште могли да стигну дотле, били изложени тортурама вишедневног чекања да им се дозволи напуштање територија поменутих држава како би прешли у Србију.

Судећи по доступним инфомацијама, изгледа да је највише српских држављана који су по било ком основу боравили у ЕУ, остало у Немачкој из које су желели да што пре оду, али нису знали ни чиме ни како. О томе говоре стотине телефоских позива и мејлова Генералном конзулату Републике Србије у Штутгарту дневно. И поред највеће жеље да помогну својим грађанима, каже нам генерални конзул Божидар Вучуровић, могућности су биле минималне. Ипак он је одмах кренуо, заједно са својим сарадницима, да пронађе било какву могућност превоза људи до Србије.

Фото: П. Ракочевић

Ту му је невероватно много помогао, како се то каже „наше горе лист“ Данило Ђокић из пословодства познатог аутобуског превозника фирме Шлинц из околине Штутгарта. Са њим се у року од само неколико сати Конзулат договорио око органицације враћања наших држављана у Србију из Стутгарта али и из целе покрајине Баден-Виртемберг. Данило је испословао и посебно ниске цене за вожњу до граничног преласка Хоргош где би путнике преоузели, по спразумом са Владом Србије, аутобуси београдске Ласте и возили их до Београда.

Карта по путнику, иако је немачким прописима ограничен број пуника од маклсимално 25 људи по аутобусу, коштала само 120 евра.Да би се и превознику пут колико толико исплатио, Данило Дђокић је код у фирми Шлинц обезбедио суперлуксузне, најмодерније двоспратне аутобусе који су по нивоу могли да приме поменутих 25 путника, значи по тури укупно по 50 људи. Поменимо да су друге фирме за исту услугу тражиле од 185 до чак невероватних 370 евра, уз навод, да се са српске границе враћају празни јер немају нити смеју да имају путнике у повратку! Зато су им цене високе.

После постизања споразума са Данилом Ђокићем кренула је процедура сакупљања путника који су се мејловима са уписивањем свог идентитета, места становања и адресе у Србији јављали Конзулату. Према сачињеним листама и добијеним потреним дозволама српских власти, пре неколико дана кренуо је први конвој од 4 аутобуса са око 200 путника и са по два возача.

Да би све протекло како треба, Данило Ђокић је и лично сео за волан првог двоспратног аутобуса у колони, како би као представник певозника могао да успут, у случају потребе, интервенише код полиције, пограничних служби итд. Наравно, пошто су сви прописи унапред били испуњени, све се завршило како треба, путнике су на прелазу Хоргош на српској страни чекали аутобуси Ласте. По речима генералног конзула Вучуровића, Ластине трошкове превоза до Београда сносиће држава Србија.

Фото: П. Ракочевић

 

6. маја смо имали прилику да у централи фирме Шлинц присуствујемо регистрацији, провери докумената и заштитне опреме као и укрцавању око 150 путника- повратника у Србију у три нова двоспратна аутобуса. Интерсантно је, што посебно погодује и путницима, да је Данило Ђокић за возаче одедио шесторицу Срба-квалификованих возача, који су раније крстарили Европом као возачи Ласте и других превозника из Србије. Како је лед са пограничним службама захваљујући добро припремљеној папирологији исл. „пробијен“ овог пута Данило Ђокић се није хватао волана. Каже, важније му је да, у сарадњи са Конзулатом и Божидарем Вучуровићем припреми долазће туре јер у Штутгарту танспорт очекује бар још око 700-800 наших држављана.

Није нам познато како ће транспорт за Србију решити дрги српски конзулати и амбасада у Берлину где, према недавној изјави амбасадорке Снежане Јанковић, око 1000 Срба такође чека организовање повратка у Србију.

За време чекирања путника у Штутгарту, искористили смо прилику да поразговарамо са неколико наших људи. Кажу, остали су „заробљени“ у Немачкој јер су, без претходне, благовремене најаве укинуте све врсте превоза. Мало је оних који су били родбини у посети, највише је сезонских радника али и оних који су дошли да искористе тромесечни боравак и да „на црно“ зараде нешто новца. После избијања пандемије, каже нам Јелена М. из Светозарева, њена газдарица –Немица пореклом из Румуније, је затворила кафану али јој је експресно отказала и смештај. –Једва сам нашла код једне познанице да се сместим наколико дана, ове аутобусе који нас враћају у Србију –као да је сам Бог послао- -каже Јелена.

Слично је и са неким грађевинцима из Зајчара са којима смо разговарали. Радили су по уговору –посао стао а они и без пара и без смештаја у контејнерима за спавање на грађевинаама. Остали су на улици. -Срећа да се нашао тај наш земљак Данило Ђокић и генерални конзул који су ово организовали –иначе не би знали шта ћемо ни и како ћемо- чули смо тужну причу по ко зна који пут на плацу фирме Шлинц.

Једној старијој госпођи која је била у посету свом сину поменусмо и мали вид неповерења појединих грађана у Србији повратку људи из расејања.

Фото: П. Ракочевић

–Знате шта, увек је важило од раног детињства до данас и важи ће увек, да неко ко је у невољи иде својој мајци. Тако и ови људи одавде, који су заиста у невољи, где ће друго него својој мајци а то им је матица Србија - рече нам она.

Данило Ђокић нам је омогућио и краћи разговор са директором фирме Шлинц која у свом поседу има око 190 што линијских аутобуса, што супермодерних туристичких возила али и других возила за туристичке услуге. Господин Ерхард Кисел (Киесел) каже да је одмах подржао жељу свог дугогодишњег сарадника и шефа погона Данила Ђокића и настојање Генералног конзулата да се организује што јефтинији и добар превоз Срба својим домовима. Подршку првог човека фирме помогло је велико задовољство радом његових шофера аутобуса пореклом из Србије. Упознао је Србе као одличне раднике и поштене људе- рече нам г. Кисел.

Разговору се придружио и конзул Драган Димитријевић који је, спортски обучен, присуствовао са другим службеницима конзулата, провери путних листа и документације путника. У име Генералног конзулата Димитријевић се захвалио директору фирме Шлинц за велику подршку повратку Срба у отаџбину. -Фирма Шлинц би радо, опет на иницијативу Данила Ђокића, успоставила сталну аутобуску линију са Србијом и Републиком Српском па ће у догледно време и о томе бити разговора у Генералном конзулату Србије у Штутгарту али вероватно и у Србији, чули смо у централи овог познатог аутобуског превозника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације