ТАЈНЕ ВАСИОНЕ ОТКРИВАЈУ СА КАЛЕМЕГДАНА: Професор Слободан Нинковић о астрономији за почетнике

Аница Клисурић

25. 09. 2022. у 08:23

ЦРНЕ рупе, ширење универзума, трагање за животом изван Земље и гравитација - најпопуларније су теме које најмлађи љубитељи астрономије желе да истраже и докуче - овако своју причу за "Новости" почиње професор Слободан Нинковић.

ТАЈНЕ ВАСИОНЕ ОТКРИВАЈУ СА КАЛЕМЕГДАНА: Професор Слободан Нинковић о астрономији за почетнике

Фото М. Лабудовић

Он је и главни предавач који тајне васионе открива полазницима бесплатне школе астрономије за почетнике у Планетаријуму на Калемегдану. Овај циклус предавања почео је почетком септембра, и трајаће у наредних месец дана.

Малишани су највећи и најчешћи љубитељи ове науке. Иако је млађим генерацијама данас уз помоћ интернета свака тема доступна, професор Нинковић каже да ништа не може да замени посебан осећај када се небеска тела посматрају кроз телескоп.

- Интересовање за астрономију није мало, али нисам задовољан колика је посећеност школе за почетнике - говори професор Слободан Нинковић.

- За овакве часове неопходно је одвојити време. Када анализирам полазнике, различите генерације су заинтересоване за ову науку. Долазили су родитељи са децом која су тек кренула у школу, има и старијих школараца, а долазили су и пензионери. Тачно је да је на интернету све доступно и да он нуди обиље информација на ове теме, али се мора узети у обзир да није све поуздано што се ту може прочитати и видети.

Љубитељима астрономије најпривлачније је гледање кроз телескоп. Међутим, као и друге метрополе, и Београд има огромну ману - градска светла су изузетно јака и онемогућавају посматраче да доживе звезде и галаксије на прави начин.

- Видљивост неба над Калемегданом уопште није сјајна, чак и када су други услови идеални за посматрање. Са друге стране, због оваквих тешкоћа, почео је да се развија и астрономски туризам. Људи путују у пределе који су далеко од великих градова, јер је на тим местима посматрање неба много потпуније и лакше - говори професор Нинковић.

 

Фото З. Јовановић

Из истог разлога београдска опсерваторија користи астрономску станицу на планини Видојевици код Прокупља, која поседује један од највећих телескопа у југоисточној Европи.

Астрономија је древна наука, али се у школама о њој недовољно говори. Да би се велика радозналост малишана и жеља за сазнањима о тајнама космоса задржали, неопходна је опсежна припрема за рад са њима.

Љубитељи астрономије у прилици су да током септембра и октобра похађају школу за почетнике коју астрономско друштво "Руђер Бошковић" организује сваког петка и суботе у Планетаријуму на Београдској тврђави. У оквиру овог програма обрађују се многобројне теме о планетама, Млечном путу, Сунцу, Месецу и звездама.

Чланови астрономског друштва "Руђер Бошковић" већ деценијама промовишу астрономију и организују различите манифестације како би је приближили људима.

За њихову школу грађани не морају да се пријаве, довољно је само да дођу у време предвиђено за час и одслушају оно што желе. Како кажу у овом друштву, важно је само да воле ову науку и да имају жељу да науче нешто ново.

Током септембра полазници су учили како небеска тела мењају координате и које појаве утичу на то, о мерењу времена, привидном кретању Месеца и планета. За октобар је припремљено девет предавања на којима ће бити обрађене многе занимљиве теме о васиони.

Фото А. Стевановић

ОСНИВАЧИ СТУДЕНТИ

АСТРОНОМСКО друштво "Руђер Бошковић" једно је од најстаријих у Европи. Основала га је група студената астрономије 1934. године. И тада као и данас основна идеја је била да се популаризује ова наука. Од 1953. године издају часопис "Васиона", а ово је још једна од активности уз помоћ које желе да привуку љубитеље звезда, планета и васионе.

Током шездесетих година прошлог века, они су адаптирали Деспотову кулу на Калемегдану и овде сместили опсерваторију. Њима припада и планетаријум који је смештен у некадашњем амаму. Данас окупљају неколико стотина чланова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије