МАТУРАНТЕ ЧЕКА 35.874 МЕСТА НА СЕДАМ УНИВЕРЗИТЕТА: Чека се одлука владе о броју буџетских студената

Пријављивање, пријемни испити и упис на факултете на седам државних универзитета у Србији ове године биће одржани на уобичајен начин, што значи да су маске, поштовање размака И друге мере здравствене заштите које су биле обавезне претходне две године - отишле у прошлост.

Фото: М. Анђела

- Упис ће ове године бити одржан уобичајено и у складу са датумима који су дефинисани политиком уписа за школску 2022/23. - потврђује за "Новости" проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу Универзитета у Београду, за који традиционално влада највеће интересовање. - Истина је да су последње две године биле специфичне, али напомињем да је настава у овој школској години највећим делом одржавана уживо и да тренутна епидемиолошка ситуација дозвољава да пријемни испити и упис протекну као у периоду пре ковида. Неки факултети су припремну наставу одржавали онлајн или комбиновано, чиме је пружена могућност свим заинтересованим ђацима да могу да је прате. Један од закључака састанка са свим продеканима за наставу факултета Универзитета у Београду и представницима студената је да се враћамо уобичајеном начину пријављивања и полагања пријемног испита, а затим и уписа.

Ипак, и ове године остављена је могућност да заинтересовани ученици могу електронским путем да се пријаве на факултет који желе да упишу.

Међутим, оно што је увек исто јесте чињеница да ће за упис на неки од жељених факултета матуранти морати да покажу завидно знање. Они најбољи студираће о трошку државе, а квоте о броју студената чије ће се школовање плаћати из буџета ускоро би требало да усвоји Влада Србије. Они који не "уђу на буџет" моћи ће да студирају о сопственом трошку.

Универзитет у Новом Саду предлаже да се на буџет упише 5.485 студената, а о сопственом трошку да студира 3.853. Те квоте треба да усвоји Влада Војводине.

На државном универзитету у Новом Пазару предложено је да се на буџет упишу 684 студента, а самофинансирајућих 335.

Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици планирао је упис 1.163 студента о трошку државе, док би њих 505 требало да студира о сопственом трошку.

За матуранте који су склони уметности, Универзитет уметности у Београду планирао је да на буџет упише 281 академца, а самофинансирајућих 143.

То значи да би, према предлогу факултета, на буџет требало да се упише 23.289 академаца на седам државних универзитета, док је планирано да о трошку државе студира 12.585 академаца. Укупно, матуранти могу да рачунају на 35.874 индекса.

Што се тиче школарина, оне ће бити веће на 13 факултета у Србији и то на пет факултета Универзитета у Београду. Цене су веће и на пет високошколских установа Универзитета у Новом Саду, на два факултета Универзитета у Крагујевцу и на Медицинском факултету Приштинског универзитету са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Када је реч о уписним роковима, на београдском универзитету први уписни рок почиње 22. јуна, а кандидати треба да се пријаве и предају документа до 25. јуна. Пријемни испити планирани су од 27. јуна до 1. јула, у зависности од факултета који резултате треба да објаве најкасније 4. јула до 16 часова. Они који нису задовољни имају право жалбе, а коначна ранг-листа биће истакнута до 11. јула. Упис примљених кандидата је од 11. до 15. јула.

И ове, као и ранијих година, највећа навала очекује се на Универзитет у Београду.

Говорећи о великој заинтересованости за поједине фалултете, као што су Медицински, ФОН, ЕТФ или Машински, проф. Филиповић истиче да садашње генерације размишљају крајње рационално, прате савремене трендове, ослушкују потребе друштва и тржишта и уписују факултете који ће им омогућити добро знање и одскочну даску за брз проналазак посла.

- Већ годинама је ИТ сектор, уз медицину и стоматологију, најтраженији у првом уписном року - истиче наш саговорник. - Такве претпоставке имам и сада имајући у виду искуства са Виртуелног сајма образовања које је први пут организовао наш Универзитет крајем марта где је највише интересовања било управо за ове програме. Нека врста препоруке за мање тражене факултете је да кроз процес акредитације учине своје програме привлачнијим, модернизују курикулум, осавремене наставу и појачаном кампањом и упознавањем ученика са могућностима које нуде повећају интересовање за њихове факултете.

Декани кажу да високошколске установе спремно дочекују кандидате, а Електротехнички факултет У Београду ће због традиционално великог броја пријављених матураната и ове године пријемни одржати на Београдском сајму.

Филолошки факултет, који спада у оне на којима остане много празних места, одлучан је у намери да привуче што већи број студената.

- Настојимо да ученицима укажемо на широк спектар знања и вештина које ће стећи на Филолошком факултету и које ће их спремити за изазове савременог доба и разноврсна занимања у многим секторима - каже за наш лист деканка Ива Драшкић Вићановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације