ВОЛЕО БИХ ПАЈИНУ ПОТВРДУ ДА САМ ПОЧАСТ ЗАСЛУЖИО: Воја Брајовић, добитник награде Павле Вуисић за животно дело

Вукица СТРУГАР

среда, 05. 08. 2020. у 11:16

ВОЛЕО БИХ ПАЈИНУ ПОТВРДУ ДА САМ ПОЧАСТ ЗАСЛУЖИО: Воја Брајовић,  добитник награде Павле Вуисић за животно дело

В. Данилов

НАГРАДА "Павле Вуисић" за животно дело (изузетан допринос уметности глуме у домаћем играном филму и њему сличним медијима) ове године припала је Воји Брајовићу.

 Вест о признању стигла је из Удружења филмских уметника Србије, а његов лауреат овим поводом каже:

- Прво што сам помислио је да ли би то Паји било мило? Захваљујем, наравно, жирију, али се питам да ли сам ја потврду и награду од њега заслужио? Остаје ми та дилема. Додуше, још је времена, па ћу га питати "тамо". А Паја се неће либити да ми одговори - са осмехом почиње разговор за наш лист Воја Брајовић. - Имао сам привилегију да радим с Вуисићем у својој најранијој каријери и могу да кажем да ме је волео. Огроман глумац и професионалац, велики интелектуалац.
Са старијим колегом сусретао се од првих глумачких дана. Премијерно у чувеном ТВ филму "Шешир професора Косте Вујића", потом у "Поробџијама" и "Отписанима".
- Много смо се и дружили, довољно да увидим каква је ненадмашна и ненаднокадива величина био. Људи се увек изненаде кад поменем како је рано умро, не могу да поверују да је тада имао непуне 62 године. Отишао је у највећој глумачкој снази. Паја је појава ванвременске зрелости, њему се нису могле одређивати године. Урадио је више него што смо могли да претпоставимо... Бисер аутентичности. Зато обични људи не могу ни да замисле колики је професиналац био и како је темељно студирао своје улоге.

Архива Вечерњих Новости

Отписани


Тајну квалитета и гледаности некадашњих серија, наш познати глумац проналази у чињеници да се радило са огромном љубављу, великом одговорношћу, па и страхом да се не погреши и не обрука:
- Сада се ствара као на индустријској траци, производи оно што је тренутно у моди. Да ли је то, рецимо, криминалистичка прича или "сапуњара" није важно. Малтене се рециклирају исте ствари. Ипак, не треба потцењивати дар данашњих стваралаца, поготово младих глумаца од којих треба очекивати велике резултате. Кад је реч о старим серијама, готово да не знам да је нешто било бламантни промашај. Не један него више људи, често је радило на разради сценарија, дијалогу, односима међу ликовима. Од мене и Драгана Николића правиле су се посебне личности које ће да привуку гледаоце. То није била борба за гледаност, већ за имиџ.

Архива Вечерњих Новости

“Национална класа“


Међу филмским остварењима наш саговорник издваја рад са Гораном Марковићем с којим је сарађивао у девет филмова, као и са његовим имењаком Паскаљевићем. Каже и да никада нећи заборавити једну малу улогу код Пурише Ђођевића у филму "Танго је тужна мисао која се плеше". Иако је због короне позоришни живот тренутно стао, Брајовић са задовољством помиње ауторску представу "Воз" у Звездара театру, неколико актуелних наслова у ЈДП (чији је репертоар годинама "носио") и "Егзибиционисту" у Атељеу 212 - једну од најдуже играних представа (17 сезона) у овој кући. А на питање да ли жали што га и више није било на великом платну него у театру, будући да филмска трака чува трајнија сећања, одговара:
- Моја генерација је филм доживљавала као благодат која нам обезбеђује егзистенцијални бољитак. Да од тог хонорара, на пример, купимо фрижидер или телевизор, нешто што нам "појачава" стандард. Наравно, под условом да радимо само оно чега се нећемо постидети. С друге стране, позориште је било епицентар свих наших уметничких стремљења.

Архива Вечерњих Новости

Са Недом Арнерић изабран за глумачки пар године


ТЕЛЕ ЗА ЕКИПУ
- У "КАМИОНЏИЈАМА" постоји антологијска сцена Паје Вуисића у "пијаном" стању и једном потпуно невероватном расположењу. Па феноменална епизода у филму "Посебан третман"... Такве улоге се не могу описивати. Имао сам част да с њим будем и у серији "Више од игре". Цео бекграунд био је у његовом знаку. Сећам се да је у некој ивањичкој пекари испекао теле за целу екипу, да би мало "појачао" атмосферу и провод ван снимања.


УЛОГА ЗА ПАМЋЕЊЕ
РЕТКО сам кад задовољан оним што урадим. Мислим да сам то постигао у филму младе хрватске редитељке Ивоне Јуке "Ти мене носиш". Ово остварење било је и кандидат за награду Оскар, веома добро примљено у Карловим Варима, а учествовало је и на нашем Фесту. Играм оца који болује од "Алцхајмера". Ова улога ми се баш "примила" - истиче Брајовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)