РАСКОШ ЦАРСКЕ ПАЛАТЕ ПОБЕДИЛА ЗУБ ВРЕМЕНА: Обележавање 90 година организованог истраживања, заштите и презентације Медијане (ФОТО)

НА месту где су пре готово 17 векова цареви ходали по мермерним подовима, а зидове палате красили раскошни мозаици, данас се поново трага за траговима прошлости.

РАСКОШ ЦАРСКЕ ПАЛАТЕ ПОБЕДИЛА ЗУБ ВРЕМЕНА: Обележавање 90 година организованог истраживања, заштите и презентације Медијане (ФОТО)

foto: J: Cosin

Медијана, један од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији, ове године обележава 90 година организованих истраживања, заштите и презентације. Тим поводом на локалитету је отворена документарна изложба "Медијана 1936-2026. Идентитет у трајању", која ће бити доступна посетиоцима током наредних годину дана.

Премијерно је приказана и 3Д реконструкција Константинове виле, која посетиоцима дочарава изглед некадашње царске резиденције, док ће 5. септембра на Медијани почети нова археолошка истраживања.

Кроз 20 тематских постера изложба води посетиоце кроз бурну историју истраживања Медијане, од првих откривања и изградње музејске зграде пре Другог светског рата, преко ратних и послератних година, великих археолошких открића и пљачке музеја, до савремених конзерваторских и истраживачких подухвата.

Аутор изложбе је музејски саветник и археолог Весна Црноглавац, која је последњих 26 година посветила управо Медијани. Изложба је, како објашњава, управо прича о генерацијама стручњака који су деценијама истраживали и чували остатке римског царског комплекса.

Велика пљачка блага

Фото: Ј. Ћосин

И ЗБОГ догађаја који није имао никакве везе са археологијом, Медијана је 1987. године доспела у јавност. Музеј је тада опљачкан.

- Почетком јануара, два пљачкаша обила су зграду Музеја и однела оставу новца која је била изложена и скулптуре. Те скулптуре су, захваљујући сарадњи наше полиције и Интерпола, врло брзо пронађене, а лопови идентификовани. Део скулптура био је сакривен у приватној кући једног од њих у околини Пирота, део у минхенској шуми, док је новац био предат њиховом сараднику из Минхена. Полиција је успела све да открије и врати, осим неколико новчића који су били изгубљени - присећа се Весна Црноглавац.

Тај догађај био је, парадоксално, и својеврсна прекретница, јер је покренуо унапређење система обезбеђења локалитета и музејске грађе, о чему је још тада известио и наш лист.

Прва истраживања овог простора започела су још средином 19. века, а значајно место у тој историји припада Феликсу Каницу. Он је лоцирао Медијану, обавио прва истраживања и открио један од објеката којем ће се, много деценија касније, вратити нове генерације археолога.

- Важан тренутак догодио се и 1933. године, оснивањем Народног музеја у Нишу. Тада почињу планска и систематска истраживања, не само Медијане већ и других археолошких локалитета у граду. Три године касније на Медијани је подигнута музејска зграда, чиме почиње период организованог рада на истраживању, заштити и представљању налазишта. Ратови и друштвене околности успоравали су истраживања, а посебно тежак период уследио је током Другог светског рата. Народни музеј у Нишу погођен је у бомбардовању 1944. године, када је страдао велики део музејског фонда - објашњава нам Весна Црноглавац.

Медијана је касније јавности постала препознатљива управо по ономе што је вековима било скривено под земљом - раскошним мозаицима и скулптурама. Посебну пажњу привукло је велико откриће из 1972. године, када су пронађене мермерне скулптуре.

Нова ера истраживања почиње 2000. године, под руководством др Милоја Васића, тада директора Археолошког института у Београду, и архитекте Гордане Милошевић. Покренут је читав низ систематских истраживања која ће у наредним годинама донети нова сазнања о овом царском комплексу.

- Од 2012. године локалитет се додатно уређује и штити. Ограђен је простор, подигнута заштитна конструкција, уређене стазе и постављене информативне табле, док су почели и конзерваторски радови на објектима које је време озбиљно нагризло. Иако је у том периоду дуго био затворен за јавност, на локалитету се вредно радило - истиче аутор изложбе.

Дигитална реконструкција Константинове виле враћа гледаоца у време када је Медијана била раскошна царска резиденција. Оно што се данас види као низ остатака зидова, просторија и мозаика, на екрану поново добија своју некадашњу монументалност.

- Када погледају овај филм, они могу да добију цео контекст и да схвате колико је то било монументално, луксузно и опремљено, и да схвате зашто је вредно борити се да очувамо то што имамо - објашњава Весна Црноглавац.

Археолози се на локалитет враћају 5. септембра. Истраживања ће бити настављена у северозападном делу комплекса, у простору Северне ранохришћанске цркве и некадашњих војничких барака, где ранији радови нису завршени.

Прва ранохришћанска црква на Медијани откривена је управо 2000. године, а у њој је пронађено мало поље са Христовим монограмом израђеним у мозаику. Нова истраживања требало би да донесу одговоре на питања о функцији и обиму објеката који још нису у потпуности истражени.

План је да се у наредном периоду користе и савремене, неинвазивне методе као што су геофизичка снимања, лидар и дронови, како би се прецизније утврдило шта се налази испод површине и у деловима Медијане који још нису отворени.

Циљ је, истовремено, много већи од нових археолошких открића. Медијана би у будућности требало да добије још бољу заштиту и да постане део Унескове листе светске баштине. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

ХРВАТИ У ПРОБЛЕМУ: Пустили инвазивну врсту због змија, сад се премножили и уништавају све - ситуација плаши ловце и збуњује научнике (ВИДЕО)

ХРВАТИ У ПРОБЛЕМУ: Пустили инвазивну врсту због змија, сад се премножили и уништавају све - ситуација плаши ловце и збуњује научнике (ВИДЕО)

МОЖДА сте чули за ситуацију с индијским мунгосима на хрватском острву Чиову која је привукла и пажњу научника из Европе. Наиме, на острво су довели нову врсту јер је змија било превише, а сада је превише - мунгоса.

12. 10. 2026. у 17:07

Коментари (0)

Спектакл на Олимпику: Мурињов емотивни повратак у Рим, Рома није без шанси против Реала