СТВАРАЛАШТВО КАО СПАС И ОРУЖЈЕ: У Галерији САНУ изложба "И у ропству слобода! Српска уметност за време Другог светског рата" др Ирине Томић

ДРЕВНУ изреку о музама које ћуте док топови пуцају, темељно и аргументовано, са око 300 упечатљивих експоната, побија изложба "И у ропству слобода! Српска уметност за време Другог светског рата" др Ирине Томић, отворена, у уторак, 4. августа, у Галерији САНУ.

Фото М.А.К.

Разноликост грађе којом се ауторка бавила у свом јединственом истраживању, какво до сада код нас још нико није системски направио, а обухвата - ликовну и примењену уметност, архитектуру, фотографије и филм - на на тлу Краљевине Југославије, од 6. априла 1941. до капитулације Немачке, 9. маја 1945, указује да је потреба за стваралаштвом јача од страхота логора, ратних страдања, окупационог терора...

- Изложба је настајала дуго, десет година - истакла је др Ирина Томић. - Обухватила је многа дела која су годинама била у сенци, тачније реч је о експонатима који су мало, или нимало излагани.

Фото М.А.К.

Оно што према њеним речима даје посебан квалитет поставци је да тему прати и наменски осмишљен дизајн поставке, чији су аутори Милена Кордић, Исидора М. Николић и Катарина Живановић.

- Стваралаштво овог периода прате дивне и потресне приче, које такође могу да се сазнају на изложби, на којој је и последњи акт који је урадио Петар Добровић, који му је остао на штафелају, као и многи предметни настали у Бањичком логору. Од ексклузивних експоната ту су и радови Мајде Курник, која је директно у борбама бележила оно што је видела. У ратно време настао је и Запрестолни крст Петра Лубарде, који одскаче од његовог уобичајеног начина изражавања.

Дела Петра ДобровићаFoto: Фото М.А.К.

POGLEDAJ GALERIJU

Значај ове изложбе ауторка види и у томе што отвара једну велику неистражену тему у нашој култури и историји уметности.

- Пред публиком су дела која су стварана у веома лошим условима, а чији квалитет не заостаје, јер је у време Другог светског рата уметност била и спас и оружје - наставља ауторка.

Одговарајући на новинарско питање да ли је било стваралаштва и у Равногорском покрету, др Ирина Томић објаснила је да се трудила да покрије све области, а ипак, није нашла ни једно дело, и да ће врло радо у своја истраживања уврстити све до чега се евентуално дође. Према њеним тврдњама, велики број институција у Србији је помогао у реализацији поставке - Народни музеј Србије, Музеј града Београда, МСУБ, Кућа легата, Музеј Југославије, Спомен-збирка Павла Бељанског, Народни музеј у Ужицу, Народни музеј у Смедеревској Паланци...

Крст Петра Лубарде

Фото М.А.К.

 

СЛИКАР Петар Лубарда је почетком рата заробљен у Тополи и депортован прво у Италију, а потом и Немачку, где је у заробљеништву урадио 60 дела (портрете заробљеника, ентеријере барака, амбијенте логора, транспорте...), а свако је било обележено штамбиљима немачких и италијанских логорских власти. Током 1942. радио је и за њега потпуно неуобичајене композиције религијског карактера, а "Запрестолни крст", који је настао у логору "Кремс-Гнајксендорф", чува се у ризници манастира Никоље. 

Уметност насталу на територији Србије у време немачке окупације, и упркос њој, на поставци је представљена кроз радове у то време ветерана Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђорђа Јовановића, Бете Вукановић, али и Петра Добровића и Саве Шумановића, који рат нису преживели. Приказана су и дела Јована Бијелића, Зоре Петровић, Цуце Сокић, Милана Коњовића, Мила Милуновића, Миленка Шербана, Ивана Табаковића, Николе Граовца, Пеђе Милосављевића, Сретена Стојановића, Александра Дерока, као и потресна сведочења из злогласних логора смрти Милоша Бајића и Виде Јоцић. Ту су и радови истакнутих припадника НОБ, попут Ђорђа Андрејевића Куна и Моше Пијаде, као и читав сегмент на коме су представљене ратне фотографије чувеног Жоржа Скригина, међу којима је и легендарна "Мајка Кнежопољка". Куриозитет је да је током рада на поставци, један од реализатора, на Скригиновој фотографији младе партизанке, препознао своју баку.

Акт Моше Пијаде

Фото М.А.К.

 

НА поставци је и једно, за ратне године, тематски неочекивано дело Моше Пијаде - уље на платну "Акт", о чему у каталогу др Ирина Тошић пише:

- Према његовим речима: "За време рата нисам имао ни материјала ни могућности да радим". Ипак, из периода Другог светског рата, за сада су позната два Пијадеова дела: "Акт" из 1941. године који се налази у Народном музеју у Смедеревској Паланци и "Портет Веселина Маслеше" из 1942. године, који се налази у Музеју револуције у Сарајеву. 

Није изостављена ни карикатура, као ни агит-проп плакати, окупаторски и оне који су стварани у покрету отпора. На поставци је тако обрађено не само уметничко стваралаштво, већ је оно стављено у контекст релевантних културно-историјских, културно-антрополошких и социолошких појава за време окупације. Оцена ауторке изложбе је да се дела настала у таквим условима не могу оцењивати уобичајеним естетским мерилима.

На питање "Новости", шта је разлог да се овом темом до сада нико није на сличан начин бавио, да ли је у питању промена идеолошких парадигми у последње три деценије, или нешто друго, Томићева одговара:

- Сигурно да има и тога, али је првенствено проблем у тежини. Веома је потресно бавити се овим делима. Морате бити јаки и издржати све те емоције које она носе. Уметницима није било лако ни на слободи, ни у заробљеничким логорима, ни на ратишту... Нигде им није било лако. И то се осећа. Тежина може да вас прекрије, као неки талас. Зато се мало ко бавио овом темом. Ово је прилика да вратимо достојанство тој уметности и сагледамо је на један нови начин.

Изложба чији су кустоси Катарина Живановић и Анђела Петровић трајаће до 20. септембра. 

Препоручујемо

Култура

0 0

НАСЛЕЂЕ ЗА БУДУЋНОСТ: Свечаним програмом у Вуковом дому културе вечерас су отворени предсаборски дани 93. Вуковог сабора.

14. 09. 2026. у 21:58

Култура

0 0

ПРЕМИНУО ПОЗНАТИ МУЗИЧАР: Колеге са естраде се опраштају

14. 09. 2026. у 19:59

Култура

0 0

“БЕЛИ” ЗА БОГУТОВИЋА: Признање новинару “Новости”

14. 09. 2026. у 19:27

Култура

0 1

СЕЋАЊЕ НА ГОРАНА ПАСКАЉЕВИЋА: Аутентични ауторски израз Иване Младеновић награђен на фестивалу ЛИФФЕ

14. 09. 2026. у 13:21

Svet

Špijunska saga jača od filmova o Džejms Bondu: Zaljubio se na Tinderu, pa upalio crveni alarma u tajnoj NATO bazi

2026-09-15 15:06:00

Društvo

Ubistvo na klupi u Dimitrovgradu: Pili alkohol, pa ga ubio jednim udarcem

2026-09-15 13:27:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације