ВОЗАРЕВИЋ У ХРАМУ НАДРЕАЛИЗМА: Изложба слика и цртежа у Модерној галерији у Ваљеву

Б. ПУЗОВИЋ

03. 06. 2023. у 15:20

- ПУНИХ десетак година припремана је ова изложба у, слободно могу да кажем, главном граду надреалистичког сликарства.

ВОЗАРЕВИЋ У ХРАМУ НАДРЕАЛИЗМА: Изложба слика и цртежа у Модерној галерији у Ваљеву

Фото Б. Пузовић

Дилема је била да ли Возаревић има надреализма у свом сликарству, да ли поседује то магично, да његова дела буду на зидовима Модерне галерије у Ваљеву. С обзиром да се више година бавим овом тематиком, одговорно тврдим да његова дела заиста заслужују да се нађу у овом храму уметности посвећеном надреализму односно магичном сликарству.

Ово је јуче рекла историчарка уметности Марија Вукајловић, на отварању изложбе слика и цртежа Лазара Возаревића, у Модерној галерији у Ваљеву. Приказан је 41 рад, настао од 1951. до 1967. године, а изложба ће трајати до 20. августа. Заједнички именитељ различитих фаза његовог стваралаштва је разумевање наслеђа средњевековне уметности.

- Све теме из наше средњевековне уметности у црквама и на иконама могу се наћи на Возаревићевим сликама – каже Марија Вукајловић. - На његовим сликама нису стварне личности него, како их је називао, грађани једног света коме је и сам желео да припада. Истицао је да уметник то не може бити, ако нема свој свет. Он је свој свет изградио од елемената који су чинили наш етнос, порекло. То је касније као професор Ликовне академије преносио и својим студентима. Оно што је магично у његовим сликама је да су то измишљене личности које делују својим ауторитетом, као светитељи са зидова наших цркава, они као свевидећи продиру у нашу унутрашњост, биће.

Лазар Возаревић рођен је 1925. у Сремској Митровици, а преминуо 1968. године у Београду. Прва сазнања из сликарства стекао је у Школи за примењене уметности у Београду. Дипломирао је 1948. на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Мила Милуновића, где је до 1960. године радио као доцент. Био је члан групе Једанаесторица и Децембарске групе, а током шесте деценије прошлог века и представник енформел сликарства.

ЗНАЧАЈ ЗА ТРАДИЦИЈУ

- Лазар Возаревић је српској култури дао немало – каже Марија Вукајловић. - Пре свега, вратио се прошлости и показао је како се треба опходити према традицији. И не само то, већ и како традицију треба у будућности стварати.

- Возаревић није само представник модернизма, он је један од оних који је утирао пут том правцу, који је те процесе стварао, а не следио – истакла је Вукајловић. - Он је један од малобројних, поред Лубарде, који је створио тај стил, односно променио синтаксу, језичку структуру слике после Другог светског рата и то у време када је заиста била велика диктатура у уметности, од партије наметнута. Уметност је морала бити усклађена са Совјетским савезом и тим идеолошким премисама. Није смело да се слика у духу пропале и труле уметности капитализма. Тражено је од уметника да се придржавају тих премиса. То доба се поклапа са Возаревићевим радом, када није могао слободно да слика како је могао и желео, али је имао среће.

Марија Вукајловић подсетила је да је његов ментор на Академији био Мило Милуновић, који је и сам имао искуства у фреском сликарству, тако да је генерацијама којима је предавао пренео љубав и према тој, а не само средњевековној уметности. Хеленистичку нит провукао је у модерну уметност, која је и сама настајала тиме што се инспирисала класичним примерима античке уметности.

- Оно што је Возаревић највише хтео да нагласи и често је помињао је то да се уметност све више приближава једној истини која се бави психологијом људи на научни начин и психоанализи – каже Марија Вукајловић. - То је нешто што је њега инспирисало, да истражи несвесни део људске природе, што је било у сагласности са филозофијом егзистенцијализма, која је сумњала у све.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије