КАД ЋУТА ПРЕСЛИШАВА МАРАША: Екипа "Јужног ветра" принуђена да објашњава дијалоге својих јунака о поткупљивим еколозима

ЖИВИМО у друштву у коме понекад није лако раздвојити стварност од фикције. Нарочито је то тешко онима који не читају књиге и не гледају филмове, али свеједно имају мишљење о њима.

Фото Продукција "Режим" и "Архангел студио"

Сада је то отишло даље, па аутори морају да објашњавају и правдају се за оно што изговарају измишљени ликови из њихових дела - каже, за "Вечерње новости", познати писац и сценариста Дејан Стојиљковић, који је такво искуство имао са серијом "Сенке над Балканом".

Слична ствар десила се његовим колегама из "Јужног ветра", који су неочекивано дошли у ситуацију да "тумаче" дијалоге својих јунака из серије. Наиме, народни посланик и председник покрета "Еколошки устанак" Александар Јовановић Ћута искористио је конференцију за медије у Београдском драмском позоришту којом се најављивала представа "Лаж", да после ње пресретне глумца Милоша Биковића (главног јунака Мараша у серији) и приговори му што је, наводно, екологе који се боре против ископавања литијума у серији "Јужни ветар" приказао у негативном контексту.

Реч је о сцени у којој познати глумци Вилијем Болдвин и Ерик Робертс играју америчке лобисте који покушавају да зауставе закон о Јужном току. Њих двојица носе новац у Горње Недељице "људима из странке зелених" како би их ангажовали да зауставе овај пројекат, као што су то учинили са пројектом Јадар, алудирајући да су за то добили новац јер "нико више не ради џабе, па ни еколози".

Иначе, серија "Јужни ветар" бави се актуелним тренутком и "обрачунава" са корумпираним министрима, посланицима који шмрчу кокаин, државним службама које руководе из сенке, криминалцима који су на државном платном списку... Ипак, опозициони посланик и еколошки активиста Александар Јовановић препознао је само једну, "спорну" тему, а посланица Народне странке Ивана Парлић отишла је корак даље, па је преко "Твитера" позвала на бојкот серије.

 - Доведен сам у позицију да треба да препричавам и објашњавам ТВ серију и фикцију онима који су пуни критике, а нису нашли толико времена да ту, како кажу, спорну епизоду погледају до краја, да не извлаче један сегмент који ће дословно злоупотребити за своју личну промоцију - каже нам редитељ и продуцент Милош Аврамовић и додаје. - "Јужни ветар" је серија пуна симболике, различитих линија прича, у којима може да се препозна свако и нико. И, коначно, то је серија и сценарио који је подржала Европска унија са 500.000 евра. Свако ко мисли да треба да води полемику са фиктивним ликовима не разуме или неће да разуме уметност, већ је злоупотребљава.

Писац и сценариста Дејан Стојиљковић каже да треба само да се сетимо како су се Броз и Централни комитет острвили на Љубу Врапчета из Михаиловићевих "Тикви".

 - Наравно, свако дело фикције је одраз епохе и друштва у коме настаје. Па није зато џаба Урсула Легвин рекла да је фикција истина унутар лажи и самим тим - опасна. Апсурдна ситуација којој смо сведоци ових дана где би политичари да одређују шта ће и како да се пише у сценаријима и шта сме а шта не сме да се помиње у серијама или причама страшно подсећа на та вунена времена. А пошто живимо у дигитално доба - ту обавезно иду и теорије завере.

Фото Продукција "Режим" и "Архангел студио"

Стојиљковић додаје да се у време премијере прве сезоне "Сенки над Балканом", чији је био сценариста, наслушао разних инсинуација и оптужби.

 - Најзабавнија је била она да нам је Ватикан платио да ТВ серијом кваримо српско-руско пријатељство. У међувремену сам написао и објавио сатиричну новелу "Пројди вило" где заиста постоји фиктивни лик лажног еколога, који има надимак Ћуфта. Срећом, политичари и остали "организми" који су ми послужили као модел, не читају много, па је то остало незапажено. Тако да могу да закључим да фикција јесте опасна. По ограничене и неуке који не читају, не гледају и не слушају, али мисле да имају право да онима који то раде на силу октроишу своје ставове и мишљења.

Књижевник и театролог Радомир Путник подсећа да се идентификовање фиктивних са стварним ликовима дешавало много пре хајки на друштвеним мрежама.

 - У мемоарима неких глумаца описују се догађаји у позориштима народног ослобођења током Другог светског рата, када би изводили скечеве на ослобођеној територији. Наравно, неко је у њима морао и да игра Хитлера. Дешавало се да официри тешком муком савлађују борце да не изваде шмајсер и пуцају у несрећног глумца који га игра, јер су га поистовећивали са улогом - објашњава Путник.

Драматург и театролог Петар Марјановић својевремено је писао о гостовањима представа Српског народног позоришта још у 19. веку. Тада се углавном играо национални репертоар, представе као што су "Сабља Краљевића Марка" или "Кнежева вечера". Путник објашњава да је ансамбл гостовао и у малим војвођанским местима у којима није било хотела, па су глумци одседали по кућама:

 - Увек је била "отимачина" најбогатијег и најугледнијег домаћина да угости глумца који игра Цара Лазара или Милоша Обилића! А онај несрећник који је играо Вука Бранковића није био нигде примљен на конак већ је морао да седи у кафани и тако проведе ноћ. Као што видите, та ствар са идентификацијом и недопуштањем другачијег мишљења није ништа ново.

Седамдесетих година, комунистички режим био је посебно рестриктиван према уметницима: поменута представа "Кад су цветале тикве" (режија Бора Драшковић) скинута је с репертоара на инцијативу председника Јосипа Броза. Готово истовремено, редитељ Лазар Стојановић је због филма "Пластични Исус" завршио у затвору због "непријатељске пропаганде", а забрана филма се често наводи као увод у обрачун Титовог режима са либералима у Савезу комуниста Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације