ШОПИНГ У ТРСТУ, ПУТ КА ЗАПАДУ: Франческа Роланди о утицају италијанске поп културе на некадашњу Југославију

А. ПОПАДИЋ

29. 09. 2022. у 08:30

НАЗВАНА по чувеној песми Адријана Ћелентана "Двадесет четири хиљаде пољубаца" (Con ventiquattromila baci) коју је певушила цела бивша Југославија, књига Франческе Роланди (у издању "Геопоетике" и преводу Иване Симић Ћорлуке и Марије Ћојбашић) пробудиће носталгију код старијих, а млади ће сазнати на који начин су италијански модни трендови, филмови, музика... утицали на друштво у некадашњој Југославији.

ШОПИНГ У ТРСТУ, ПУТ КА ЗАПАДУ: Франческа Роланди о утицају италијанске поп културе на некадашњу Југославију

Франческа Роланди, Фото П. Милошевић

Ова интересантна студија, писана за најширу публику, са поднасловом "Утицај италијанске популарне културе у Југославији (1955-1965)", говори о културним утицајима и преплитањима, прихватању италијанске поп културе, од модних трендова, музике, ТВ програма, стрипова, филмова, фестивала, до књижевности.

- Одабрала сам то раздобље јер су почетком педесетих година односи између Италије и Југославије били бурни, оштри, непријатељски, готово на ивици рата, а онда се променило набоље. Трст, који је био симбол два супротстављена национализма, од пароле "Трст је наш" претворио се у прву дестинацију прекограничног шопинга и на неки начин прозор у западни свет. То је постала једна од најотворенијих граница у Европи, показала да је могућ не само суживот него и добра сарадња међу земљама са различитим политичким системима - казала је јуче новинарима Франческа Роланди.

Књига "Двадесет четири хиљаде пољубаца" настала је на основу њене докторске дисертације, а у Србији је реализована уз помоћ Италијанског института за културу.

- Ово истраживање је врло детаљно и показује узајамне утицаје Италије и Југославије у једном важном историјском периоду - оценио је Роберто Чинкота, директор Италијанског института за културу у Београду.

Франческа Роланди, Фото П. Милошевић

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА

ПРОФЕСОР Милан Ристовић, уредник овог издања, казао је да истраживање Франческе Роланди показује колико је културна дипломатија била важна.

- Поред осталог, она је имала уплива и на планове центара политичке моћи у обе земље да прихвате нужност да граница буде пропустљива и отворена за проток људи, робе и културних садржаја - објаснио је Ристовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ПОБЕДИО САМУРАЈА У ДВОБОЈУ: Црногорском официру у руској војсци јапански командант није био раван