ВРЕДНА ДЕЛА СВЕТЛЕ И БЕЗ СТРУЈЕ: Директорка Јелена Медаковић о поставци 33 домаћа аутора у новоотвореном салону Музеја града Београда

М. КРАЉ

29. 09. 2022. у 10:00

НАСЛЕЂЕ наше престонице и култура која је овде настајала, релевантан су део европске баштине.

ВРЕДНА ДЕЛА СВЕТЛЕ И БЕЗ СТРУЈЕ: Директорка Јелена Медаковић о поставци 33 домаћа аутора у новоотвореном салону Музеја града Београда

Нови изложбени простор Музеја града Београда, Фото З. Јовановић

Београд је незаобилазан на мапи значајних историјских градова, који су дали допринос укупном светском развоју, истиче за наш лист Јелена Медаковић, дирекорка Музеја града Београда.

А за стварање и прикупљање новог уметничког блага, које би могло бити део неке будуће збирке, у овој институцији наменили су управо промовисан Салон, на углу Булевара краља Александра и Ресавске улице, намењен делима савремених ликовних аутора, каквим би се могла подичити свака светска метропола.

- Заиста је Музеју града Београда недостајао Салон, каквог имају сви већи музеји - објашњава саговорница.

- Јер, ми чувамо капитална дела савременика, која континуирано сакупљамо још од педесетих година прошлог века.

У пространом, светлом и према највишим стандардима адаптираном простору у приземљу "Палате Технопромет", здања које су пројектовали Михаило Маринковић, Љубиша Драгић и Ђорђе Грујичић, већ на првој изложби "Unplugged - уметност без струје", направљен је првокласни избор из Збирке ликовне и музичке уметности после 1950. године (збирка је издвојена 1992. и чини је, заједно са студијским материјалом, око 2.000 предмета).

- Ми у колекцији имамо импозантне формате, репрезентативна дела из одређених серија наших најпознатијих сликара - наставља Медаковићева.

- Та збирка је таква да бисмо могли да неколико година заредом мењамо поставке на сваких 20 дана, и да се никада не понове дела.

Овога пута избор је пао на 33 изузетна домаћа аутора, различитих годишта и личног израза, од академика Милице Стевановић, преко Зорана Павловића, Раше Теодосијевића, Чедомира Васића, Неше Париповића, Предрага Нешковића, Боре Иљоског, Милана Блануше, Димитрија Пецића, Миливоја Павловића, Здравка Јоксимовића, до Биљане Ђурђевић, Предрага Царановића, Габриела Глида, Вука Величковића, Ивана Шулетића...

- Ми се бавимо оним што је везано за наш град, за ауторе који су се овде школовали, сазревали, формирали своју ликовну поетику, без обзира на то где су касније проводили радни век - објашњава Медаковићева.

- Веома смо били срећни што се на отварању појавио велики број професора Универзитета уметности и наших најугледнијих аутора. Било је много и младих уметника, који већ праве озбиљне каријере, али и студената.

Четири термина годишње убудуће ће бити резервисана за представљање те богате музејске збирке, док ће галерија имати и конкурс за излагаче, који ће спроводити савет Салона, у коме су и кустоси, али и уметници (поред Медаковићеве, ту ће бити Вук Величковић, Предраг Ђидић, Марија Сотишић и још један професор универзитета чији се формални пристанак очекује).

- Развијаћемо тему дијалога прошлог и садашњег. За поетике савремених аутора везиваћемо наше колекције, које не морају бити искључиво из области сликарства, него из примењених уметности, историје...

Испод простора у коме се одвија тренутна поставка, постоји још читав један ниво, који ће у фунцију бити стављен пред овогодишњи Октобарски салон, а према речима Медаковићеве, има још веће могућности:

- Колеге су веома мотивисане и радимо готово даноноћно да то остваримо. Фантастични Октобарски салони одвијали су се у нашој згради у Ресавској и експонирали то здање у јавности као изузетан излагачки простор.

Тим музеја паралелно, додаје директорка, ради и на обогаћивању и проширењу ликовне збирке:

- Недостају нам одређени аутори, читав један период из седамдесетих, са делима уметника окупљених око СКЦ-а. Верујем у стручност колега који збирку анализирају, па смо у потрази за таквим радовима - наставља Медаковићева, чије је прво истраживање, када је стигла у музеј, било везано управо за ту збирку.

- Можемо тачно да пратимо периоде у којима је збирка имала процват, или и њене сушне године.

Тренутно је музеј, открива директорка, у преговорима о неколико поклона, који су, према њеним речима, права ремек-дела. Отварањем Салона ће, истиче Медаковићева, музеј на чијем је челу, дати допринос бољој видљивости онога што тренутно настаје у Београду:

- Уметницима сада нудимо услове да на прави начин представе свој рад, али би требало да, као друштво, размишљамо и како да наше ауторе представимо у иностранству, да им помогнемо да се што боље позиционирају у свету.

Јелена Медаковић, Фото Танјуг

ЧЕКАЈУЋИ РЕКОНСТРУКЦИЈУ

ПИТАЊЕ обнове централног здања у Ресавској улици је болно, али смо свакога дана све ближи тој згради - тврди Медаковићева. - И на отварању ове изложбе било је колега који читав свој радни век ишчекују решавање тог проблема. Сада је то већ питање тренутка.

Тендерска документација иде својим током, преко секретаријата за инвестиције, а наш највећи посао је исељење депоа, како би реконструција уопште могла да крене. Само један део наших депоа тамо заузима 4.000 квадрата. Преносимо их сада на друге адресе, а добили смо и један одличан постор на Топличином венцу за слике, које су најзахтевније за чување.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије