ПОГЛЕД ИСКОСА: Тамо где престаје историја

Пише Дејан Ђорић

09. 08. 2022. у 15:55

ДРАГАН Јовановић Данилов спада у наше образоване књижевнике и ликовне критичаре.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тамо где престаје историја

Фото: Промо

Он Александру Грубор (Београд, 1959), за пријатеље само Сашу, сматра најважнијом живом Српкињом. Ко је Саша Грубор, у коју Јовица Аћин као и кустоси Музеја савремене уметности имају поверење? Реч је о ствараоцу са звањем истакнутог уметника, књижевном преводиоцу, члану Удружења преводилаца Србије, по формалном образовању историчарки уметности, ликовној критичарки и прозном писцу. Преводи са француског, руског, енглеског и италијанског језика. Од 1983. године објавила је, поред великог броја превода, и низ текстова из области ликовне и књижевне критике, есеја и кратких прича. Хроничар је збивања на културној сцени, уредник "Књижевних новина" (1996-2001) и "Српског књижевног листа", од његовог оснивања 2002. године до данас. Објавила је књиге лирске прозе "Олимпски сој" (ИРО "Рад", 1998), "Спорим бродом за Кину" ("Народна књига", 2007), "Вајмар кога нема" ("Народна књига", 2008), а за књигу кратких прича "Не проповедам више птицама" добила је награду часописа "Прича" за 2013. годину. У Бањалуци (издавач "Кућа поезије") објавила је 2017. сјајну књигу својих одабраних превода под називом "Прсти и не-прсти (Од Сартра до Куспита)". Реч је о једном од најбољих наших издања ликовне теорије XX века које је она приредила и са уводом о сваком тексту. Штета што је и та књига доживела судбину већине оних из Републике Српске, не дистрибуисаних у Србији.

Фото: Промо

Прошле године издавач Одyссеус из Београда објавио јој је књигу "Nowhere (Ланд). Тамо где престаје историја". Реч је о књизи каква никада није изашла не само у српском издаваштву, оригиналне полижанровске структуре, сасвим различитих литерарних извора, које обједињује ауторкин лични стваралачки израз. Она поставља у први план идеју коју су и други бранили, да је на једној страни ликовна уметност, а на другој све што се пише о њој заправо само вид књижевности. Тако у овом роману, породичној хроници, путопису и аутобиографији, путујемо по најлепшим природним и духовним пределима изгубљене државе, сада недођије и утопије, од Охрида до Љубљане, од првих животних искустава до ових дана, али без било каквог вулгарног политисања или сврставања на неку од страна. Пратимо ауторкин лични и јавни живот кроз више деценија преломљен у доживљајима са њеним супрузима, професорима са историје уметности, оцем који јој спасава живот и мајком, пријатељима, црквама, градовима и људима из којих израња срећнији свет од нашег. Сведок и саучесник српске ликовне сцене Александра Грубор се у књизи исказује и као наш најбољи познавалац ране хрватске модерне, вешто уводећи ликовне критике, дуже студије попут оне о Јозефу Плечнику и интервјуе у ткиво сећања књиге која је израз носталгије и критике савремености, али и вид културног простора у коме престаје и почиње нека боља историја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

СЛИКА ГОВОРИ СВЕ: Драма на клупи - Пикси једва преживео (ФОТО)