Култура

ВОЛЕО ЈЕ ДА ШОКИРА: Књига Ненада Симића "Последњи самурај" о животу и смрти Јукија Мишиме

В. Ц. СПАСОЈЕВИЋ

08. 06. 2022. у 17:30

ЉУДСКИ живот је кратак, али ја бих хтео онда увек да живим.

ВОЛЕО ЈЕ ДА ШОКИРА: Књига Ненада Симића Последњи самурај о животу и смрти Јукија Мишиме

Ово је писало на папиру који је Кимитаке Хираока, познатији као Јукио Мишима, вероватно најмистериознији јапански писац, оставио у кући пре него што је, свеже истуширан и обријан, у униформи свог Друштва штита, отишао да изврши харакири, 25. новембра 1970. Мишимина жеља се испунила, и даље су његова дела читана и превођена, и даље стручњаци објављују студије о његовом контроверзном животу, и даље политички противници полемишу је ли био ултрадесничар или се само, како је његов брат Ћијуки једном рекао, играо рата, игре која му је била забрањена у детињству.

На Мишиму нас је подсетио Ненад Симић у недавно објављеној књизи "Последњи самурај? Живот и смрт Јукиа Мишиме". Симић читаоца шета од пишчевог нетипичног детињства до тог 25. новембра, када је аутор "Златног павиљона", "Морнара који је заборавио море" или "Посмртне маске", несуђени нобеловац, извршио ритуални харакири са својим следбеником Масакацу Моритом. Двадесетпетогодишњи Морито ће покушати да му, опет ритуално, одруби главу мачем пре него што и сам умре. Обојица су били припадници Мишимине приватне војске Друштво штита, а самурајском смрћу су желели да скрену пажњу, како је Мишима нагласио пред смрт, окупљеним војницима у дворишту Штаба за исток Јапанских снага самоодбране, на сурвавање земље "у ништавило духа", рушење основних вредности и позиције цара.

Мишима је био режисер, глумац, диригент симфонијског оркестра, мачевалац, каратиста и атлета. Летео је као пилот "фантомом Ф-102", седам пута је путовао око света. Бисексуалац (опет у складу са самурајском традицијом), отац двоје деце, супруг Јоко. Иза себе је оставио 40 романа, 18 позоришних драма, 20 томова кратких прича, 20 томова књижевних есеја.

Ненад Симић је за књигу, која обилује фотографијама, највише користио информације Џона Нејтена, Мишиминог биографа и сарадника, али и "Записе о Мишими" Маргарет Јурсенар.

Психолози би за цео Мишимин живот објашњење сигурно нашли у одрастању уз баку по оцу Нацу Нагаи, пореклом из јапанске аристократске породице. Била је то образована, али хистерична, нестабилна, зловољна и болесна жена. Уз мајку Шизуе Хаши, која је била из породице учитеља и следбеника конфучијанства, бака је била кључна особа у животу дечака.

Чим се родио, Нацу га је преместила у своје мрачне одаје, чувала га од спољног света и од родитеља. Управо су њене посесивност и ексцентричност оставиле на Мишиму дубок траг. Мајка је била немоћна да се супротстави, а отац превише слаб.

КОМАД О ХИТЛЕРУ

МИШИМА је волео да шокира. Пред крај живота написао је позоришни комад провокативног наслова "Мој пријатељ Хитлер". Држао се става да је Хитлер био "политички геније, али није имао храброст и сјај хероја". Говорио је за њега:

- Био је мрачан као 20. век.

Није му било дозвољено да се дружи са дечацима, јер је бака имала идеју да га "приближи свом Нагаи племенитом пореклу". У тишини је могао да се игра само са две рођаке оригамијем и луткама. Када су му касније родитељи купили грамофон, већ тинејџер, Мишима је слушао само дечје песме. Мирно је прихватао своје животне околности, није негодовао, трудио се да не повреди ни бабу, ни мајку и да међу њима одржи мир. Пошто је кренуо у школу, баба му није дала да са децом користи школску мензу, нити да иде на часове физичког. Али зато му је открила позориште кабуки.

А онда га одједном пушта од себе у 12. години, када Мишима прелази код родитеља. Ту га чекају нови изазови: отац показује окрутност, туче децу, цепа његове књиге и рукописе. У духу спартанског тренинга, отац је умео да стане тик уз пругу док поред њих јури воз, а да се дечак не уплаши и не направи чак ни гримасу.

Кимитаке Хираока дипломирао је 1944. као најбољи у класи и јапански цар га је наградио сребрним часовником. Прву књигу прича објавио је са 20 година. До четрдесете био је светска звезда и гост на Ротшилдовим пријемима. Убио се са 45.

07. 06. 2022. у 14:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

Друштво

0 16

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

Репортаже

0 19

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

Познати

0 0

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

НАГРАДА "СТЕВАН ТОТОРОВИЋ" ЗА МИРЈАНА МИЛОВАНОВИЋ: На "Погледима 2024" похваљени Верољуб Наумовић, Данило Пауновић и Марија Аранђеловић

НА годишњој смотри радова истакнутих младих уметника Србије, "Погледи 2024", која је синоћ традиционално отворена у Галерији `73, други пут је додељена награда "Стеван Тодоровић".

19. 04. 2024. у 10:00