КРОЗ МОНАХИЊЕ САМ ОСЕТИЛА ПРАВУ ВЕРУ: Коштана Бановић, за "Новости", о документарном филму Руку мојеју"

Ана Попадић

29. 05. 2022. у 10:12

НА недавно одржаном Белдоксу премијерно је приказан документарни филм Коштане Бановић "Руку мојеју". Иза овог необичног наслова крије се прича о петнаест монахиња које живе у манастиру на малом (и по жељи ауторке неименованом) острву. У ритму рада и молитве, и у таласастим покретима природе, "Руку мојеју" се фокусира на телесне праксе у религији. Настајао током девет година интензивног ангажовања редитељке у овој монашкој заједници, филм прати младе и високообразоване монахиње кроз њихов свакодневни живот.

КРОЗ МОНАХИЊЕ САМ ОСЕТИЛА ПРАВУ ВЕРУ: Коштана Бановић, за Новости, о документарном филму Руку мојеју

Коштана Бановић / Фото Н. Скендерија

- "Руку мојеју" је део молитве коју изговара једна од монахиња. Када сам је чула, помислила сам да је то прави назив филма јер се у њему и ради само о нашим чулима. Мене религија није интересовала као идеја, него као доживљај. Шта осећа човек када уђе у цркву, када слуша литургију? Шта је у ствари монашки живот? Он се састоји од много рада, тако да је и са те стране наслов симболичан - "уз моје руке", "кроз моје руке" (како гласи енглеска верзија наслова) - објашњава за "Новости", Коштана Бановић, која деценијама живи и ради у Утрехту.

Ова мултидисциплинарна уметница ради са различитим медијима, укључујући цртеж, перформанс, видео-инсталацију и филм. Њени филмови су вишеструко награђивани и приказивани на међународним фестивалима као што су Ротердам и Јихлава, а предавала је и на Универзитету уметности у Утрехту.

Једна од "јунакиња" Коштаниног дирљивог документарца је слепа девојка која постаје монахиња.

- То је једна од оних животних случајности које се саме наместе. Она осећа и упознаје тај свет кроз додир штапом, рукама. Мислила сам да је то најбоља илустрација и за религију, јер ми у ствари опипавамо тај свет, не разумемо га у потпуности, бар ја не разумем. Овде није реч о информацијама, већ о том доживљају тела и човека који је повезан и са вером и са природом, односно, са земљом - објашњава наша саговорница.

Кроз филм промичу слике свакодневице монахиња - постављање столова, чишћење рибе, прављење сока, брање лековитих трава, разврставање неопходних намирница за које се путује на копно - све то испреплетано са тихим речима молитве. Да би "ухватила" све ове слике, Коштана је током неколико година често одлазила у манастир и враћала се. На наше питање како је од толиког снимљеног материјала одабрала 73 минута која су стала у филм, одговара:

- Било је веома компликовано. Када немате строги сценарио, а за овакав филм је то немогуће, онда и сами идете чулима, реагујете у тренутку. Много сам снимала молитве, обреде, литургије и нисам хтела да прекидам јер никад нисам знала који ће ми моменат затребати. На крају сам схватила да не желим да правим неки информативни документарни филм него сам се концентрисала на оно што је мени лепо, а све друго избацила. Уосталом, црква данас користи медије, па се тако могу наћи снимци обреда и молитви. Схватила сам да овај филм треба да буде о женама, тако да сам избацила све друге људе који су у манастир долазили туристички, на славу или неком другом пригодом. Иако нисам неко ко трага за симболима, много тога се лепо поклопило и испало симболично, без икакве намере.

"Руку мојеју" ће у септембру имати премијеру на Холандском филмском фестивалу у Утрехту, потом на фестивалу у Јихлави, а у току су договори са још неколико филмских манифестација.

ЉУДИ ВИШЕ НЕ ИДУ У БИОСКОПЕ

КОШТАНА Бановић је један од директора Eastern Neighbours Film Festivalа у Утрехту, који већ 18 година холандску публику упознаје са узбудљивим и релевантним филмовима из источне и југоисточне Европе. Осим филмских премијера, организују и мастерклас са гостима фестивала, међу којима су била позната редитељска и глумачка имена са овог подручја.

- Последње издање фестивала одржано је недавно у априлу, било је померено са стандардног термина у новембру због епидемије. Нажалост, морам да констатујем да се после пандемије све променило. Људи су се одвикли да иду у биоскоп, филмове гледају код куће, преко стриминга. У разговору са колегама са других фестивала, схватили смо да је то универзални проблем - примећује Бановићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

ГЛОБАЛНО ПРЕДГРАЂЕ У ЂАРДИНИМА:   Колонијалну изложбу Александра Денића отвориће Маја Гојковић, министар културе