ИСТЕ СМО ЗВЕРИ, САМО СЕ БОЉЕ СКРИВАМО: Џереми Ирвин оновој улози у серији Делглиш, времену ондашњем и овом сада

НИКОЛА ДРАЖОВИЋ

26. 03. 2022. у 15:00

МАДА је код детективских серијала злочин увек носећи лик, "Делглиш", нови британски кримић који пратимо на каналу Епик драма, понедељком од 21.00, на мале екране донео нам је другачију причу о злочину.

ИСТЕ СМО ЗВЕРИ, САМО СЕ БОЉЕ СКРИВАМО: Џереми Ирвин оновој улози у серији Делглиш, времену ондашњем и овом сада

Фото Вијасат

Смештену у Велику Британију током седамдесетих година, период који нисмо имали прилику често да гледамо у филмовима и серијама, а који се најчешће везује за успон "гвоздене лејди" Маргарет Тачер ка врху британске политичке сцене. Заснована на романима Фелисити Дороти Џејмс, серија "Делглиш" кроз злочине и лик детектива-песника Адама Делглиша, помало меланхоличног јунака оптерећеног личном трагедијом, смрћу супруге и ћерке, дочарава нам британско друштво из овог периода. Уз Бертија Карвела, звезду лондонске позоришне сцене, као Делглиша, једну од главних улога у серији тумачи и млада нада енглеског глумишта Џереми Ирвин. Он тумачи ексцентричног Адамовог помоћника, детектива Мастерсона, а у ексклузивном интервјуу за "ТВ новости" открива како му је изгледало путовање у време када није био ни рођен.

- Тако је. Рођен сам почетком 90-их година. Дете сам неке потпуно нове Британије која би вероватно подједнако шокирала мог јунака, баш као што сам и ја био изненађен овим временским скоком у његово доба. Ми смо данас потпуно ослоњени на технологију. Деца пре науче да користе мобилни телефон него да течно говоре. Много тога отрежњујућег ми је донело снимање Делглиша, али нисам сигуран да бих сутра могао да се одрекнем овог савременог начина живота. Будућност је већ стигла, а свако ограничавање у погледу коришћења телефона, компјутера или живота на друштвеним мрежама је корак ка прошлости. То је наша судбина, само је важно држати је под контролом - поручује на почетку разговора млади глумац који је због свог талента, али и изгледа, често био мета холивудских агената.

Берти Карвел , Фото Вијасат

Били сте у ужем избору за многе познате филмове, међу којима су и научнофантастични филмски серијали "Игре глади" и "Другачија". Ипак, ону судбинску улогу још чекате?

- Када је реч о међународној каријери, судбина ми још није отворила златна врата Холивуда, али живот ме је научио стрпљењу. Када сам завршио академију, следеће две године провео сам у слању биографија на све могуће адресе у земљи и иностранству. Био сам чак и на корак од тога да одустанем од глуме. Са дипломом сам радио у супермаркету и већ сам негде размишљао о томе да је то мој максимум. Помало сам се бавио веб-дизајном, играо сам неке мање улоге у ТВ серијама, где сам буквално имао мало значајнији статус од статисте са задатком, те сам понекад и проговорио неку реч. Међутим, онда се догодила та 2011. година и епски ратни филм редитеља Стивена Спилберга "Ратни коњ", номинован за шест Оскара и пет признања БАФТА. Тај филм је био моја велика одскочна даска након које сам повратио самопоуздање и схватио да ћу, изгледа, ипак бити глумац.

Мада не жалим због свих других ствари које сам научио да радим. Уосталом, највеће светске звезде каријеру су почеле као столари и камионџије. Чини ми се да сам на добром путу (смех).

Рола детектива Мастерсона једна је од тих које су уследиле у годинама после "Ратног коња". Због чега је он тако специфичан? Шта га чини другачијим?

- Реч је о амбициозном младићу који би са моје тачке гледишта отприлике требало да представља просечног Британца његових година у периоду у ком је живео. Мастерсон је сексиста, помало расиста, помало опседнут мржњом према женама. Укратко, све оно што би се данас сматрало политички крајње некоректним друштвеним понашањем, а што је у то време у Британији била веома честа појава. То нам само говори о томе колико је то време било другачије. Такви људи не само што су слободно изражавали своје мишљење у свакодневном животу, већ су и радили на позицијама где би њихова уверења могла довести до озбиљних злоупотреба моћи. Његов однос са Делглишем, који је сушта супротност, једна романтична душа која носи неку лирску тежину у себи, био ми је велики изазов због ког сам и прихватио ову ролу.

Како бисте описали тај однос?

- Мастерсон се истовремено диви Делглишу и то што ради са њим у професионалном смислу за њега је остварење свих снова. Међутим, карактерно њих двојица се уопште не поклапају. Могло би се чак рећи да га Делглиш на неки начин нервира. Досадан му је, и то га излуђује. Он жели партнера са којим би могао да буде пајташ, а не некога ко о свему превише размишља. Мастерсон је дечко од акције, нема времена да посматра све детаље и склапа неки велики мозаик. За њега је злочин само злочин. Иза кулиса нема ничег скривеног, он не трага за тајним порукама, занимају га само узрок и последица. Вероватно је зато добро што ради са Делглишем, јер да му није њега, до сада би вероватно пола Лондона било у затвору да се пита мој јунак.

Карлис Пир и Берти Карвел , Фото Вијасат

Романи о Делглишу су чувени у Великој Британији. Ми се, захваљујући вашој серији, са њим тек упознајемо. Да ли сте имали прилику да прочитате неку од књига пре него што сте почели са снимањем?

- Искрено, нисам, па чак ни када је постало извесно да сам добио улогу. За неке пројекте то радим, али за овај нисам. Прочитао сам сценарио и то ми је било довољно да схватим о каквом је лику реч. Као што сам већ рекао, нама, клинцима 21. века, све оно што представља Мастерсон је помало страно и чудно. Зато сам желео да га дочарам онако како сам га сам доживео, да у серију пренесем сав тај мој шок његовим ставовима и понашањем и да из њега сачиним све нити које чине Мастерсонову личност. Нисам желео да будем под утицајем књиге или нечијег мишљења о томе ко је он. За мене он је шовиниста, али у томе је његова величанственост. Он није лик из бајке, стваран је. И чврсто верујем у то да се мушкарци, односно људи уопште, за ових пола века нису радикално променили већ су само научили да боље прикривају оно што јесу. Сви смо ми исте звери, само се разликујемо према томе ко је како и колико дресиран.

По чему ћете памтити "Деглиша"?

- Као и сваки дечак, по аутомобилима које смо возили. Био је сјајан осећај сести за волан неких од генијалних олдтајмера које сам имао прилику да видим само у албуму мојих родитеља.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

НАГРАДА СТЕВАН ТОТОРОВИЋ ЗА МИРЈАНА МИЛОВАНОВИЋ: На Погледима 2024 похваљени Верољуб Наумовић, Данило Пауновић и Марија Аранђеловић