АЗБУЧНИК СРПСКОГ ПАМЋЕЊА: У свечаној сали САНУ представљен 21. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика

Д. Богутовић

06. 10. 2021. у 09:11

НОВИ, 21. том "Речника српскохрватског књижевног и народног језика", који садржи 7.600 речи, представљен је јуче у САНУ. У књизи су речи на слово "п", од прилога "погдекада", до глагола "покупити (се)".

АЗБУЧНИК СРПСКОГ ПАМЋЕЊА: У свечаној сали САНУ представљен 21. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика

Фото САНУ

Истичући да се "Академијин речник" деценијама израђује по утврђеним и уходаним методолошким начелима, академик Милосав Тешић је рекао:

- По својој природи, речник не бележи само савремену и најсавременију лексику, опште или специјалне обележености, већ и ону која се квалификује као архаична и застарела, а која је поуздано сведочанство о нашој дубљој прошлости и њеној језичкој стварности...

Овако рађен речник је прворазредно сведочанство о постојању српског народа, о његовом бићу, душевности и менталитету, о његовој традицији, историји и култури, као и о његовој свеукупној духовној и материјалној баштини - најпосле и о његовој трагичној судбини. У њега су утиснути и дубоки трагови о нашим цивилизацијским искорацима и уграђени садржаји који припадају универзалним вредностима.

Милосав Тешић, Фото САНУ

 

Речник САНУ, академик Миро Вуксановић је означио као матичну књигу српске културе и велики азбучник нашег памћења:

- Ствара се вековима, никад неће бити целовит, јер језик живи тако што у њему речи настају, трају и губе се, прилагођене општим променама и појавама. За сваки национални речник може казати да његова израда тежи бесконачности, да се стално обнавља, да је лексикографски посао непрестано тражење смисла и значења, тумачење, сажимање и бирање примера.

Заједно са речима обрађеним у претходних 20 томова, Речник броји нешто мање од 250.000 речи и када буде завршен биће, према речима др Раде Стијовић, најобухватнији и најобимнији речник те врсте у словенском свету и међу најобимнијима у Европи:

Рада Стијовић, Фото САНУ

- Конципиран је тако да у њему буде представљено целокупно језичко благо српског језика, и књижевног и народног, у последња два века. У њему се налази грађа прикупљана на терену више од једног и по века (најстарија збирка речи потиче из 1848. године), као и из писаних извора од Доситеја и Вука па све до савремених стваралаца. Аутори Речникa у изворе уврстили и дела Вукових опонената - Јована Рајића, Атанасија Стојковића, Павла Соларића, Платона Атанацковића, Милована Видаковића, Јована Хаџића и других, показујући тако да постоји континуитет у развоју српског књижевног језика, чији је део био и сам Вук. Међу изворима Речника од првог тома налазе се имена вишедеценијских изгнаника из српске културе, као што су Григорије Божовић, Светислав Стефановић, Драгиша Васић, Слободан Јовановић, Јустин Поповић, Николај Велимировић, који су заступљени и у овом тому.

Фото З. Јовановић

СТАРО И НОВО

НА Трибини библиотеке САНУ, прочитано је и излагање др Марине Спасојевић, која је била спречена да дође. У њеном раду, између осталог, пише:

- Нови том обогаћен је терминологијом из дигиталног маркетинга, нове енциклопедије друштвених наука, географије, орнитологије, из ликовне уметности и архитектуре. Управо та симбиоза старог и новог повећава вредност овога речника јер на једном месту имамо развојне варијанте једне речи и њених деривата кроз време.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)