ИМАТЕ СТАН, КУЋУ ИЛИ ПЛАЦ? Једна ствар одређује колики порез ћете платити

ПОРЕЗ на имовину многи доживљавају као обавезу која се аутоматски везује само за власника некретнине. Међутим, прописи обухватају више ситуација, а погрешни подаци или кашњење са уплатом могу да направе додатни трошак.

Фото: Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia

Порез на имовину једна је од редовних годишњих обавеза грађана и фирми у Србији, али начин на који се обрачунава и даље изазива бројне недоумице. Власницима често није јасно због чега се износи разликују од града до града, која земљишта се опорезују и да ли обавеза постоји када је кућа празна или се плац не користи.

Додатну забуну ствара чињеница да евиденцију и наплату воде локалне самоуправе. Начин информисања и доступност електронских услуга зато могу да се разликују у зависности од места у којем се непокретност налази.

Уколико грађанин нема јасан увид у задужење или пропусти рок за уплату, на основни дуг може да буде обрачуната затезна камата.

Порез не плаћају само власници некретнина

Најчешћи порески обвезник јесте особа која има право својине над станом, кућом, пословним простором или другом непокретношћу. Међутим, обавеза плаћања пореза не мора увек да буде везана искључиво за формалног власника.

Порез може да буде обрачунат и особи која користи непокретност у јавној својини, као и лицу које њоме фактички располаже иако није уписано као власник. У одређеним случајевима пореска обавеза може да пређе и на примаоца финансијског лизинга, у складу са уговором.

Важно је и то што порез не зависи од прихода који некретнина доноси. Другим речима, није пресудно да ли се стан издаје, да ли је кућа усељена или да ли се земљиште активно користи. Сама чињеница поседовања или коришћења непокретности може да буде довољна за настанак пореске обавезе.

Које некретнине подлежу опорезивању?

Порез на имовину најчешће се везује за станове, куће и пословне објекте, али обухвата и одређене врсте земљишта.

Према информацијама које преноси Бизнис Курир, опорезују се грађевинско, пољопривредно и шумско земљиште чија површина прелази 10 ари. Пореска обавеза може да постоји и код одређених облика јавне имовине која је дата на коришћење физичким или правним лицима.

Једна од честих заблуда јесте да се порез не плаћа ако објекат стоји празан или се земљиште не обрађује. Међутим, то што се непокретност не користи активно не значи да пореска обавеза аутоматски престаје.

Од чега зависи висина пореза?

Висина пореза одређује се на основу процењене тржишне вредности непокретности и пореске стопе коју прописује локална самоуправа.

Основни принцип обрачуна подразумева да се пореска основица помножи одговарајућом стопом. Ипак, коначан износ не зависи само од вредности некретнине. На рачун могу да утичу врста имовине, њена намена, површина и зона у којој се налази.

То практично значи да два стана исте квадратуре не морају имати исти износ пореза уколико се налазе у различитим деловима града или у различитим општинама.

Стамбени објекти најчешће имају ниже пореске стопе од пословних простора или појединих врста земљишта. У складу са законом и одлукама локалне самоуправе, могуће је применити и одређена умањења.

Погрешни подаци могу да промене задужење

За правилан обрачун веома је важно да подаци о непокретности буду тачни. Површина објекта, његова намена и правни статус директно утичу на утврђивање пореске обавезе.

Уколико евиденција садржи грешку, грађанин може добити задужење које не одговара стварном стању. Због тога пореско решење не би требало само одложити, већ проверити да ли су сви наведени подаци исправни.

Информације о дугу и уплатама могу се добити у локалној пореској управи према месту на којем се непокретност налази. Тамо обвезници могу преузети решење, проверити стање дуга и добити инструкције за плаћање.

Све већи број локалних самоуправа омогућава и електронску проверу. Путем доступних портала могуће је видети тренутно задужење, историју уплата и евентуални дуг, без одласка на шалтер.

Порез се плаћа четири пута годишње

Порез на имовину у Србији плаћа се у четири рате током године, а рокови доспевају у фебруару, мају, августу и новембру.

Овакав распоред омогућава да се годишња обавеза подели на мање износе, али захтева редовно праћење уплата. Ако рата не буде плаћена на време, обрачунава се затезна камата.

Дуг који се не измирује може у одређеним случајевима довести и до принудне наплате. Зато је препоручљиво повремено проверити пореско стање, нарочито ако решење није стигло на очекивану адресу или ако је у претходном периоду дошло до промене власништва, површине или намене објекта.

(Курир) 

Препоручујемо

Економија

0 2

ВЕЛИКИ ПРЕГОВОРИ У ТОКУ: Путин и Трамп доносе споразум о Северном току?

08. 10. 2026. у 18:00

Економија

0 1

НЕСВАКИДАШЊЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЗА БЕОГРАЂАНКУ: Отишла по 6.000 динара од државе, а добила дупло више новца

08. 10. 2026. у 17:32

Економија

0 0

ШТА УРАДИТИ СА УШТЕЂЕВИНОМ ОД 10.000 ЕВРА: Проверени начини да новац ради за вас

08. 10. 2026. у 16:34

Економија

0 0

"ЗА 14 ГОДИНА ПЕНЗИЈЕ ПОВЕЋАНЕ 160 ОДСТО" Директор ПИО фонда у Крагујевцу: Држава иде ка пензији од 750 евра

08. 10. 2026. у 16:34

Svet

Jezivi detalji porodičnog masakra: Deca se sakrila iza kauča dok im je majka influenserka ubijala po kući

2026-10-08 11:59:00

Svet

Rešen "hladan slušaj" posle 16 godina: Misteriozni nož sa natpisom "Živi u miru" i lažni iskaz krili ubice iz Minska

2026-10-08 11:47:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације