СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА НА ИВИЦИ ПРОПАСТИ: Финансијски цунами стиже са Запада

ВОЈНИ сукоби на више фронтова све се снажније преливају на економију, а највећи ризик више није само трошак оружја и операција. У центру проблема налазе се енергенти, амерички јавни дуг и постепено удаљавање дела света од долара.

Фото: Tetiana Chernykova / Alamy / Profimedia

Европа већ осећа последице кроз раст цена дизела, који директно утиче на транспорт, пољопривреду, индустрију и железнички систем. Сваки нови поремећај у Персијском заливу могао би додатно убрзати тај процес.

Амерички војни аналитичар и пензионисани пуковник Даглас Мекгрегор наводи да му познаници са Балкана, из Мађарске, Аустрије и Немачке говоре о снажном расту цена дизела. Његова процена је да Европа тешко може дуго да апсорбује такве трошкове без ширег економског удара.

Дизел има много шири значај од цене горива на пумпама. Камионски транспорт, пољопривредне машине, грађевина, део железнице и велики број индустријских система зависе од стабилног снабдевања.

Истовремено расту и приноси на америчке државне обвезнице. У разговору је поменуто да се 30-годишње обвезнице налазе изнад пет одсто, док је принос на десетогодишњи дуг процењен на приближно 4,72 одсто.

Граница од пет одсто за десетогодишњи дуг представљена је као посебно опасна. Што су камате више, америчка влада мора да издваја све више новца само за сервисирање постојећег дуга.

То ствара зачарани круг. Велики дефицит захтева ново задуживање, ново задуживање повећава понуду обвезница, а инвеститори траже већи принос како би прихватили растући ризик.

Мекгрегор сматра да таква динамика може врло брзо постати проблем који се више не може прикрити финансијским маневрима. Посебно упозорава на могућност наглог пада тржишта налик историјским финансијским ломовима.

Ратови додатно компликују стање. Огромна војна потрошња повећава буџетски дефицит, док поремећаји у производњи и транспорту енергената истовремено подижу инфлацију.

У Вашингтону се, према изнетој анализи, поједини ратови посматрају и кроз економску функцију. Идеја је да би геополитичка победа могла да врати одређене земље у систем трговине доларом и повећа амерички утицај над енергетским токовима.

У том контексту помињу се Венецуела, руски енергенти и иранска нафта. Контрола или политички утицај над великим произвођачима енергије могао би да ојача долар, али таква стратегија захтева успех у сукобима који истовремено повећавају трошкове и ризике.

Ту се појављује парадокс. Покушај очувања доларског система путем економског и војног притиска може заправо убрзати процес којим друге државе траже алтернативе.

Русија све већи део своје енергетске трговине води изван доларског система, док Кина и друге државе развијају сопствене механизме обрачуна. Иран је такође годинама присиљен да тражи алтернативне канале због санкција.

Дедоларизација зато није резултат једне политичке одлуке већ дугог процеса. Свака заплена резерви, санкција или блокада додатно подстиче земље да смањују зависност од финансијске инфраструктуре коју контролише Запад.

Посебан проблем представља будућност петродолара. Ако све већи део трговине нафтом почне да се обавља у другим валутама, САД губе део аутоматске глобалне потражње за доларима.

То не значи тренутни нестанак америчке валуте као главне светске резервне валуте, али мења систем који је деценијама омогућавао Вашингтону да се задужује под повољнијим условима.

Истовремени раст америчког дуга, високих камата, војних расхода и трошкова енергије зато ствара много озбиљнију комбинацију него сваки од тих проблема појединачно.

Ако се на то дода велики поремећај у Персијском заливу, раст цена нафте и даљи прелазак трговине на алтернативне валуте, економска последица садашњих ратова могла би да постане једнако важна као њихов војни исход.

(Ало)

Препоручујемо

Економија

0 0

ЕПС ОТВОРИО ВРАТА ИНВЕСТИТОРИМА: Траже соларне и ветропројекте, а партнерима нуде и своје локације

06. 09. 2026. у 10:22

Економија

0 2

МАГИЧНА ЦИФРА ЗА ШТЕДЊУ: Стручњаци открили колико новца тачно морате имати са стране за црне дане

05. 09. 2026. у 17:28

Економија

0 0

ПРОВЕРИТЕ ДА СЕ КАСНИЈЕ НЕ БИСТЕ КАЈАЛИ: Колики плац вам је заиста потребан за кућу?

05. 09. 2026. у 13:11

Економија

0 1

МАЊАК У НОВЧАНИКУ 500 ЕВРА: Удовицама у земљи у којој ради много Срба, скидају пензију

05. 09. 2026. у 12:15

Svet

Detalji iz sobe strave lede krv u žilama: Iskasapila muža i sina (3), pa pozvala Hitnu pomoć da pita kako da se ubije!

2026-10-14 15:59:00

Svet

Misteriozna smrt žene u Nemačkoj: Sumnjali na napad divlje svinje, a obdukcija donela obrt

2026-10-14 14:35:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације