"ДУНАВ ЋЕМО ПРЕБРОДИТИ, НИС НАМ ЈЕ НАЈВАЖНИЈИ" Ђедовић Хандановић: Надамо се скорој финализацији договора између "Гаспромњефта" и "Мола"

У ОВОМ тренутку је најважније решавање питања НИС-а, јер Рафинерија живи од месеца до месеца, од лиценце до лиценце која јој омогућава да само привремено набавља сирову нафту. Кад се питање санкција реши, то ће дати додатну сигурност нашем енергетском сектору.

FOTO TANJUG/ Ministarstvo rudarstva i energetike/ Nenad Kostić/ bg

 Проблеми са водостајем ће проћи, али је важно да у наредним седмицама одговорно управљамо нашим електроенергетским системом и да одговорно и рационално управљамо резервама нафтних деривата, како бисмо што лакше пребродили период који је изузетно изазован, посебно у југоисточној Европи, што и чинимо сваки дан. Као и до сада, учинићемо све да сачувамо сигурност снабдевања и да грађани не осете никакве последице и да спречимо нагли раст цена енергената, а грађани су сведоци да смо успели у томе све до сада, без обзира на све изазове.

Ово, у разговору за "Новости", каже министар рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, истичући да држава наставља да прати преговоре "Гаспроњефта" и "Мола" у вези са будућношћу НИС-а, и да је председник Србије Александар Вучић најавио разговоре са председником Русије и премијером Мађарске о том питању:

- Србија није препрека том договору, али исход не зависи од нас. У овом тренутку, надамо се, како је најавио и председник Србије, скорој финализацији договора између руске и мађарске стране о преузимању НИС-а, а које, подсећам, треба да добије и одобрење америчког ОФАК. Продужавање оперативне лиценце за рад НИС-у до 28. августа омогућава несметан рад Рафинерије у веома изазовним условима за снабдевање нашег тржишта нафтним дериватима. У периоду ниског водостаја Дунава и отежаног увоза нафтних деривата рекама, њен рад је кључан за снабдевање тржишта. Ми смо учинили све што је било до нас да побошљамо позицију коју имамо у НИС-у од 2008. године, кроз потписан споразум са "Молом", као потенцијалним будућим власником и учинили смо све што је до нас да олакшамо да до договора руске и мађарске стране дође.

Руски гас који добијамо по повољној цени изузетно је значајан и за нашу енергетску стабилност и за конкурентност привреде. Да ли се очекује да ће се без проблема наставити аранжман који имамо са Москвом и након изласка руског капитала из НИС-а? 

- Тренутно имамо уговор о снабдевању гасом из Руске Федерације до краја септембра. Очекујемо да уговор буде продужен до краја године, што је важно за стабилно снабдевање у зимским месецима. Русија је вишедеценијски поуздан партнер Србије у снабдевању гасом и јасно сам истакла став државе и током посете Русији да су преговори у вези са купопродајом НИС-а и наставка гасног аранжмана одвојена питања за нас.

Процењује се да до значајнијег побољшања дотока Дунава неће доћи пре средине септембра, да ли то значи да ће алармантно стање у електроенергетском сектору у региону и у нашој земљи потрајати до тада? 

- Стање у нашем електроенергетском сектору није алармантно, али је изазовно. Снабдевање грађана и привреде електричном енергијом је стабилно. Суочени смо са историјски ниским дотоцима на Дунаву. Производња у "Ђердапу 1" је на нивоу 40 одсто, а на "Ђердапу 2" око 50 одсто вишегодишњег просека за август. Агрегати раде са смањеним капацитетом, неће бити искључени без обзира на пад дотока и сва расположива вода претвара се у електричну енергију. Ангажовањем термоелектрана и пажљивим коришћењем акумулација које су на 73 одсто, уз унапред обезбеђену енергију на тржишту, надокнађујемо производњу из хидроелектрана и одржавамо енергетску сигурност.

У читавом региону је ситуација у вези са производњом струје изазовна...

- Јесте. Румунија је искључила један реактор, други ради с мање снаге, снага "Пакша" у Мађарској је на око 50 одсто. Тржиште је већ реаговало на заустављање нуклеарних јединица растом цена електричне енергије. Имајући у виду додатне изазове са водостајем Дунава поново апелујем на грађане да рационално користе електричну енергију. Не можемо да утичемо на природу и ресурсе које нам даје, али можемо да прилагодимо неке од наших навика. Та врста одговорности за нешто што је заједнички интерес може много да помогне у тренутној ситуацији, а да не утиче на наш начин живота и комфор који сада имамо.

Како те околности у суседним земљама утичу на Србију, с обзиром на то да смо део јединственог европског система трговине електричном енергијом?

- Читав регион се бори са последицама ниског водостаја река, а смањена понуда ствара притисак на цене по којима се може набавити електрична енергија на тржишту, па оне у пику потрошње премашују 500 евра за мегават-сат. Политика председника Србије и Владе Србије, да не затвара руднике и да се термоелектране повлаче тек кад се обезбеде заменски капацитети, показала се као исправна, јер кад постоји регионална енергетска криза важно је имати сопствене капацитетe на које се можете ослонити. Такође, важно је да смо у последње две године додали више од 300 мегавата нових капацитета у наш електроенергетски систем, што се није десило последњих више од три деценије.

Стабилно снабдевање електричном енергијом наше земље једним делом се обезбеђује и из увоза струје, колико је то финансијско оптерећење за ЕПС и може ли да утиче на будуће инвестиције компаније? 

- ЕПС је благовремено обезбедио енергију на тржишту по повољнијим ценама него што су сада на берзи. Знајући чиме располажемо, припремили смо се, што за велику потрошњу, што за обезбеђење системске подршке или непредвиђених ситуација, са набавком енергије у просеку око 10 одсто. Кључ је да одржавамо акумулације на високом нивоу, а то чинимо тако што користимо јефтине соларне сате за пумпање реверзибилне хидроелектране Бајина Башта како би та електрана производила струју у време јутарњег и вечерњег пика. Тако штедимо и угаљ. Као и обезбеђивање енергије, и инвестициони пројекти се пажљиво планирају и актуелна ситуација нема утицаја на планиране послове, а финансијска ситуација је стабилна. Међутим, имамо доста термо капацитета који су завршили свој радни век. Они се пажљиво одржавају док се не изграде заменски капацитети, а за то су потребни време и новац.

Има ли разлога за забринутост да би у региону могло да дође до преоптерећења на мрежи, односно великог "блекаута" као што је било на лето 2024, и да ли би и Србија могла да буде угрожена у таквом сценарију? 

- "Блекаут" који је погодио регион пре две године, не и Србију, показао је осетљивост преносних капацитета и неопходност да се сви регионално боље повезујемо. Србија већ ради на јачању преносне мреже, а планом "Србија 2035" предвиђено је да прекограничне капацитете на преносној мрежи ојачамо и повећамо са око 4.000 мегавата на више од 6.000 мегавата, кроз боље повезивање са БиХ, Црном Гором, Бугарском, Мађарском. Очекујемо да "Трансбалкански коридор", који ће на преносној мрежи повезати Румунију, Србију, БиХ, Црну Гору и даље ка Италији, буде завршен у наредне две до две и по године. У плану је изградња "Панонског коридора" ка Мађарској, као и "Централнобалканског коридора" који ће повезати регион у правцу исток-запад, преко Србије. Наш целокупан електроенергетски систем будно прати ситуацију и предузима све активности како не би би дошло до прекида у снабдевању електричном енергијом.n

Препоручујемо

Економија

0 1

ФИЦО УПОЗОРАВА: Ситуација са гасом у Европи ће се додатно погоршавати

13. 09. 2026. у 07:22

Економија

0 1

ВЕЛИКА ЦЕНА АНТИРУСКЕ ПОЛИТИКЕ: Немачка потрошила више од 50 због енергетске кризе

12. 09. 2026. у 21:31

Економија

0 0

ЦЕНА НАФТЕ КРЕНУЛА НАДОЛЕ: Иран и земље Залива отварају врата преговорима, тржиште одмах реаговало

12. 09. 2026. у 19:28

Економија

0 1

НОВЕ МЕРЕ ДОНОСЕ ВЕЋЕ ПЛАТЕ: Од децембра повећање од 8 до 12 одсто - ево ко добија највише

12. 09. 2026. у 18:44

Svet

Podzemno nuklearno postrojenje tera strah u kosti: Iran gradi tajni kompleks, Pentagon već testira novo oružje

2026-09-12 15:18:00

Svet

Putin udario na Zapad zbog izbora u Nemačkoj: "Globalističke elite su krive za ovo"

2026-09-12 12:03:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације