МАКЕДОНЦИ ПОПИЛИ НАШЕ МЛЕКО? У 2022. извезли смо основне намирнице вредне 9,4 милиона евра

Е. Р.

06. 10. 2022. у 10:00

РАЗЛОГ због чега грађани Србије морају да пију млеко из увоза могла би можда да да и званична статистика. Наша земља је од почетка ове године извезла 19.000 тона млека, у вредности око 9,4 милиона евра.

МАКЕДОНЦИ ПОПИЛИ НАШЕ МЛЕКО? У 2022. извезли смо основне намирнице вредне 9,4 милиона евра

Фото М. Анђела

Највише смо извезли у Северну Македонију. У исто време, увезли смо 16.000 тона. То значи да смо за три хиљаде тона више извезли, јер и ово што увеземо, вероватно прерадимо и поново пошаљемо у извоз. Убедљиво највеће количине млека и павлаке стижу из Босне и Херцеговине, где поједини српски прерађивачи имају погоне.

Ограничење, до пре неколико недеља, када је реч о извозу, није постојало, па су млекаре користиле прилику и гледале да што веће количине продају у иностранство, јер је држава поставила горње границе за цену УХТ млека од 2,8 одсто млечне масти. На овај потез, када се дода и да број млечних крава опада из године у годину, па су и највеће млекаре у Србији, у 2022. готово преполовиле откуп, не чуди што су нам сада полице препуне непознатог пољског и чешког млека.

Од краја лета, у Србији влада несташица домаћег млека. Држава је у неколико наврата покушала ову ситуацију да стабилизује, тако што је ограничила цену УХТ млека од 2,8 одсто млечне масти, па и лихварску трговачку маржу, али домаћег белог напитка нигде није било. Нема га ни сад када су скинута ограничења, а остала маржа од 10 одсто. Зато и не чуди што су грађани изненађени да на полицама више нема млека са наших фарми, али и како му цену мењају, малтене на два дана.

- Купујемо домаће млеко у флаши од 1,5 литара, са 2,8 одсто млечне масти и оно је до пре десет дана коштало 179 динара - испричала нам је Ана П. из Београда. - Пре три дана је исто то млеко коштало 199 динара и јуче када сам отишла у радњу поскупело је поново.

Сада је 219,99 динара. То заиста нема везе ни са каквом кризом и несташицом, већ је чист безобразлук. Литар тог млека млекаре не плате више од 50 динара, а док дође до флаше разблаже га неколико пута и не личи више на то што треба да буде. Неко озбиљно зарађује на овоме. Па, није нормално да чаша павлаке буде скоро 98 динара.

Подаци Републичког завода за статистику показују да је увоз млека и павлаке од један до шест одсто масти, у 2019. години био 33.764 тоне. Када је реч о извозу, те године смо продали у иностранству 71.301 тону млека и павлаке. Готово половина је отишла у БиХ, 21.776 тона у Северну Македонију, а већи увозници су Црна Гора и Албанија.

У 2020. години, увоз млека је био 39.032 тоне. Исте те године Србија је извезла 36.803 тоне млека. И то у Северну Македонију, БиХ, Уједињене Арапске Емирате и Црну Гору.

Годину дана касније, у 2021. увезли смо 31.466 тона млека, извезли смо 31.204 тоне млека.

Од тога, готово идентичне количине, неких 10.650 тона смо извезли у Црну Гору и Северну Македонију. Млеко из Србије продато је Албанији и БиХ.

- Ниска је откупна цена али нам ни потрошња није нешто велика - сматра Војислав Станковић, агроаналитичар.

- Потрошња нам је око 43 литра годишње по глави становника. У ЕУ то су 93 литра. Код нас се више пије јогурт и једу бели сиреви. Државу је требало да забрине када је на недавно одржаном сајму пољопривреде било врло мало изложено млечних грла говеда. Тако је и Хрватска, рецимо, постала увозно зависна. Због тога треба унапредити производњу.

Највећи број фарми има до девет крава, то је уситњена производња, а имамо и велики број старачких домаћинстава. Откупна цена је дестимулативна.

СТОЧАРСТВО ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА

И ДОК у нашој земљи драстично опада број млечних крава, али и говеда генерално, стручњаци објашњавају да Србија са својом пољопривредом, без сточарске производње не може ништа да уради. Државе које имају добро развијену пољопривредну производњу имају учешће сточарства око 50 одсто, објашњава агроаналитичар Војислав Станковић. Како каже, млечно говедарство има значајну улогу, не само због исхране становништва, већ и у репродукционом циклусу говеда. Уз то, сточарство је главни извор природног ђубрива, које је неопходно за њиве, како би се повећала плодност, која сваке године драстично опада.

БОНУС ВИДЕО - "НОВОСТИ" НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ НОВИ САД: Шта се тренутно ради и какви су планови

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

ГДЕ ЋЕШ? Катарски шеик махнуо бразилској навијачици, а реакција његове супруге је обишла свет (ВИДЕО)

ГДЕ ЋЕШ? Катарски шеик махнуо бразилској навијачици, а реакција његове супруге је обишла свет (ВИДЕО)

КАТАРСКИ шеик и његова супруга пратили су утакмицу између Бразила и Швајцарске на Светском првенству у Катару када је настао снимак о коме се прича.

30. 11. 2022. у 17:28

Коментари (0)

ДА ЛИ СТЕ ПРИМЕТИЛИ? Како је Косјерина реаговала на речи Радета Богдановића о ЖЕНАМА ФУДБАЛЕРА