"ВЕШТАК" ОСЛОБОЂЕН ДАЖБИНА: Укидају се царински намети на увоз азотних ђубрива и безводног амонијака, држава ће финансирати камату ратарима

Ј. Субин

25. 01. 2022. у 11:00

ДРЖАВА је донела одлуку да у наредних шест месеци укине царинске дажбине на увоз азотних ђубрива и безводног амонијака. Уз то, финансираће и камату пољопривредницима који буду узимали краткорочне кредите за куповину вештачког ђубрива. То би, бар делимично, требало да ублажи последице астрономских цена, али и несташице. Цене које је достигао "вештак", уреа са 37 од прошле године, сада је 125 динара за килограм, а КАН са 25 скочио на 92 динара по килограму, дефинитивно ће испостити земљу.

ВЕШТАК ОСЛОБОЂЕН ДАЖБИНА: Укидају се царински намети на увоз азотних ђубрива и безводног амонијака, држава ће финансирати камату ратарима

Фото З. Јовановић

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић истакао је да у нашој земљи има довољно азотних ђубрива за зимску прихрану пшенице. Уз то, следеће недеље стиже још 70.000 тона урее, тако да би требало да је буде и за кукуруз. Србија ће имати свих 400.000 тона вештачких ђубрива на располагању.

- Стартоваће и мера државне помоћи за набавку минералних ђубрива - најавио је министар Недимовић. - Са 10 пословних банака смо договорили меру за набавку ђубрива. Ради се о краткорочним кредитима до три године, са грејс периодом, који може да буде до годину дана. То произвођачи договарају са банком, а држава финансира комплетну камату.

Како је објаснио Недимовић, пољопривреднике ће тона ђубрива, ако је 920 евра, када узму овај кредит и када купују за кеш, коштати 850. то значи да ће око 70 евра по тони држава да плаћа.

- Друга мера помоћи је укидање царине од десет одсто за набавку азотних ђубрива из трећих земаља, односно из арапских и далекоисточних држава - објаснио је Недимовић. - Цена урее је била 620-630 долара по тони пре три и четири дана у Констанци и у балтичким лукама. То ће да буде у Србији за неколико дана и цене ће још да падају.

Министар је додао да је тренутно цена пшенице за жетву крајем јуна и почетком јула већ достигла 28 динара плус ПДВ, што је готово двоструко више него прошле године. Према речима Недимовића, цена производње пшенице повећана је за 50 до 56 процената у односу на прошлу годину. Ипак, цена пшенице на берзи повећана је за 90 одсто.

Влада Србије усвојила је Одлуку о изменама Одлуке о условима и начину за смањење царинских дажбина на одређену робу, односно за изузимање одређене робе од плаћања царинских дажбина у 2022. години међу којима су азотна ђубрива и безводи амонијак.

- На тржишту Србије тренутно не постоји довољна количина азотних ђубрива која се користе током сетве - казао је Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску индустрију Привредне коморе Србије. - Овом мером биће омогућен бесцарински увоз и олакшано снабдевање пољопривредника. И на светском тржишту је несташица минералних ђубрива. Треба обезбедити добру снабдевеност српског тржишта минералним ђубривима, да би пољопривреда могла да примени неопходне агромере и да би се даље развијала.

Пољопривредници су у страху да би земља за пролећну сетву могла да буде лоше припремљена, јер је извесно да ће због цене, бити мање ђубрива бачено.

СТИЖУ ПРЕРАЂИВАЧИ КУКУРУЗА

ИМАМО преговоре са једним од највећих прерађивача кукуруза у свету. Долазе у Србију, намеравају да отворе погон, прерађивали би пола милиона тона кукуруза годишње. То вам је отприлике 70.000 хектара да подмирите само њихове потребе. Али да праве финалне производе - аминокиселине, скробове, глукозе, најавио је министар Недимовић.

- То ће бити као да смо од малине направили екстра сок, премијум робу - сматра Недимовић. - Ми смо земља која има доста ове сировине и зашто бисмо продавали кукуруз на берзи, кад можемо да направимо скроб или глукозу.

Министар је најавио још један долазак инвеститора почетком марта. У питању је слична делатност. Ради се о једном од највећих купаца кукуруза на свету, из Египта.

УВОЗНИЦИ

ГОДИШЊА производња у Србији достиже око 550.000 тона NPK ђубрива и између 30.000 и 50.000 тона UAN ђубрива. Наша земља, у просеку, увози до 500.000 тона азотних ђубрива и око 250.000 тона НПК. Највише купујемо из Русије, Аустрије, Румуније, Мађарске и Хрватске, кажу у ПКС.

Србија је некада била велики произвођача азотних ђубрива, познати у Европи и свету. Нажалост, данас смо постали велики увозници, јер Азотара у Панчеву не ради већ годинама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили