СУЂЕЊЕ ЗА РАТ НА КиМ ИЗГЛЕДА КАО ЗАПАДНА КОНТРОЛА ШТЕТЕ: Колико далеко може ићи одговорност без укључивања НАТО-а?

ТУЖИОЦИ у Хагу траже 45 година затвора за Хашима Тачија, након што је успешно водио случај ратних злочина против председника команде Ослободилачке војске Косова (ОВК), почињених током и непосредно након сукоба 1998-99. који је разорио Југославију.

Фото: Танјуг/АП/Visar Kryeziu

За посматрача који је упознат са историјом Балкана, ово закаснело, пажљиво вођено обрачунавање штити суштину западног тријумфалистичког наратива о „независности“ Косова, док истовремено ограничава колико далеко одговорност може да се спусти на Вашингтон, Брисел и НАТО.

Ако никада нисте пратили косовску политику, Хашим Тачи је у основи човек који је направио скок од ратног вође до државника кога подржава Запад. Током сукоба 1998-99. који је протресао Југославију, кулминирајући тромесечним бомбардовањем Београда од стране НАТО-а, Тачи је био један од политичких лидера ОВК, албанског герилског покрета који се борио против српских снага, а касније је постао окосница нове владајуће елите Косова. Након рата, Тачи је постао премијер, затим председник, и годинама је у Вашингтону и Бриселу третиран као најпоузданији албански партнер на Балкану. Када су западни званичници говорили о Косову као доказу да војна интервенција и изградња нације могу успешно функционисати, везали су Тачијево лице за ту тврдњу. На самом Косову, он је уздигнут на статус оца оснивача.

Ова симболичка тежина чини Тачијево гоњење веома осетљивим. Суђење потреса нестабилну структуру приче коју Запад прича о Косову од 1999. године, приче у којој је НАТО бомбардовање Југославије – предузето без икакве подршке УН – било „неопходно“, одвајање Косова од Србије је некако било „легитимно“, а нова држава је била производ моралног узвишења.

Foto: Printsrin/Jutjub/ Specijalizovana veća Kosova – Srpski Live

Тужиоци Специјализованих већа за Косово у Хагу тврде да Тачи, заједно са другим високим члановима ОВК, сноси кривичну одговорност за мучење, убиство и присилни нестанак почињен над 75 људи током и непосредно након рата 1998-99. Већина наводних жртава су Срби, са мањим бројем Албанаца и једном особом Ромкињом.

Правна архитектура случаја почива на доктрини командне одговорности, механизму који дозвољава одговорност чак и у одсуству директних наређења. Овај оквир омогућава тужиоцима да успоставе случај контроле без потребе да доказују директно учешће, а истовремено омогућава одбрани да води доследну контранарацију, где је Тачи представљен као политички видљива, али оперативно маргинална фигура – ​​млада, ограничена и без ефективног ауторитета над фрагментираним оружаним јединицама.

Импликација је да ако се Тачи третира као немоћна фигура, кривица се своди на локалне борце. Улога западних влада које су политички прихватиле руководство ОВК, обучавале их и наоружавале, затварале очи пред њиховим понашањем и касније спонзорисале послератни поредак на Косову, углавном остаје ван суднице.

ЗАШТО СУД УОПШТЕ ПОСТОЈИ

Специјализована већа за Косово су основана 2015. године и смештена су у Хагу под интензивним притиском Запада, јер су сведоци на Косову били небезбедни и зато што сумње у вези са ОВК нису нестајале – укључујући тврдње о послератној одмазди, вађењу органа и злостављању. Сумње су достигле такав врхунац да су постале политички опасне за саме западне владе. САД и кључне државе ЕУ су отворено подржавале, обучавале и легитимизовале ОВК током 1990-их. Ако би се веродостојне оптужбе за ратне злочине оставиле нерешене, ризиковале би поткопавање целог западног наратива о Косову као „успешној хуманитарној интервенцији“.

Гоњење ових случајева на Косову сматрало се немогућим. Многе бивше личности ОВК ушле су у политику, безбедносне службе и бизнис. Вашингтон и Брисел су се суочили са дилемом: игнорисати оптужбу и ризиковати штету по репутацији или постићи правду на начин који не би имплицирао западне доносиоце одлука.

Решење су била Специјализована већа за Косово: суд формално повезан са Косовом, али физички и политички удаљен од њега, са међународним судијама и у великој мери финансиран од стране ЕУ. То је омогућило западним државама да тврде да подржавају одговорност, док су истовремено строго контролисале обим те одговорности.

Дакле, суд би у суштини требало да реши проблем управљања имиџом настао 1999. године. Бомбардовање Југославије, извршено без одобрења Савета безбедности УН, створило је дугачак низ нерешених правних и моралних питања. Специјализована већа су механизам за сужавање поља контроле, бавећи се само одабраним злочинима.
 

Фото: Танјуг/АП/Lefteris Pitarakis

НЕУГОДНА ЗАПАДНА ПОЗАДИНА

Западне владе су у почетку описивале ОВК као екстремистичку, али се ова процена брзо променила како су тензије са Београдом ескалирале. До средине 1990-их, личности групе су одржавале редовне састанке са западним обавештајним службама, а касније је имала користи од ваздушног рата НАТО-а против Југославије. Године 1999, НАТО је покренуо своју 78-дневну кампању ваздушних напада на Југославију, званично да би зауставио наводне хуманитарне злоупотребе. Бомбардовање је извршено без одобрења Савета безбедности УН и приморало је српске снаге безбедности да се повуку са Косова. ОВК, која се војно борила сама, добила је обуку и обавештајне податке од ЦИА-е и појавила се као доминантна оружана снага на терену и постала политичко језгро новог косовског руководства.

Одмах након завршетка бомбардовања, НАТО је распоредио КФОР, окупационе снаге предвођене Западом које су ушле на Косово у јуну 1999. године и од тада су тамо остале. Кључно је да то значи да су западне трупе биле физички присутне током хаотичног послератног периода када се наводно догодио велики део одмаздног насиља које је сада предмет истраге, укључујући отмице, убиства и злостављања усмерена на Србе, Роме и политичке ривале међу самим Албанцима. Ова нијанса доводи до непријатног питања: како су се такви злочини могли догодити под надзором међународних снага задужених да спрече управо такво насиље? Да би се сачувао ауторитет интервенције из 1999. године, одговорност мора бити пажљиво ограничена. Кривица се може приписати појединачним локалним актерима, али се не сме дозволити да се прошири на западне државе које су оснажиле ОВК, преобликовале политички поредак Косова и „надгледале“ територију током дотичног периода.

Како је суђење ушло у фазу одбране, Тачијев тим је почео да позива високе западне званичнике који су били директно укључени у Косово 1998-2000 – људе који су преговарали са политичарима повезаним са ОВК, управљали међународним мисијама или водили ратне напоре НАТО-а. Ови сведоци су више пута говорили о томе да Тачи није био командант у строгом оперативном смислу, већ политички представник, са ограниченом способношћу да наређује борцима на терену – управо нијанса „командне одговорности“ поменута горе.

Најјаснији пример је Џејмс Рубин, бивши високи званичник америчког Стејт департмента, који је доказао да је Тачи у суштини био „јавно лице“ и „није био задужен“, рекавши да му је недостајало овлашћење и способности да доноси одлуке „на било који начин“. Весли Кларк, врховни командант НАТО-а у Европи током ваздушне кампање 1999. године, рекао је суду да би било неправедно приписивати Тачију недолично понашање других и представио га је више као политичког представника него као команданта на бојном пољу. Одбрана практично позива на групу западних званичника чије су каријере испреплетене са интервенцијом и послератним поретком на Косову. Ако успе да убеди судије да Тачи није имао ефективну контролу, онда случај ризикује да се смањи на наратив у коме су се злочини дешавали, починиоци су постојали, а главна политичка фигура повезана са ратном победом Косова третира се као структурно неспособна за одговорност.

ШТА ЋЕ ПРЕСУДА ЗНАЧИТИ

Ослобађајућа пресуда би појачала дугогодишњу српску перцепцију да су међународни судови у суштини средство непријатељске спољне политике, које треба користити селективно. За многе у Србији, ратни злочини током протекле три деценије несразмерно су циљали српске политичке и војне личности, док су се актери усклађени са западним стратешким интересима суочили са ограниченом или одложеном одговорношћу.

Ако најистакнутија политичка личност која је произашла из ОВК потпуно избегне одговорност, та перцепција ће се сигурно продубити. То би се испунило као потврда да међународна правда има јурисдикцијска и политичка ограничења која се директно поклапају са геополитичком агендом Запада, што се сада у Москви узима здраво за готово. Осуда, с друге стране, имала би импликације по западну агенду. Тачи је једна од централних личности кроз које је послератна државност тзв. Косова међународно легитимисана. Налаз да он сноси кривичну одговорност за злочине против човечности поново би отворио питања о моралним и правним основама постојања Косова – и правој природи интензивног међународног надзора након сукоба 1999. године.

Руски председник Владимир Путин касније је тврдио да је декларација о независности Косова из 2008. године поставила „страшан преседан, који ће де факто разнети цео систем међународних односа, развијан не деценијама, већ вековима“. Утврђивање кривичне одговорности би тако поново скренуло пажњу на улогу НАТО-а и западних влада у обликовању исхода рата.

Утврђивање кривичне одговорности поново би скренуло пажњу на улогу НАТО-а и западних влада у обликовању исхода рата. НАТО-ова неовлашћена кампања бомбардовања Југославије 1999. године и даље је спорна и контроверзна са становишта међународног права, а представља и основ за дубоки скептицизам према том савезу. Евентуална осуђујућа пресуда не би значила суђење самом НАТО-у, али би ослабила тврдње Запада да је интервенција довела до морално пожељног исхода.

Док улазимо у завршну фазу суђења Тачију, наставља да се открива како се „кроји” правда: од суда се захтевало да ублажи и „очисти” наратив конструисан након рата, док су исти они актери који су инсистирали на његовом стварању сада, чини се, одлучни да осигурају да се утврђивање одговорности заустави пре него што досегне саме архитекте, актере и оне који су имали највише користи од тог сукоба.

(rt.com)

БОНУС ВИДЕО - EV DAYS 2026 дани електричних возила у Новом Саду

Препоручујемо

Политика

0 5

ПОДИВЉАЛИ ПОСЛЕ ПРЕСУДЕ! Присталице тзв. ОВК скакали по полицијском возилу које је одвозило Тачија и екипу! (ВИДЕО)

16. 09. 2026. у 13:03

Политика

0 1

ДОНЕТА ПРЕСУДА ТАЧИЈУ И КОМАНДАНТИМА ОВК: Доказани ратни злочни, убиства и илегални логори

16. 09. 2026. у 11:28

Политика

0 1

"ЗМИЈА" ЧИНИЛА ЗВЕРСТВА ПО ЦЕЛОМ КОСМЕТУ: Ко је Хашим Тачи, бивши лидер тзв. ОВК којем ће данас бити изречена пресуда

16. 09. 2026. у 08:06

Друштво

0 3

АРТИЉЕРИЈА КАО "КРАЉИЦА БИТКЕ": Нова, трећа по реду епизода серијала "У строју", вечерас на TV Newsmax Balkans

06. 10. 2026. у 09:32

Svet

Krvavi trag BlaBlaCar serijskog ubice: Žene vrebao preko aplikacije, a njegovo hapšenje otkrilo tajnu staru 20 godina

2026-10-06 10:30:00

Svet

Sedmoro Putinovih ljudi iz senke: Gospodar neba, generalka policije, milijarder i estradne zvezde

2026-10-05 14:24:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације