СВЕТОСАВСКИ ПУТОКАЗ КРОЗ ВЕКОВЕ: Како је на данашњи дан у Жичи проглашена аутокефалност СПЦ

НА данашњи дан, 14. септембра 1219. године, у престоном манастиру Жичи запечаћен је преломни догађај српске историје који је заувек изменио духовни, културни и државотворни код нашег народа.

СВЕТОСАВСКИ ПУТОКАЗ КРОЗ ВЕКОВЕ: Како је на данашњи дан у Жичи проглашена аутокефалност СПЦ

Фото: Г.Шљивић

Саборним проглашењем црквене самосталности, коју је Свети Сава претходно издејствовао у Никеји, Србија је коначно изишла из историјске сенке великих сила и стекла пуни, суверени идентитет.

Након што је од васељенског патријарха Манојла I Сарантена (Харитопула) и никејског цара Теодора I Ласкариса добио званичну грамату о независности цркве, најмлађи син Стефана Немање је на Сабору у престоном Храму Вазнесења Господњег у Жичи утемељио нову Архиепископију. Растко Немањић – у монаштву Сава – овим визионарским чином није остварио само дипломатски тријумф над тадашњом Охридском архиепископијом, већ је поставио темељ из ког ће нићи модерна српска нација. Тај светосавски бедем очувао је српско национално биће кроз све потоње векове ропства, сеоба и тешких историјских страдања.

НБ Стефан Првовенчани

 

Никејски дипломатски тријумф

Пут до Жиче водио је кроз суптилну, далековидну и дубоко промишљену дипломатију Светог Саве. Србија се у том историјском тренутку налазила у изузетно деликатном положају, притиснута тешким спољнополитичким искушењима и разапета између духовно-политичких утицаја Охридске архиепископије и Рима.

Сава је непогрешиво препознао преломни историјски тренутак. Након латинског освајања Цариграда у Четвртом крсташком рату, византијска државна и црквена елита била је измештена у Никеју. Ослањајући се на сопствени огромни углед у православном свету, изузетну богословску ученост и необориве канонске аргументе, он је успео да приволи никејског цара и патријарха да српској држави дарују потпуну црквену самосталност. Чином хиротоније у Никеји, где је Сава посвећен за првог српског архиепископа, Србија је заувек престала да буде периферија и духовна провинција туђих престоница. Постала је суверени, равноправни члан тадашње хришћанске васељене.

Мајка свих српских цркава 

Манастир Жича није случајно одабран за саборно седиште новоустановљене Архиепископије. Ова светиња је наменски подизана у самом средишту тадашње српске државе, географски подједнако удаљена од немирних приморских области и тадашње византијске границе, чиме је симболизовала стабилност и централизацију земље.
Тог историјског септембарског дана, у присуству суверена, властеле и свештенства, Сава је успоставио потпуно нову, ефикасну организацију цркве. Саборно је утемељио осам нових епархија, уредио постојеће старе и на њихова чела поставио своје најоданије и најобразованије ученике, одгојене у тишини Хиландара и Студенице. Жича је тако и званично постала мајка свих српских цркава, духовна матица и престоно место у којем су се нераскидиво спојили круна и крст, државни суверенитет и православна вера.

Законоправило: Први српски устав

Упоредо са изградњом црквене организације, Свети Сава је на Сабору у Жичи представио „Номоканон”, у народу запамћен као „Законоправило” или „Крмчија” – капитални зборник грађанских и канонских прописа. Овај монументални документ далеко је надилазио оквире обичног црквеног законика. Сачињен на тадашњем српскословенском књижевном језику, он је де факто представљао први српски писани устав и темељни правни акт српске средњовековне државе.

Кроз Законоправило, Сава је у српско друштво органски усадио највише достигнуте правне тековине византијске цивилизације и римског права. Њиме су детаљно уређени брак, породични односи, заштита приватне својине, али и револуционарне одредбе о социјалној заштити сиромашних и немоћних. Овим кодификаторским подухватом, млада Немањићка држава добила је стабилан, модеран и трајан правни поредак. Србија је тако за законитим столом заузела своје место као уређена, просвећена хришћанска монархија тадашњег европског културног круга.

Симболика „Седмоврате” светиње и царског порфира

Манастир Жича је у колективном памћењу нашег народа остао упамћен под поетским именом „Седмоврата Жича”. Иако народна легенда каже да су на манастиру отварана и зазиђивана посебна врата за седам краљева из светородне династије Немањића, историјска наука бележи нешто другачије податке.
Пре него што је светиња тешко пострадала у разорном налету Кумана и Татара крајем 13. века, због чега је седиште Архиепископије дефинитивно премештено у сигурнију Пећ, за жички олтар је заправо била везана власт петорице српских краљева: Стефана Првовенчаног, Радославa, Владиславa, Уроша I и Драгутина. Мит о „седам круна” – који се данас налази и на званичном грбу града Краљева – преживео је у традицији као симбол тежње за државотворном пуноћом.
Поред ове архитектонске специфичности, Жича плени и својом препознатљивом, јарко црвеном бојом фасадних зидова која већ вековима задивљује вернике и намернике. Оваква фасада урађена је по изричитој жељи Светог Саве, који је инспирацију пронашао на Светој Гори, пре свега у манастирима Велика Лавра и Ватопед. У православној иконографији и симболици, ова специфична боја означава порфир – царско достојанство, али истовремено представља и симбол крви хришћанских мученика на којој почива Црква.

Вечни темељ српског идентитета

Саборни проглас црквене независности у Жичи 1219. године остаје уписан као најважнија и судбоносна прекретница српске историје. Да Свети Сава тада није јасно и далекосежно омеђио српски духовни простор, наше национално биће би се под разорним теретом историјских околности, највероватније утопило у суседне моћне духовне центре и туђе империје. Аутокефалност је српском народу подарила сопствени, аутентични глас у историји, учврстила писменост, изнедрила јединствену културу и поставила духовни темељ из којег ће вековима касније израсти и сам Косовски завет.
Данас, након више од осам векова, Светосавље не представља само далеко сећање на славну прошлост, већ актуелни и кључни путоказ за будућност. Оно је живи доказ да су духовни и државотворни темељи постављени у Жичи неуништиви. Као такви, они и даље успешно одолевају свим савременим историјским бурама, притисцима и искушењима са којима се као народ непрестано суочавамо.

БОНУС ВИДЕО: Идеолог блокадера: Кад ми преузмемо власт избацићемо из школа и Грачаницу и Светог Саву

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

ГОРИ У НЕМАЧКОЈ, 20.000 ЉУДИ НА УЛИЦАМА: Телима формирали људски ланац испред Владе у Берлину

"ГОРИ" У НЕМАЧКОЈ, 20.000 ЉУДИ НА УЛИЦАМА: Телима формирали "људски ланац испред Владе у Берлину

ОКО 19.000 људи учествовало је данас у протестним акцијама у више градова широм Немачке, захтевајући праведнију политику, снажније мере заштите животне средине и борбу против климатских промена.

03. 10. 2026. у 19:10

Коментари (0)

ВИШЕ НИСАМ СРЕМАЦ, ВЕЋ ИСТРИЈАН: Маца заувек напустио Србију, одселио се у Хрватску Дан почињем и завршавам молитвом