СВЕТОСАВСКИ ПУТОКАЗ КРОЗ ВЕКОВЕ: Како је на данашњи дан у Жичи проглашена аутокефалност СПЦ

НА данашњи дан, 14. септембра 1219. године, у престоном манастиру Жичи запечаћен је преломни догађај српске историје који је заувек изменио духовни, културни и државотворни код нашег народа.

Фото: Г.Шљивић

Саборним проглашењем црквене самосталности, коју је Свети Сава претходно издејствовао у Никеји, Србија је коначно изишла из историјске сенке великих сила и стекла пуни, суверени идентитет.

НБ Стефан Првовенчани

Никејски дипломатски тријумф

Пут до Жиче водио је кроз суптилну, далековидну и дубоко промишљену дипломатију Светог Саве. Србија се у том историјском тренутку налазила у изузетно деликатном положају, притиснута тешким спољнополитичким искушењима и разапета између духовно-политичких утицаја Охридске архиепископије и Рима.

Сава је непогрешиво препознао преломни историјски тренутак. Након латинског освајања Цариграда у Четвртом крсташком рату, византијска државна и црквена елита била је измештена у Никеју. Ослањајући се на сопствени огромни углед у православном свету, изузетну богословску ученост и необориве канонске аргументе, он је успео да приволи никејског цара и патријарха да српској држави дарују потпуну црквену самосталност. Чином хиротоније у Никеји, где је Сава посвећен за првог српског архиепископа, Србија је заувек престала да буде периферија и духовна провинција туђих престоница. Постала је суверени, равноправни члан тадашње хришћанске васељене.

Мајка свих српских цркава 

Манастир Жича није случајно одабран за саборно седиште новоустановљене Архиепископије. Ова светиња је наменски подизана у самом средишту тадашње српске државе, географски подједнако удаљена од немирних приморских области и тадашње византијске границе, чиме је симболизовала стабилност и централизацију земље.
Тог историјског септембарског дана, у присуству суверена, властеле и свештенства, Сава је успоставио потпуно нову, ефикасну организацију цркве. Саборно је утемељио осам нових епархија, уредио постојеће старе и на њихова чела поставио своје најоданије и најобразованије ученике, одгојене у тишини Хиландара и Студенице. Жича је тако и званично постала мајка свих српских цркава, духовна матица и престоно место у којем су се нераскидиво спојили круна и крст, државни суверенитет и православна вера.

Законоправило: Први српски устав

Упоредо са изградњом црквене организације, Свети Сава је на Сабору у Жичи представио „Номоканон”, у народу запамћен као „Законоправило” или „Крмчија” – капитални зборник грађанских и канонских прописа. Овај монументални документ далеко је надилазио оквире обичног црквеног законика. Сачињен на тадашњем српскословенском књижевном језику, он је де факто представљао први српски писани устав и темељни правни акт српске средњовековне државе.

Кроз Законоправило, Сава је у српско друштво органски усадио највише достигнуте правне тековине византијске цивилизације и римског права. Њиме су детаљно уређени брак, породични односи, заштита приватне својине, али и револуционарне одредбе о социјалној заштити сиромашних и немоћних. Овим кодификаторским подухватом, млада Немањићка држава добила је стабилан, модеран и трајан правни поредак. Србија је тако за законитим столом заузела своје место као уређена, просвећена хришћанска монархија тадашњег европског културног круга.

Вечни темељ српског идентитета

Саборни проглас црквене независности у Жичи 1219. године остаје уписан као најважнија и судбоносна прекретница српске историје. Да Свети Сава тада није јасно и далекосежно омеђио српски духовни простор, наше национално биће би се под разорним теретом историјских околности, највероватније утопило у суседне моћне духовне центре и туђе империје. Аутокефалност је српском народу подарила сопствени, аутентични глас у историји, учврстила писменост, изнедрила јединствену културу и поставила духовни темељ из којег ће вековима касније израсти и сам Косовски завет.
Данас, након више од осам векова, Светосавље не представља само далеко сећање на славну прошлост, већ актуелни и кључни путоказ за будућност. Оно је живи доказ да су духовни и државотворни темељи постављени у Жичи неуништиви. Као такви, они и даље успешно одолевају свим савременим историјским бурама, притисцима и искушењима са којима се као народ непрестано суочавамо.

БОНУС ВИДЕО: Идеолог блокадера: Кад ми преузмемо власт избацићемо из школа и Грачаницу и Светог Саву

Препоручујемо

Друштво

0 10

СВЕТОСАВЉЕ КАО СРЕДЊИ ПУТ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА: Завет који нам је дао национални идентитет - Жива вера у срцу сваког Србина

27. 01. 2026. у 21:00

Свет

0 11

РУСИЈА – УКРАЈИНА - ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПАКЛА: Куда иде православље?

01. 03. 2026. у 07:00

Друштво

1 10

СВЕТИЊА КОЈА ВЕКОВИМА МИРОТОЧИ: Чудесна снага гроба Светог Симеона у Студеници (ФОТО)

26. 02. 2026. у 19:30

Свет

0 115

ПОТЕЗ БЕЗ ПРЕСЕДАНА: Васељенски патријарх Вартоломеј позива на пуно јединство са Римом после хиљаду година

10. 09. 2026. у 18:35

Svet

Sedmoro Putinovih ljudi iz senke: Gospodar neba, generalka policije, milijarder i estradne zvezde

2026-10-05 14:24:00

Svet

Odlazak "slavnog" iscelitelja za kraj najbizarnije ere: Hipnotisao je Balkan i preminuo kao bednik

2026-10-04 09:38:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације