"КАПИТАЛ У ПОКРЕТУ" Банке више не могу саме да финансирају велике инвестиције - Српским компанијама потребан је нови извор капитала (ФОТО)

БЕОГРАД је данас место окупљања стручне и академске јавност која ће покушати да трасира путеве за кретање новца, како да се сачува његова вредност, покрене капитал који у Србији још увек “тихује” али и како да се развије инвестициона култура способна да одговори на инфлацију, геополитичке промене и убрзани развој технологије.

Фото: Промо

Овај догађај је јединствена прилика за ширу јавност и све који желе да преузму контролу над својом финансијском будућношћу,да науче како инвестициони фондови раде и открију проверене стратегије које чине да капитал ради за њих. Те али и друге непознанице на овом скупу чуће се од представника државе, финансијских институција, берзе, Комисије за хартије од вредности, инвестиционих фондова, привреде и академске заједнице.

Стручни скуп „Капитал у покрету“ по први се организује на нашим просторима и на једном месту, у Сава центру, окупиће финансијску и академску елиту земље. 

1. Панел: „Капитал који траје“

-Кључно питање: Како створити богатство које не нестаје са првом кризом, већ расте и преноси се кроз генерације?

-Учесници: Универзитетски професори, представници државних институција и водећи менаџери инвестиционих фондова.

Хард Талк : др Грег Б. Давиес ће отворити питања која се тичу свакога ко размишља о свом новцу и будућности: колико нам знање заиста помаже, како страх утиче на наше одлуке и шта је потребно да од намере пређемо на улагање.

2. Панел: „Тржиште капитала у Србији“

-Кључно питање: Где се крију највеће инвестиционе прилике у нашој земљи и да ли је српска берза нови терен за ваш профит?

-Учесници: Водећи људи  Београдске берзе и Комисије за хартије од вредности и финансијски експерти и привредници

-Фокус: Нове законске олакшице, профитабилне домаће акције и локални фондови доступни свима.

3. Панел: „Покретање капитала који мирује“

-Кључно питање: Зашто ваш новац губи вредност у сламарицама и банкама, док би могао да ради за вас пуном паром?

-Учесници: Водећи инвестициони саветници и врхунски финансијски експерти.
-Фокус: Конкретна решења за пасивну штедњу и јасни кораци како да постанете паметан инвеститор. 

4. Панел: „Улагање за наредну генерацију“

-Кључно питање: Какво финансијско наслеђе остављате онима који долазе и како да им обезбедите сигурну будућност?

-Учесници: Водећи стручњаци за управљање имовином и породични финансијски планери.
-Фокус: Изградња стабилног породичног богатства, образовни фондови и финансијско описмењавање младих.

На ове четири панела између осталих, говорници ће бити председник Комисије за хартије од вредности Марко Јанковић, извршни директор Београдске берзе Лазо Остојић, генерални директор Телекома Србија Владимир Лучић, др Уна Сикимић, председница извршног одбора АЛТА банке а.д. Београд, Станислава Петковић, генерална директорка Виста Рица а.д. Београд, Велимир Лукић, професор Економског факултета Универзитета у Београду. 

Такође, учествоваће и председник Надзорног одбора Виста Рица Зоран Поповић, извршни директор друштва за управљање инвестиционим фондовима Интеса Инвест и председник групације друштава за управљање инвестиционим фондовима у ПКС, Срђан Малетић, Слободан Ђиновић, оснивач и директор Орион телекома,Маттхиас Предојевић, директор Елиxир ГМБХ, Марко Царевић, ЦЕО компаније Ананас Е-Цоммерце. Поред њих, панелисти на скупу су и Огњен Поповић, помоћник министра финансија,Жељко Девчић, члан Извршног одбора АЛТА банке а.д. Београд,Раде Бјелобаба, директор Раиффеисен Инвест а.д., Бењамин Јошар, председник Управе Триглав Инвестмент,Млађан Стојановић, помоћник директора ТС Вентурес фонда,Огњен Васиљевић, ЦФА Сениор Манагер, Цонсултинг, КПМГ Пресидент, ЦФА Социетy.

Форум је намењен грађанима који желе да се информишу о могућностима улагања, као и представницима медија, привреде, институција, академске заједнице и финансијског сектора.

Foto: Фото: Капитал у покрету

POGLEDAJ GALERIJU

Капитал постоји, али компаније још чекају први велики пример са берзе

Београд је данас економски центар региона. У препуном Сава Центру свечано је отворена прва велика конференција „Капитал у покрету“, која је на једном месту окупила водеће домаће и регионалне инвеститоре, банкаре, регулаторе и финансијске визионаре. Са јасним циљем, да се пасивни капитал пробуди и усмери у инвестиционе токове, конференција је већ у првим минутима наметнула теме које ће дефинисати бизнис стратегије у годинама пред нама.

Конференција је отворена најважнијим питањем савременог пословања: „Тхе Лонгевитy оф Цапитал“ , како сачувати вредност капитала кроз генерације? У ери глобалне неизвесности и инфлаторних притисака, традиционални начини чувања новца постају прошлост.Водећи стручњаци на бини анализирали су како професионално управљање имовином и инвестициони фондови могу постати кључни штит за реалну вредност богатства. 
Одговоре на та али и дртуга питања дали су лидери финансијског сектора: Лазо Остојић ,директор Београдске берзе, Марко Јанковић председник Комисије за хартије од вредности, Уна Сикимић ,председница Извршног одбора АЛТА банке, Станислава Петковић генерална директорка компаније Виста Рица и проф. др Велимир Лукић са Економског факултета у Београду. Кључна порука коју су послали је јасна :транзиција са пасивне штедње на активно инвестирање више није ствар избора, већ опстанка капитала.

Капитал који се преноси генерацијама

Учесници су на почетку панела покушали да у једној реченици дефинишу дуговечност капитала.

Лазо Остојић рекао је да је реч о капиталу који годинама ради за онога ко га је инвестирао.

За Марка Јанковића дуговечан капитал је „капитал који се преноси са генерације на генерацију“, док је Станислава Петковић оценила да је то капитал „који се преноси на генерације и који се константно увећава и допуњује“.

Уна Сикимић указала је на потребу да инвеститори не доносе одлуке само на основу краткорочних промена на тржишту.

„Дуговечност капитала подразумева разумевање да је волатилност краткорочна категорија, а да дугорочни хоризонт захтева знање и континуитет промишљања“, рекла је Сикимић.
Професор Велимир Лукић дуговечан капитал описао је као новац који инвеститору неће бити потребан наредних неколико деценија.

„То је капитал који нећете видети наредних 20 или 30 година, а који ће бити инвестиран тако да сачува и увећава своју вредност“, рекао је Лукић.

Инвестиционе прилике не прате раст броја институција

Говорећи о тренутном стању на домаћем тржишту капитала, Лукић је оценио да Србија има све већи број финансијских институција и учесника на тржишту, али да број инвестиционих прилика још не прати тај ритам.

„Ми имамо пролиферацију финансијских институција у нашој земљи и оне се најчешће развијају под окриљем конвенционалног финансијског система. Добијамо, посебно на тржишту капитала, нове учеснике, али темпо инвестиционих прилика не прати тај ритам“, рекао је Лукић.

Према његовим речима, тај темпо почиње да се убрзава, између осталог и захваљујући добијању инвестиционог рејтинга, који је Србију учинио видљивијом домаћим, регионалним и међународним инвеститорима.

Ипак, капитал који постоји у Србији још није довољно усмерен на вишедеценијска улагања.

„Још немамо конструкцију која ће нам помоћи да се одрекнемо новца на деценије, а да не размишљамо о томе да ли ће тај новац бити на правом месту и да ли ће бити у систему који функционише“, казао је Лукић.

Инвестициони рејтинг је, према његовој оцени, већ донео конкретне промене.

„После инвестиционог рејтинга добили смо прве корпоративне зелене обвезнице, финансијске институције су изашле на тржиште капитала и успели смо да привучемо интересовање других компанија у земљи“, навео је Лукић.

Он очекује да се капитал у наредном периоду неће усмеравати само према одређеним компанијама, већ према квалитетним пројектима.

„Када капитал буде размишљао где да се инвестира, питање више неће бити само да ли ће то бити нека компанија, већ да ли ће то бити добар пројекат. Компаније које имају добре пројекте, посебно индустријске компаније, као и оне које развијају еколошке пројекте и примењују ЕСГ концепт, имају највише перспективе да успеју на нашем тржишту“, рекао је Лукић.

Компаније морају да желе да буду на берзи

Извршни директор Београдске берзе Лазо Остојић оценио је да је Србија пропустила прилику коју је имала почетком двехиљадитих година, када је на берзи био велики број компанија.

„Мали акционари тада су били прилично неедуковани и нису знали како да управљају својом имовином. И даље постоје остаци компанија које су кроз приватизацију практично биле приморане да буду на берзи, па је трговање доминантно усмерено на консолидацију њиховог власништва“, рекао је Остојић.

Промена, како је навео, почиње од односа власника и управа компанија према берзи.

„Недостаје свест компанија да на берзи не треба да мораш да будеш, него да желиш да будеш. Потребно је да разумеју чему берза служи, зашто је то место на којем треба да се котирају и понуде своје развојне прилике другим улагачима“, рекао је Остојић.

Први корак за компаније може да буде издавање корпоративних обвезница, јер им омогућава да прикупе капитал без одрицања од власништва.

„Донели смо одлуку да први корак буде да компаније кроз задуживање и прикупљање капитала уђу на берзу, а да се не одричу свог власништва. На тај начин могу да схвате шта берза значи за њих, укључујући транспарентност и корпоративно управљање“, објаснио је Остојић.

Према његовим речима, компаније које су издале корпоративне обвезнице већ размишљају и о наредном кораку.

„Разговарао сам са компанијама које су се у међувремену листирале са својим корпоративним обвезницама. Оне већ размишљају о томе да укључе и своје акције и понуде власнички удео на берзи“, рекао је Остојић.

Једна од препрека за излазак компанија на берзу била је недовољна информисаност, али и одсуство великог примера који би други могли да следе.

„Велики број компанија чека да неко први крене тим путем. У разговору са њима видим да заинтересованост постоји“, казао је Остојић.

Додатни подстицај могао би да дође из чињенице да банкарски кредити више нису довољни за финансирање свих развојних амбиција домаћих компанија.

„Макроекономска ситуација и развој многих компанија довели су их до тога да даљи раст више не могу да ослоне само на банке. Дотакле су зид изнад којег не могу да пређу јер банке имају своја ограничења. Будући развој мораће да финансирају и на алтернативне начине, а то ће их сигурно усмерити према тржишту капитала“, рекао је Остојић.

Прописи Србије практично усклађени са правилима Европске уније

Председник Комисије за хартије од вредности Марко Јанковић рекао је да је за дуговечност капитала пресудно поверење инвеститора у тржиште и институције које га контролишу.

„Када инвестирају новац на дуги временски период, инвеститори не треба стално да размишљају о томе да ли ће тај новац сачувати вредност и да ли ће њиме бити управљано професионално“, рекао је Јанковић.

Велики део посла у претходном периоду био је усмерен на стварање онога што је Јанковић назвао „инфраструктуром поверења“.

„То је регулаторни оквир који посредницима на тржишту, инвеститорима и компанијама које активно траже инвеститоре омогућава да буду сигурни да ће у дугом року имати адекватну заштиту својих права“, објаснио је Јанковић.

Према његовим речима, регулаторни оквир Србије сада је практично у потпуности усклађен са европским директивама.

„Последња рунда усаглашавања, у коју смо ушли ове године, из наше перспективе је завршена. Европска комисија тренутно разматра предлоге и након њеног зеленог светла та законска решења ће бити усвојена“, рекао је Јанковић.

То би требало да уклони регулаторне разлике са којима се инвеститори и компаније суочавају приликом избора тржишта.

„Од тог тренутка практично неће бити разлике ни за инвеститоре ни за компаније у односу на то да ли послују на српском тржишту или на тржишту неке земље Европске уније“, навео је Јанковић.

Он је додао да Србија сада има довољно развијене институције тржишта капитала и капацитете за надзор тржишних активности.

„То је био неопходан први корак за све што ће уследити, јер без те инфраструктуре ништа што би се касније догодило не би имало дуговечност“, рекао је Јанковић.

Регулаторни оквир, како је навео, једнак је за домаће и стране инвеститоре. Његов развој и добијање инвестиционог рејтинга међусобно су повезани.

„Без адекватне регулаторне инфраструктуре нема ни инвестиционог кредитног рејтинга. Драго ми је што су рејтинг агенције препознале оно што је урађено у претходном периоду и сигуран сам да ће се наш кредитни рејтинг даље побољшавати“, рекао је Јанковић.

Грађани траже више од штедње и некретнина

Генерална директорка Виста Рица Станислава Петковић раст инвестиционих фондова повезује са развојем финансијске писмености и већим интересовањем грађана за улагање.

„Све више грађана покушава и жели да разуме комплексније инвестиционе производе, укључујући производе листиране на домаћем и иностраним тржиштима. Све је више инвеститора који не инвестирају само у Србији, већ и у иностранству, и желе да виде шта домаће тржиште може да им понуди“, рекла је Петковић.

Она је навела да расте интересовање за различите врсте фондова, посебно за алтернативне инвестиционе фондове.

„Најбитније је разговарати о свим инвестиционим производима, указивати на ризике које носе и објаснити шта значи професионално управљање портфолиом и новцем инвеститора. Потребно је разумети шта значи када то за вас ради друштво за управљање, а шта када инвестирате сами и који су трошкови“, рекла је Петковић.

Раст фондова, како је оценила, није само последица бољег разумевања финансијског тржишта, већ и потребе грађана да свој капитал усмере изван традиционалних облика чувања новца.

„Види се да постоји потреба грађана да заиста инвестирају свој капитал, а не само да га држе кроз штедњу и куповину некретнина, као два традиционална облика штедње“, рекла је Петковић.

Избор фонда, међутим, мора да почне од потреба и могућности појединачног инвеститора.

„Инвеститор треба да одлучи који ниво ризика је за њега прихватљив, на који период жели да инвестира, колики принос очекује, да ли ће инвестирати једнократно и да ли му је део новца потребан за краткорочну ликвидност. У складу са тим треба да изабере фонд који му одговара“, објаснила је Петковић.

Тек након дефинисања тих циљева долази улога друштва за управљање.

„У складу са профилом фонда зависи у шта ће новац бити инвестиран. Нама је на првом месту интерес инвеститора, па врло контролисано и са великом дозом опреза према ризику бирамо инвестиционе прилике које би требало да увећају капитал“, рекла је Петковић.

Капитал постоји, али је банкарски кредит још једноставнији пут

Председница Извршног одбора АЛТА банке Уна Сикимић оценила је да развој финансијске писмености показује зрелост финансијског система, али и да избор инвестиционог портфолија мора да буде прилагођен домаћој економији и сваком улагачу појединачно.
Према њеним речима, Србија има регулаторне, институционалне и технолошке предуслове за развој тржишта капитала, али наредна фаза мора много снажније да укључи компаније које би могле да постану емитенти хартија од вредности.

„Потребно је да чујемо снажан и јасан глас издавалаца и компанија које су кандидати за емисије и наступ на тржишту капитала“, рекла је Сикимић.

АЛТА банка, како је навела, жели да кроз своје инвестиционо и кастоди одељење снажније подржи тржиште и инвестира у корпоративне обвезнице.

Ипак, компаније још имају разлог да се пре одлуче за класичан банкарски кредит.

„Банкарски кредити су доступнији, а банке се налазе у снажној тржишној утакмици. Ефикасност и брзина су наша предност и због тога је компанијама једноставније да дођу до традиционалних кредитних извора финансирања“, рекла је Сикимић.

Излазак на тржиште капитала захтева виши ниво отворености пословања. То се односи и на корпоративне обвезнице као почетни облик тржишног финансирања, а посебно на иницијалну јавну понуду акција.

„Издавање обвезница, а затим и најозбиљнији облици наступа на тржишту капитала, какав је ИПО, подразумевају транспарентност пословног модела. Није реч само о финансијском извештавању и ревизорским извештајима, већ о нивоу транспарентности који се примењује на берзама и отвореним тржиштима“, рекла је Сикимић.

Она је упозорила да развој тржишта неће бити брз процес и да и тај посао мора да има дугорочан хоризонт.

„Дуг је пут пред нама. Предуслове имамо. Капитал постоји у Србији, а страни капитал је, уз чињеницу да наша земља има инвестициони рејтинг, такође доступан. Оно на чему морамо дубље да радимо јесте разумевање потреба компанија које могу да буду кандидати за излазак на тржиште“, рекла је Сикимић.

Према њеној оцени, Србија има велике и успешне компаније које могу да постану активни учесници тржишта капитала.

„Мислим да се на њих морамо усмерити, јер институционалне инвеститоре и инфраструктурне предуслове дефинитивно имамо“, закључила је Сикимић.

Конференција „Капитал у покрету“ окупила је представнике домаћег финансијског и реалног сектора са циљем да размотри изводљива решења за активирање штедње грађана и отварање нових извора финансирања компанија.

Специјални гост конференције је Грег Б. Дејвис, стручњак за бихевиорално одлучивање и аутор књиге „Бехавиорал Инвестмент Манагемент“, чији рад повезује психологију, ризик и доношење инвестиционих одлука.

Програм је подељен у четири тематске целине посвећене очувању вредности капитала кроз генерације, професионалном управљању имовином у условима високе инфлације, улози берзе и инвестиционих фондова, привлачењу нових емитената, као и утицају геополитике, вештачке интелигенције и нових индустрија на инвестиционе одлуке.

Foto: FOTO: Promo

POGLEDAJ GALERIJU

Банке више не могу саме да финансирају велике инвестиције: Српским компанијама потребан је нови извор капитала

У препуном Сава Центру настављена је дебата на првој великој конференцији „Капитал у покрету“, која је на једном месту окупила водеће домаће и регионалне инвеститоре, банкаре, регулаторе и финансијске визионаре, кроз други панел, под називом „Тхе Футуре оф Цапитал Маркетс ин Сербиа“. 

Овај панел окупио је кључне архитекте домаћег финансијског система како би понудили конкретна решења за прелазак са класичне штедње на динамично инвестирање односно одговоре на велику финансијску загонетку, каква је будућност тржишта капитала у Србији?

 Јер,домаћи бизнис дотакао је зид традиционалног финансирања па  банкоцентрична ера у Србији полако добија алтернативу. Управо зато  кључно питање више није да ли имамо новца, већ зашто милијарде евра пасивне штедње и даље мирују на рачунима уместо да се инвестирају у економски раст.

Учесници панела сложили су се да новац који стоји није неутралан – он губи вредност, док недостатак инвестиција успорава развој наших предузећ. 

То је и њихова јјасна порука јер будућност тржишта капитала у Србији више није апстрактна економска теорија већ практични испит зрелости за наш реални сектор.

Панелисти  су јасно пружили прецизан пресек стања и практичне алате за сваког предузетника и инвеститора који жели да ухвати корак са модерним финансијским токовима. Те кораке и могуће путоказе за њих дали су  генерални директор Телекома Србија Владимир Лучић, финансијски стручњак и инвеститор Иван Гавански, председник Интеса Инвестиционог фонда и председник Удружења друштава за управљање инвестиционим фондовима Срђан Малетић, оснивач и директор Орион телекома Слободан Ђиновић и директор Елиxир ГМБХ Маттхиас Предојевић.

Лучић: Тржиште капитала доноси новац, али и финансијску дисциплину

Генерални директор Телекома Србија Владимир Лучић рекао је да је компанија изашла на међународно тржиште капитала јер домаће банкарско тржиште није могло да обезбеди довољно новца за велике инвестиционе циклусе.

„Тржиште Србије је, са становишта банкарских кредита, лимитирано. Од почетка смо знали да, ако желимо да прикупимо велика средства, морамо да идемо на тржиште капитала“, рекао је Лучић.

Према његовим речима, излазак на тржиште капитала компанијама омогућава да на једном месту дођу до великог броја финансијских инвеститора.

„Свим фирмама бих препоручио да то ураде. На тржишту капитала имате све финансијске инвеститоре на једном месту и тако се најлакше прикупља велики новац када имате велики инвестициони циклус“, казао је Лучић.

Такав начин финансирања, међутим, подразумева строжа правила, редовне провере и виши ниво транспарентности.

„То захтева строжије финансијско пословање, што је за велике корпорације, посебно државне, процес који није једноставан, али им истовремено помаже. Сама чињеница да ће све три кредитне рејтинг агенције сваке године проверавати наш рејтинг и да имамо циљеве које морамо да остваримо гура нас да будемо бољи у финансијским параметрима“, рекао је Лучић.

Телеком Србија је, како је навео, ове године добио виши кредитни рејтинг.

„То је ситуација у којој сви добијају. Тржиште капитала вам омогућава велики прилив новца, али вас истовремено тера да будете финансијски дисциплинованији“, рекао је Лучић.

Строжа берза отвара врата квалитетнијим инвеститорима

Телеком Србија своје међународне обвезнице листирао је на Еуронеxт берзи у Даблину. Лучић сматра да строжа правила пословања нису препрека, већ начин да компанија дође до већег броја квалитетних инвеститора.

„Што су правила строжа, пословање транспарентније, а берза јача, лакше долазите до инвеститора“, рекао је Лучић.

Он је навео да не би имао дилему ни око избора тржишта уколико би у будућности била донета одлука о листирању акција Телекома.

„Ако би у једном тренутку била донета одлука да се Телеком, чије акције имају држава и грађани, листира, сматрам да би то требало да буде на Лондонској берзи, заједно са Београдском берзом“, рекао је Лучић.

Према подацима изнетим на панелу, тражња инвеститора за Телекомовим обвезницама достигла је око 14 милијарди долара, а у процесу је учествовало између 300 и 350 институционалних инвеститора.

Велике државне компаније могле би да прикупе милијарде

Да би још нека домаћа компанија поновила пример Телекома на међународном тржишту, мора да има конкретан пројекат за који тражи новац и да корпоративно пословање прилагоди захтевима инвеститора.

„Компаније морају да имају реалне пројекте за које су им потребна средства и морају озбиљно да се корпоративизују“, рекао је Лучић.

Он сматра да би велике државне компаније требало мање да се ослањају на државу и њене гаранције.

„Волео бих да велике државне компаније, које се понекад превише ослањају на државу и траже државне гаранције, крену нашим путем и изађу на међународну берзу, а у будућности и на Београдску берзу. То би их натерало да буду финансијски дисциплинованије и да постану боље корпорације“, рекао је Лучић.

Посебно велики потенцијал види у компанијама које имају озбиљне енергетске пројекте.
„Постоји неколико државних компанија које би, због пројеката које имају, посебно у енергетици, биле изузетно атрактивне на берзама. Могле би без већих проблема да прикупе милијарде, уместо да очекују да држава за њих обезбеђује новац“, казао је Лучић.
Телеком Србија је интензиван инвестициони циклус започео у периоду почетка рата у Украјини и снажног раста каматних стопа. Компанија је каснијим рефинансирањем успела да камату смањи за 0,5 процентних поена.

„Очекујемо да камате падају. Тада можемо додатно да рефинансирамо обавезе, оптимизујемо трошак и задржимо постојећи новчани ток за инвестиције“, објаснио је Лучић.

Елиxир уложио око 500 милиона евра за 12 година

Маттхиас Предојевић представио је искуство Елиxир групе, прве домаће компаније која је издала корпоративну обвезницу у оквиру програма Министарства финансија и Светске банке.

Елиxир група је домаћа хемијска компанија и један од шест произвођача фосфорне киселине у Европи. Компанија је последњих година развијала производњу кристалних, водорастворљивих ђубрива намењених узгоју воћа и поврћа у пластеницима.

„Највише људи нас зна као највећу хемијску корпорацију у југоисточној Европи. Један смо од само шест произвођача фосфорне киселине у Европи, а највећи смо произвођач минералних ђубрива на простору бивше Југославије“, рекао је Предојевић.

Пројекат за који је Елиxир тражио капитал развијан је у сарадњи са немачком компанијом К плус С, највећим произвођачем калијума у Европи, који има више од 10.000 запослених и промет од око четири милијарде евра.

„Када одржив пројекат пласирате на финансијско тржиште, отварају се различите могућности. Наш финансијски тим препознао је да пројекат може да се финансира зеленом обвезницом“, објаснио је Предојевић.

Вредност пројекта износила је између 35 и 40 милиона евра, а компанија је имала рок од 12 месеци да обезбеди финансирање.

„Процес је био доста комплексан и другачији од приступања банкарском кредиту. Било је изазовно, али код таквих пројеката сваки 0,5 одсто значи“, рекао је Предојевић.
Елиxир је у процесу ангажовао спољне финансијске и правне саветнике, док је снажна тражња показала да на домаћем тржишту постоји интересовање за квалитетне корпоративне обвезнице.

„Потражња је била много већа од понуде. Учествовале су банке, инвестициони фондови, па чак и физичка лица. Програм јесте комплексан, али уз снажан финансијски тим и екстерне консултанте може успешно да се реализује“, рекао је Предојевић.

Он је навео да је Елиxир током последњих 12 година инвестирао око 500 милиона евра и да има нове развојне пројекте.

„Апсолутно препоручујем и другим компанијама које расту и желе финансијски да ојачају да размотре овакав начин финансирања. За нас је био веома успешан“, рекао је Предојевић.

Зелена обвезница није намењена само соларним панелима

Предојевић је објаснио да се зелени финансијски инструменти не односе искључиво на пројекте соларне енергије, биомасе или других обновљивих извора. И енергетски интензивна хемијска индустрија може да обезбеди зелено финансирање уколико смањује емисије и потрошњу енергије.

„Многи зелено финансирање повезују само са соларним панелима, обновљивим изворима и биомасом, али и хемија може да буде зелена“, рекао је Предојевић.

Елиxир је пре неколико година почео да инвестира у обновљиве изворе енергије, а развија и пројекат соларног парка.

„У хемији се на први поглед поставља питање како она може да буде зелена. Када погледате енергетску страну производње, кључно је да будете декарбонизовани“, навео је Предојевић.

Овај захтев додатно добија на значају због чињенице да Елиxир око 80 одсто својих производа пласира у Европску унију и да на његову конкурентност утиче европски механизам прекограничног опорезивања угљеника, познат као ЦБАМ.

„Не бисмо могли да будемо конкурентни да као компанија већ не улажемо у зелену транзицију. Фондови који подстичу такве пројекте веома су атрактивни за улагања која сада развијамо, као и за наше будуће пројекте“, рекао је Предојевић.

Орион телеком разматра издавање корпоративних обвезница

Оснивач и директор Орион телекома Слободан Ђиновић потврдио је да компанија разматра излазак на домаће тржиште корпоративних обвезница.

„Кулоари су обично у праву. Можда ћемо бити следећи издавалац, а сигурно ћемо бити међу нареднима“, рекао је Ђиновић.

Орион телеком недавно је добио кредитни рејтинг, чиме је уклоњена једна од препрека за емисију обвезница.

„Сада покушавамо да дефинишемо обим емисије и шта ћемо најпре финансирати, јер пројеката има веома много“, објаснио је Ђиновић.

Компанија већ има искуство са сложеним инвестиционим структурама. Орион је још 2009. године, када је имао приход од само четири милиона евра, након две године преговора успео да привуче 22,5 милиона евра капитала.

„Тада ништа нисмо знали о томе, нисмо знали ни шта је ЕБИТДА, нити смо водили метрике које би нас учиниле интересантним инвеститорима. Али ниједна банка тада није могла да инвестира у нас и без тог капитала не бисмо могли да урадимо оно што смо желели“, рекао је Ђиновић.

Једна од кључних последица тог процеса била је корпоративна трансформација компаније.

„Тржиште капитала вас тера да пословање учините транспарентнијим и да се уведете у стандарде које инвеститори препознају. Практично радите исти посао као да излазите на берзу“, навео је Ђиновић.

Компанија је формирала управљачке структуре, увела корпоративно управљање и почела детаљније да прати финансијске резултате.

„Данас имамо управљачке финансијске извештаје на дневном нивоу. Сваког дана знамо шта се догодило претходног дана и можемо одмах да реагујемо. То нам у послу много помаже“, рекао је Ђиновић.

Један мегават инфраструктуре за АИ кошта 150 милиона евра

Орион телеком данас је усмерен на пословање са компанијама, центре података и инфраструктуру за вештачку интелигенцију. Величина потребних улагања превазилази могућности појединачних домаћих банака.

„Амбиције су нам велике. Један мегават инфраструктуре за вештачку интелигенцију кошта 150 милиона евра. Српске банке такву инвестицију не могу појединачно да подрже. Могу евентуално као конзорцијум да финансирају један део, али нама су потребни диверсификовани извори финансирања“, рекао је Ђиновић.

Примери Телекома Србија на међународном тржишту и Елиxира на домаћем тржишту повећавају кредибилитет осталих српских компанија пред страним инвеститорима.

„Када данас разговарамо са Банк оф Америца, тамо већ знају за Србију. Телеком је у томе урадио веома много. Издавање Елиxирове обвезнице такође нам даје кредибилитет“, рекао је Ђиновић.

Он је оценио да је тржиште капитала Ориону сада потребније него раније.
„Ниво инвестиција који нам је потребан више не можемо да обезбедимо кроз моделе које смо до сада користили“, навео је Ђиновић.

Корпоратизација ипак не би смела да доведе до претеране бирократизације компаније.
„Корпоратизовали смо се много, можда и превише. Стално говорим колегама да због тога не смемо да се бирократизујемо. И даље морамо брзо да доносимо одлуке“, рекао је Ђиновић.

Инвестиционим фондовима грађани поверили 2,4 милијарде евра

Срђан Малетић рекао је да инвестициони фондови већ годинама представљају најдинамичнији део финансијског система у Србији.

„Индустрија је веома поносна на чињеницу да годинама бележимо високе стопе раста. То је резултат улагања у поверење и рад са клијентима, али и регулаторног оквира који је подржавајући и у највећој мери усклађен са правилима Европске уније“, рекао је Малетић.
Према последњим подацима које је изнео, укупна имовина домаће индустрије инвестиционих фондова премашила је 2,4 милијарде евра.

„Интеса Инвест недавно је прешла прву милијарду евра имовине под управљањем и настављамо даље“, рекао је Малетић.

Ипак, готово 80 одсто новца налази се у фондовима очувања вредности, односно новчаним фондовима.

„То нису фондови који инвеститорима на дуги рок могу да донесу задовољавајуће приносе. Они пре свега служе за управљање текућом ликвидношћу“, објаснио је Малетић.
Због тога је потребно да улагачи продуже свој инвестициони хоризонт и део новца усмере према дугорочнијим инструментима.

„Морамо да охрабримо клијенте да размишљају дугорочније и да улажу у финансијске инструменте и фондове који имају дужи инвестициони хоризонт“, рекао је Малетић.

Новац на текућем рачуну је спортиста који целу каријеру седи на клупи
Малетић је неактивни капитал грађана упоредио са талентованим спортистом који никада није добио прилику да покаже своје могућности.

„Новац који стоји на текућем рачуну, а није потребан за текуће обавезе, јесте као феноменалан спортиста са великим способностима који је целу каријеру провео на клупи. Никада није употребио свој капацитет и потенцијал да нешто оствари“, рекао је Малетић.

Једна од главних препрека за улагање и даље је перцепција грађана да инвестициони фондови представљају неку врсту клађења.

„Када говоримо о инвестиционим фондовима, и даље постоји перцепција ризика, кладионице и неизвесности. Због тога су нам потребни финансијска писменост и финансијско оснаживање грађана“, рекао је Малетић.

Он сматра да појединачне кампање фондова, регулатора и Министарства финансија нису довољне и да финансијско образовање мора да уђе у школе.

„Не смемо да дозволимо да деца изађу из средње школе, а да не знају шта су камата, принос, однос приноса и ризика, ануитет и инфлација. Уче много потребних, али и мање потребних информација, а не знају оно што ће им бити неопходно током живота“, рекао је Малетић.

Поред образовања, дугорочна улагања требало би подстаћи и кроз пореску политику.

„Недостаје нам подстицај регулативе, пре свега пореске регулативе, који би додатно оснажио дугорочна улагања“, рекао је Малетић.

Фондови могу да створе тражњу за домаћим акцијама и обвезницама

Инвестициони фондови могу да постану озбиљан извор тражње за домаћим корпоративним обвезницама и акцијама, али под условом да тржиште понуди довољно квалитетних и ликвидних инструмената.

„Инвестициони фондови дефинитивно могу да буду озбиљан генератор тражње. Предуслов је да имамо довољан број квалитетних финансијских инструмената и да ти инструменти буду ликвидни“, рекао је Малетић.

Додатни проблем је неподударање између краткорочних потреба садашњих улагача и дужег рока доспећа корпоративних обвезница.

„Кеш фондови су намењени краткорочним улагачима, док корпоративне обвезнице обично доспевају за три до пет година. Ту постоји одређени несклад и зато морамо постепено да продужимо инвестициони хоризонт домаћих улагача“, објаснио је Малетић.

Он је навео да фондови више нису само потенцијални, већ постојећи извор тражње.

„Инвестициони фондови су већ постали озбиљан генератор тражње и представљају једини сегмент тржишта капитала који је у константном расту“, рекао је Малетић.

Његов циљ је да имовина домаће индустрије инвестиционих фондова до наредне године достигне три милијарде евра.

„Волео бих да се следеће године поново нађемо овде, да индустрија инвестиционих фондова достигне три милијарде евра, да имамо Телеком и још неке компаније на Београдској берзи и да нова школска година почне са финансијском едукацијом у школском систему“, рекао је Малетић.

Гавански: Београдска берза мора да тражи компаније, а не да их чека

Финансијски стручњак и инвеститор Иван Гавански оценио је да недостатак ликвидности није проблем само Београдске берзе, већ и тржишта у Софији, Букурешту, Будимпешти, Варшави, Франкфурту и Лондону.

Кључна разлика је у томе што велике берзе активно траже компаније које могу да привуку на своје тржиште.

„Лондонска берза има продајни тим који промовише тржиште и идентификује компаније којима су потребни власнички или дужнички капитал. Имају представништва у Паризу, Милану и Сингапуру, скаутују компаније и едукују их“, рекао је Гавански.

Сличан модел, према његовом мишљењу, треба да примени и Београдска берза.
„Београдска берза би на локалном тржишту требало да ради активну промоцију и проналажење компанија, како бисмо постали регионални лидер и капија Западног Балкана“, рекао је Гавански.

Предложио је формирање тима од десет до 15 људи који би активно тражио потенцијалне емитенте у Србији и региону.

„Тај тим треба да преврне сваки камен, од Тиране до Скопља, и да тражи компаније којима је потребан капитал“, казао је Гавански.

Србија, према његовој оцени, не мора да има највеће тржиште, али може да постане регионални финансијски центар.

„Не морамо да будемо највећи, али треба да будемо центар и капија региона“, рекао је Гавански.

Капитал којим управљамо у Београду треба враћати у домаћу привреду
Гавански је нагласио да је важно што се управљање портфолијима домаћих инвестиционих фондова обавља у Србији.

„Најбитније је да се капитал којим се управља заиста води из Београда и да одавде имамо приступ најликвиднијим светским тржиштима. Тако задржавамо знање, стварамо нову културу и инфраструктуру и развијамо домаће стручњаке“, рекао је Гавански.
Истовремено, због недостатка домаћих финансијских инструмената, велики део капитала улаже се ван Србије.

„Одлично је што наши инвеститори преко банака и друштава за управљање могу да улажу у иностранству, али морамо да створимо ток којим ће се капитал враћати у земљу“, рекао је Гавански.

Београдска берза и остали учесници на тржишту требало би директно да прилазе власницима компанија и нуде им помоћ у проналажењу одговарајуће структуре финансирања.

„Берза мора агресивно да промовише пројекте и да прилази власницима компанија са питањем где може да им помогне у структури капитала, кроз дуг или кроз власничко улагање“, рекао је Гавански.

Према његовим речима, постоји велика неповезаност између компанија којима је потребан капитал и саветника који познају финансијско тржиште.

„Неко мора да оде и у Шабац и у друга места, да пронађе где постоји квалитетан посао и где је компанији заиста потребна помоћ у структури капитала“, рекао је Гавански.
Као наредни корак развоја навео је могућност да Београд, Нови Сад и Ниш издају муниципалне обвезнице у динарима.

Токенизација није пречица ако нема квалитетних компанија

Говорећи о дигитализацији тржишта, Гавански је оценио да блокчејн и токенизација имају будућност, али да Србија њима не може да надокнади недостатак квалитетних емитената.

„Треба да уђемо у дигитализацију и постепено у токенизацију, али не треба токенизовати све. Не треба журити. Потребни су регулација и контрола“, рекао је Гавански.

Посебно је упозорио на високоризичне криптовалуте и токене иза којих не постоји покриће.

„Морамо да одвојимо крајње шпекулативни део, који може да буде веома токсичан, од финансијских инструмената који имају стварно покриће“, казао је Гавански.

Дигитални динар могао би да буде разматран у будућности, али је Србија, према његовој оцени, још далеко од таквог корака.

„Технолошко решење сигурно можемо да пронађемо, али не постоји пречица. И даље нам недостаје довољан број квалитетних емитената који би привукли инвеститоре“, рекао је Гавански.

Вештачка интелигенција одредиће колико ће компаније вредети

У завршном делу панела учесници су изнели кратке предлоге за развој домаћег тржишта капитала.

Гавански је оценио да Србија мора да прихвати краткорочне трошкове како би остварила дугорочну корист.

„Морамо да будемо дугорочно шкрти и да прихватимо краткорочни бол зарад дугорочног добитка. Тржиште капитала било је жртва приватизације и постало је крајње шпекулативно, али се постепено враћа на нормалан колосек. У наредних пет до седам година може потпуно да оживи“, рекао је Гавански.

Лучић је као пресудан фактор за вредност компанија у наредних пет година издвојио вештачку интелигенцију.

„Колико ће компаније вредети и колико капитала ће моћи да привуку зависиће од њихове способности да примене вештачку интелигенцију и да у то убеде инвеститоре“, рекао је Лучић.

Он је навео да су страни инвеститори већ током последње емисије Телекомових обвезница постављали питања о примени вештачке интелигенције.

„Компаније које у наредних пет година не буду активно примењивале вештачку интелигенцију неће моћи да привуку инвеститоре. Оне које буду могле да је примене вредеће више него што сада могу да замисле“, рекао је Лучић.

Ђиновић је завршну препоруку сажео у поруку да компаније треба да инвестирају у вештачку интелигенцију, док је Малетић рекао да „дугорочно не постоји успешна економија без развијеног тржишта капитала“.

Предојевић је оценио да развој тржишта зависи од равнотеже понуде и тражње и способности домаћих компанија да конкретним резултатима стекну поверење инвеститора.

„Србија је прошла кроз одређени период, али постоји велики потенцијал. Ако се компаније својим радом докажу, тржиште капитала ће то препознати и заједно ће расти“, закључио је Предојевић.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЖИВА НА ТЕРМОМЕТРУ СПАЛА ДО НУЛЕ: Јутрос права зима у појединим деловима Србије, током дана биће промене

12. 10. 2026. у 08:21

Друштво

0 1

ДАНАС ЈЕ МИХОЉДАН: Празник који прате строги веровања и обичаји, сматра се и да почиње права јесен

12. 10. 2026. у 07:21

Друштво

0 2

РХМЗ УПОЗОРАВА НА ОПАСНУ ПОЈАВУ У НАРЕДНИМ САТИМА: Ево какво нас време очекује током дана

12. 10. 2026. у 07:00

Друштво

0 0

ПРЕ ПОЧЕТКА СЕЗОНЕ: Радијатор не греје? Ово су 4 могућа разлога

11. 10. 2026. у 19:19

Svet

Nožem drugu probo srce! Zajedno se opijali, pa ga ubio i telo zakopao među kupusom

2026-10-11 08:12:00

Svet

Umro zloglasni MMA borac koji je zverski ubio majku i ćerku zbog 21.000 evra: Danima vozio njen leš, a dete bilo pozadi

2026-10-09 16:37:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације