СИМБОЛ ВОЉЕ СРПСКОГ НАРОДА ЗА ТРАЈАЊЕМ:Летопис Матице српске два века сведок бурних, историјских догађаја

ПРВИ број часописа, под насловом „Сербска летопис“, појавио се октобра 1824. године, а носио је ознаку „за год. 1825. перва частица“, док је на немачком напомена била да је реч о српском месечнику за поменуту годину: „Serbische Monathschrift auf das Jahr 1825.“

ФОТО: Матица српска

Уредник ове публикације био је професор новосадске гимназије Георгије Магарашевић, издавач је „књигопродавац новосадски“ Константин Каулиција, а штампана је у Будиму, у штампарији Краљевског универзитета пештанског, са јасно назначеном годином објављивања – 1824.

Сербска летопис , од 1873. године назван Летопис Матице српске,  постао је, наводи Иван Негришорац, песнички псеудоним проф. др Драга Станића, председника Матице српске, који је поводом два века најстаријег књижевног часописа у Европи и свету, 2024. године приредио Фототипско издање, под насловом „Летопис Матице српске: Објављеније и Прва частица“, један од важних носилаца идеје о развојним контунуитетима српске књижевности и културе, па и веома изразити симбол воље српскога народа за трајањем, за ненарушивим процесом изградње сопственог културног идентитета, као и за динамичним, дијалошким односом према културама великих народа дугога трајања и несумњивих сфера утицаја.

ФОТО: Матица српска

- Таквог дијалошког односа кључни носиоци српског књижевног и културног обрасца нису се плашили и избегавали га, као што никада нису системски неговали некакве облике ксенофобије нити тежили културној самоизолацији – навео је Негришорац. - Због тога, и због многих других разлога, 20. децембра 2021. Комисији за сарадњу Републике Србије са УНЕСКО-ом изнесен је предлог да се „Летопис Матице српске“ уврсти у корпус културних добара под заштитом УНЕСКО-а.

Од Магарашевића који је часопис уређивао све до своје смрти 1830. године, до данас Летопис Матице српске , који представља огледало књижевног и научног стваралаштва са са акцентом на језик, на таој позицији се смењивала 34 уредника, са укупно 39 мандата. Неки од њих су Летопис водили у два наврата, а већина је добила један.

Летопис је, како је то у својој књзи „Завети Матице српске“ забележио Иван Негришорац, прошао све историјскопоетичке мене кроз која је пролазила српска књуижевност., у распону од просветиљске, класицистичке и предромантичарске оријентације, преко романизма, реализма, ране модерне, модернизма и авангарде, па до неомоернизма, неоавангарде и постмодернизма.

ФОТО: Матица српска

- Овај часопис је изградио механизме поступног наслојавања и поузданог уравнотежења разних иновација које су с различитих страна и у разним временима улазиле у српску књижевност и културу – наводи у својој књизи Негришорац. - У том склопу у време уредниковања Антонија Хаџића нашло простора за Светозара Марковића и његовов реалистички програм, као што се за време Милана Савића нашло места и за модернистичку поетику Јована Дучића или што се за време Марка Малетина часопис отворио према модернистима и авагардистима, а за Црњанског и Марка Ристића, чак и за оријенталистичке искораке ка старојапанској поезији и хаику форми.

ФОТО: Матица српска

Уз то, како даље наводи Негришорац, Летопис је трајно очувао формулу књижевно-научног часописа, с тим што је у појединим периодима био или више научни, или више књижевни часопис.

ФОТО: Матица српска

У једном периоду када је опредељење ишло ка науци, основан је књижевно-забавни часопис Матица, који је излазио од октобра 1865. до 1870. године, а покренуо га је и уређивао Антоније Хаџић, тадашњи уредник Летописа. У таквој подели улоге Летописа је требало да постане наглашено научна публикација, али оваква промена концепта није дуго трајала, па се Летопис вратио опробаној форми књижевно-научног часописа.

На страницама Летописа, у различитим временским периодима, који се протежу кроз два века, објављивали су највећи српски писци, попут Петра другог Петровића Његоша, Бранка Радичевића, Лазе Коастића, Иве Андрића, Милоша Црњанског…

ФОТО: Матица српска

Летопис Матице српске је већ два пуна века, сведок бурних историјских догађаја кроз које је прошао српски народ. У време када је основан 1824. године, две године пре Матице српске у Пешти, слободна и независна држава Србија какву данас познајемо није постојала на мапи. Управо овај, најстарији књижевни часопис у свету, у то време повезивао је Србе који су нживели у различитим државама и под различитим властима, неговао и бранио српски језик у тренуцима када је он био под јаким страним утицајима, подсећао на славну историју и традицију средњовековне Србије. Будио је националну и културну свест, био центар окупљања најумнијих Срба из Аустроугарске, кнежевине Србије и других крајева.

ПРЕКИДИ У РАДУ

СВОЈУ мисију Летопис Матице српске је остваривао са променљивим, али несумњивим успехом. Прекиди у раду су настајали само у времену великих историјских догађаја када није било елементарних услова за културни рад: у периоду снажних настојања угарске администрације да угаси установу 1835–1836, у време револуционарне 1848. године, као и током Првог и Другог светског рата.

ФОТО: Матица српска

Препоручујемо

Друштво

0 1

БЕЗ ПРЕКИДА ИЗЛАЗИ ВИШЕ ОД ДВА ВЕКА: Летопис Матице српске - Најстарији књижевни часопис у Европи, па и читавом свету

03. 09. 2026. у 06:45

Друштво

0 2

УВЕК ИМАЛА ИСТИ ЦИЉ: Од оснивања у Пешти пре два века, Матица српска је темељни стуб националног идентитета

02. 09. 2026. у 07:00

Друштво

0 1

ЧУВАР СРПСКОГ ЈЕЗИКА, КУЛТУРЕ И ИДЕНТИТЕТА: Матица српска основана у Пешти пре два века у време када Срби нису имали своју државу

01. 09. 2026. у 10:18

Култура

0 1

„ЋИРИЛИЧНИК“, ЗА СВЕ ШТО ЈЕ УЧИНИЛА И ЧИНИ ЗА СРПСКИ НАРОД И НАШУ КУЛТУРУ: Матици српској у Херцег Новом уручено значајно признање

28. 08. 2026. у 13:36

Svet

Jeziva sudbina majke petoro dece: Došla kod narodnog iscelitelja, pa joj "Kazanova" brutalno smrskao glavu

2026-10-07 17:23:00

Svet

Propali plan filmskog dizajnera: Sin saznao da ga je otac izbacio iz testamenta, pa skovao mračnu zaveru

2026-10-07 16:59:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације