„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Миладин Шакић - Нова велика љубав пуна бурних осећања
ЉУБАВ између Миладина Шакића и мене је букнула великим жаром и ми уопште нисмо размишљали шта је све режим са полицијом и Удбом у стању да уради. Ми смо се волели.
Фото из књиге "Аристократско стопало"
Ја сам сањала своју кућицу у цвећу и своје дете, као највећу радост. Прекинула сам своју светску каријеру, која је тад била у највећем успону, и лагодни живот размажене глумице која мисли само о својој слави и успону. Неочекивано сам донела одлуку да се удам за Миладина упркос свему, не сањајући да та љубав може толико да ме угрози и да због ње могу доћи до саме ивице и бити у животној опасности.
Када је Ратко сазнао да сам побегла код Миладина у мали стан три са три, и да сам напустила живот у коме нисам морала ни о чему да бринем јер ми је све приношено на тацни, он није могао да поверује. Није веровао да сам у стању да прекинем све преговоре и пословне планове, тако важне за моју каријеру, а ја нисам ни сањала у какав ћу пакао закорачити. Само сам гугутала од среће, писала Миладину песме, водила љубав без престанка и сањала о нашем детету, о много деце у кућици у цвећу.
Имала сам осећај да сам постала комплетна жена. Напустила сам удобан велики стан у Београду у Улици мајке Јевросиме и раскошан стан у Риму и са својим крпицама једноставно побегла. Сва опијена од љубави, предала сам се Миладину без остатка, сањајући да ћу најзад остварити нормалну породицу и дете. Волели смо се као први и последњи пут у животу. У тој љубави и жестокој страсти сагорели смо. То што смо ми доживљавали ретко се у животу догађа и није за описивање. Велика љубав бурних осећања, смртно опасних страсти слутила је несрећу.
Миладин је постајао љубоморан на сваки мој поглед, на моју песму, није волео да код других људи будим емоције, чак и док певам. Није желео ни у чему да ме дели, већ да буде сигуран да сваком својом ћелијом припадам само њему. Кад ми у загрљају каже: „Жено моја, једина”, ја зароним у то море љубави из кога не желим никад да изроним, већ да ту нестанем и да ме више нема.
Рaњена звер
РАТКО Дражевић није могао да се помири да сам отишла, а није био у стању да издржи пораз за који је сам био крив. Учинило му се да потпуно располаже мојим животом и да ћу ја пристајати да ми каријера и гламур буду замена за хармонију нормалног породичног живота. У "Авала филму" у канцеларији је, кажу, урлао на сав глас, не обазирући се на околину, викао је и јаукао као рањена звер и претио: "Оливера, запамтићеш ме! Запамтићеш ме, Оливера, док сам жив!"
Чим је Ратко чуо да сам побегла, отишао је код наших пријатеља код којих сам често свраћала. Седео је ту петнаест дана за столом у кући Спасоја и Лепе Ранковић. Напуњен револвер, држао је испред себе на столу, спреман да пуца. Пио је свих петнаест дана и плакао као дете: „Моје најлепше, једине године живота отишле су са њом. Убићу је, не могу без ње да живим.”
Наша позната оперска дива најлепшег гласа, која је блистала и у Метрополитен опери, Милка Стојановић, зове ме панично: „Оливера, схвати ме озбиљно. Пакуј ствари и бежи негде у иностранство. Ратко непрестано плаче и прети да ће те убити, не може да замисли живот без тебе.” То ме је револтирало.
У мени се пробудила тигрица која се никад не предаје. Окренем телефоном, јави се Ратко: „Шта то чујем, да претиш да ћеш ме убити? Што претиш, што ме не убијеш? Знаш да презирем кукавице. Ево, чекам те. Дођи одмах и заврши с тим, ако имаш срце. Али прво размисли, да ли си ти крив што сам ја отишла. Зар си мислио да ћу вечно пристајати да живим у перју и шљокицама без праве породичне топлине и да ћу да се одрекнем детета. Ко теби даје право да ми отмеш материнство?! Убиј ме, кукавице, ако смеш”, пркосила сам му разочарана и огорчена. „Ево, чекам те, пуцај!” Чим сам спустила слушалицу, заридала сам из дубине своје душе питајући се шта је то у људима што и најсјајнију љубав претворе у мржњу.
ВЕНЧАЊЕ са Миладином прославили смо у Скупштини града Београда по жељи нашег кума Бранка Пешића, незаборавног председника града. Атмосфера је била у извесном смислу под неком пресијом, као да се Ратков дух и ту вијорио. На венчању су били рођаци, пар пријатеља, Милка Стојановић, Живан Сарамандић, Дара Чаленић, Сава Мрмак, Мира Траиловић и други.
После годину дана, одмах сам родила дете, а када је оно имало само седам месеци, Миладин је доживео страшни удес колима на службеном путу код Милановца. Са њим су тада били и Бранко Пешић и Симо Затезало. Једва су преживели тај удес, али са тешким повредама, од чијих последица су им се касније јављали многи здравствени проблеми.
Када су ми јавили о страшној несрећи која се догодила код Милановца, вриштала сам и нарицала као што то чине наше сељанке. Цела се зграда орила од мојих јаука и многе су комшије тада плакале са мном. Осетила сам свим бићем да ми је то нека казна. Да ли ме то Бог кажњава због моје љубави? Зар је могуће да ме задеси оволика несрећа? Миладин је имао тешке повреде главе, две фрактуре базе лобање, лакат разбијен у седамнаест делова и унутрашње крварење. Док је непокретан лежао у болници, обилазила сам га свакодневно.
Разапета између малог Манета и болесног мужа, моја је несрећа тек почињала, а мени је већ тад изгледало да теже не може бити. Борила сам се као лавица да Миладину не ампутирају руку. Отишла сам код професора Исидора Папа да га питам шта се може учинити да се Миладину спасе рука. Рекао ми је да будем срећна што је остао у животу, а руку да отпишем. Ко ће да изврши ампутацију, питала сам. Поменуо ми је име једног хирурга у кога нисам имала поверења. „Он неће”, кажем ја. „А зашто”, пита Папо. „Откуд ти као глумица знаш ко је добар хирург?” Знам, рекла сам, хирург мора да буде врло енергична, јака личност, а овај је ваш обични полтрон. Чим га питам шта ће бити са Миладиновом руком, он ми одговори: ’Како каже генерал Пап’” Пап се искрено насмеје и одмах упита, па добро, кога ти хирурга желиш.
Рекла сам као из топа: „Професора Радуловића!”- који је радио у другој болници на Бањици. Ево ти санитетска кола и одмах га превези. Све сам успела да организујем, професор Ерцеговац у кога сам имала неограничено поверење пристао је да буде у тој екипи и после шест сати колико је операција трајала професор доктор Бранко Радуловић успео је да састави мозаик лакта из седамнаест делова и тако је спасао Миладинову руку са којом је касније играо и тенис.
СУТРА: ТАЈНА РУКА У СТАНУ МИЛАДИНА ШАКИЋА
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ТРАМП ОБАВЕШТЕН О ПРИСИЛНОЈ МОБИЛИЗАЦИЈИ У УКРАЈИНИ: Хитно се огласио по том питању
АМЕРИЧКИ лидер Доналд Трамп изјавио је да је упознат са примерима присилне мобилизације у Украјини.
02. 09. 2026. у 20:45
"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
14. 09. 2026. у 22:51
Постигао један од најлепших голова у историји Мундијала: Одлазак у пензију и крај једне ере (ВИДЕО)
Један од најбољих колумбијских фудбалера свих времена, Хамес Родригез, завршио је репрезентативну каријеру у 35. години живота.
15. 09. 2026. у 21:04
Коментари (0)