ВИДЕ ШАНСУ ДА ТРАЖЕ ОДШТЕТУ ОД БЕОГРАДА: Хашке пресуде Станишићу и Симатовићу осоколиле бошњачке политичке кругове у Сарајеву

ОСУЂУЈУЋИМ пресудама бившим руководиоцима Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, који су добили по 15 година затвора, хашки суд је истрчао свој тродеценијски круг неправде и овом одлуком затворио последњу страницу суђења за ратне злочине у ратовима у Југославији деведесетих година прошлог века.

Фото: ЕПА

Оглашавање српских безбедњака кривим за злочине у шест општина БиХ, да су их помагали, подржавали и учествовали у удруженом злочиначком подухвату, из Хага су додатно закували узаврели балкански лонац. У Сарајеву су мало разочарани, јер се у пресудама нигде не спомиње геноцид, али аплаудирају из све снаге овој одлуци, најављујући да се сада отварају могућност да БиХ тужи Србију за накнаду ратне штете, јер се, како кажу, овом пресудом потврдило да је Београд био директно укључен у рат преко својих државних органа.

Иначе, Међународни суд правде у Хагу је већ 2007. године одбацио тужбу БиХ против Србије за агресију и геноцид, а десет година касније и њихов захтев за ревизију те пресуде. Међународни суд правде je изричито навео да Србија није починила геноцид у БиХ, нити учествовала у агресији, завери или била саучесник у геноциду, нити је војска СРЈ учествовала у злочину у Сребреници.

Међутим, бошњачки лидери хватају се сада за нови моменат, па Денис Бећировић, бошњачки члан Председништва БиХ, поручује да је правоснажним пресудама хашког суда, укључујући и пресуде о удруженим злочиначким подухватима, доказано да је рат у БиХ био међународни оружани сукоб.

- Суседне државе су водиле рат за територије с циљем стварања "велике Србије", а у једном периоду рата и "велике Хрватске" - казао је Бећировић.

На ово се надовезао правник Касим Трнка, указујући да пресуде Станишићу и Симатовићу треба детаљно анализирати и да у основи постоји могућност да се сада процесуирају захтеви БиХ и да се од Србије као агресора тражи накнада штете. Огласио се и поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић речима да је суд утврдио учешће Србије, односно њених органа власти у агресији на БиХ.

Сва ова вика која стиже из Сарајева, ако се буде руководило нормама и актима међународног права, требало би да оде низ ветар. Професор међународног права Бојан Милисављевић за "Новости" каже да БиХ нема могућности да се позове на пресуде Станишићу и Симатовићу за надокнаду штете.

- Пресуда МСП којом је одбијена тужба БиХ за агресију и геноцид против Србије донета је 2007. године и од тада су протекли и објективни и субјективни рок од десет година и БиХ нема могућност да тражи ревизију, нити надокнаду штете. Ове пресуде неће имати озбиљне правне консеквенце по Републику Србију - објашњава Милисављевић.

Што се тиче рада и Хашког трибунала и Механизма за кривичне судове, који га је пре неколико година наследио, Бранко Лукић, који је у Хагу бранио генерала Ратка Младића и још неколико Срба, каже за "Новости" да то апсолутно није био суд:

- Имали су довољно образа да га и не назову суд, већ трибунал, што је на племенском нивоу. Они нису ништа друго до комисија НАТО и то је генерал Ратко Младић све време тврдио, а ја сам га наивно убеђивао да то није баш тако. Сада видим да је био у праву. Они су имали искључиви задатак да Србе окриве за ратове деведесетих, иако су они највеће жртве. После рата у БиХ се једино број Бошњака повећао, а они тврде да је над њима почињен геноцид. Па какав је то онда геноцид? Такав до сада није виђен.

Лукић наводи да хашки суд није делио никакву правду, већ је својим одлукама покушавао да креира неку искривљену историју.

- Они су временом постали толико охоли да више нису имали потребу да се бар мало замаскирају и представе као да доносе неку правду. Потпуно су игнорисали доказе и чињенице и наметали своју слику догађаја и закључака. То данас видимо на Западу по питању Украјине. Нико тамо не жели истину, чињенице, правду, већ само да се наметне западни наратив. Управо је Хашки трибунал био први покушај тога, тестиран на Србима и успешно спроведен - закључује Лукић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације