Друштво

БЕЗ КВАЛИТЕТА, НЕМА НИ ПЛАСМАНА: Некада су се пољопривредници ослањали на мобу и комшије, а данас на знање, технологију и иновативност

Novosti online

09. 02. 2023. у 10:00

ДОК су се некада пољопривредници ослањали на мобу, комшије, метеоролошке прилике, данас се све мање тога препушта случају, а више знању и технологијама.

БЕЗ КВАЛИТЕТА, НЕМА НИ ПЛАСМАНА: Некада су се пољопривредници ослањали на мобу и комшије, а данас на знање, технологију и иновативност

Српско село, домаћин и произвођач више нису налик причи из прошлих времена. Полаже се много у знање, учење, организацију и иновативност. За успех у послу, користе се сва расположива средства, аплицира у европским фондовима који стимулишу развој пољопривреде. Све више новца улаже се у ову грану.

Газдинства су постала мали бизниси, њива не храни само укућане, већ је предузеће у коме су запослени сви чланови. А роба завршава на рафовима великих ланаца, како домаћих тако и широм света.

А пре него роба доспе на рафове, предстоји много посла. Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије, сматра да је за сваког произвођача најважније, ипак, да осигура пласман робе.

- Савремена пољопривредна производња подразумева сет савремених агро-техничких решења, која обухватају и технику и знања, вештину и улагања - каже Богуновић. - Није довољно само обрађивати, производити већ бити спреман за захтеве тржишта.

Пољопривредници су све више свесни важности добре механизације, јер се данас не може опстати на тржишту без адекватног третмана биљака, правовремене употребе средстава, и праћења савремених правила у производњи. Велика количина наших производа завршава не само на трпезама широм Србије, већ и Европске уније где иде највећи проценат извоза, али и Кине, Јапана, Шведске... Произвођачи су схватили да је пут до тога, праћење европских трендова у производњи, испуњавање норми и захтева, неопходних правила. Ипак, све ово је узалуд ако није обезбеђена реализација.

Да није све једноставно као замах чаробним штапићем, већ да иза сваког успеха пољопривредника стоји озбиљан рад и улагање, за "Новости" каже и Иван Митић, повртар из села Чокот код Новог Села. Са породицом већ две деценије на око 80 ари узгаја крставце и броколи. Имао је срећу да га подржи велики трговински ланац, и да се све што произведе заврши на рафовима Макси супермаркета.

ФОНДОВИ

Већина пољопривредника свесна је могућности различитих фондова и помоћи како државне, тако и из европских и светских надлежних ценатара - каже Богуновић. - Око 100 јединица локалне самоуправе имају своје фондове за помоћ пољопривредницима. Постоји и посебан за Војводину - преко покрајинског секретаријата за пољопровреду. На располагању су им и национални програми за аграрну производњу, као и програми Светске банке и европски ИПАРД програми.

- Сви они упаковани каставци у фолији, као и свеж броколи, преко фирме за којом имамо сарадњу и која пакује поврће оде у продавнице широм земље - каже Митић. - Тиме нам је највећа брига збринута да за оно што произведемо, за шта смо зној пролили, буде обезбеђен пласман, а тиме и наша зарада.

Овај посао Иван ради са супругом и родитељима који од повртарства живе већ деценијама уназад. Садили су и парадајз, паприку, остало поврће, а данас су се фокусирали на засаде броколија и краставца. Не зна се шта је укусније.

- На 30 ари у затвореном садимо краставац и на 50 ари броколи на отвореном - каже Митић. - Да би 30 тона нашег поврћа могло да заврши на Макси пијаци, плодови морају да буду веома квалитетни, свежи и ускусни. За то је све неопходан изузетан рад, много труда, и велика улагања. Око 300.000 динара коштала нас је куповина семена. Морали смо да урадимо и систем кап по кап за наводњавање, а свесни смо да за добар род и сигуран пласман морамо да пратимо трендове у пољопривредној производњи, да учимо и иновирамо свој рад.

Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије, сматра да би пољопривредници, и пре него што уђу у посао, требало да знају коме ће да продају производ. На тај начин осигуравају адекватан транспорт и контролу квалитета чиме је загарантовано да ће и купци добити квалитетан производ. Зато су ратари, повртари, воћари схватили да је важно да се удружују као и драгоценост подршке великих трговинских ланаца којима пласирају оно што произведу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

Друштво

0 3

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

Репортаже

0 8

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

Познати

0 0

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.