ОД МОРАВЕ ОТРГАО ЧЕТИРИ ЖИВОТА: Пожртвовани Чачанин Драган Срдановић, из возила слетелог у реку спасао трочлану породицу и њихову рођаку

ОДЛУКОМ специјалног жирија "Вечерњих новости", Драган Срдановић из Чачка, возач "Графопромета" и страствени риболовац, проглашен је за најплеменитијег Југословена у 1986. години.

Фото В. Илић

Овај храбри човек је 6. августа те године, из муља набујале и мутне Западне Мораве од сигурне смрти отргао је целу трочлану породицу Никодијевић: Раду, Стојана и малог Бобана, из Свилајнца, и њихову рођаку, Радину сестричину Славицу Блажек.

Данас, са својих 67 година Драган је и даље пун живота, готово увек насмејан, а из његових плавих очију непрестано избија некакав топао пламен. Вели нам да се сећа сваког делића секунде тог невероватног дана, после ког је постао херој за којег се знало диљем тадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

- Имао сам тада 31 годину, био сам страствени пецарош, и отишао сам, као и обично, када желим да се одморим, у своју риболовачку кућицу на језеру Међувршје - сећа се Драган несвакидашњег догађаја. - Било је некако чудно време, нека оморина. Потом је уследила провала облака. Морава се замутила, набујала, само хучи... У једном моменту зачуо сам шкрипу гума, а потом сам угледао како зелени аутомобил, сећам се, то је био "опел аскона", упада у језеро. Нисам часио ни часа, одмах сам отрчао до свог чамца. И, невероватно је, али тога дана мотор на чамцу је стартовао одмах, из прве, иако ми је претходних дана задавао много главобоље и муке око паљења.

Текстове из "Новости" о свом подвигу чува у албуму, Фото Архива "Новости"

Ауто је био окренут на кров и тонуо је у муљ. Када је Драган дошао до "асконе" која је већ готово била под водом, прво је угледао Стојана Никодијевића. Не премишљајући се ни трена, најпре је њега извукао из аутомобила.

- Не знам одакле ми је дошла та снага, данас ми се чини да је била надљудска, али сам под водом успео некако да ауто преврнем на бок. Како, то, заиста ни сада не знам. У том бунилу чуо сам несрећног Стојана, који се када сам га извукао држао за мој чамац, и викао: "Моје дете, моје дете..." - у даху нам препричава Драган.

- Тада сам схватио да у ауту има још некога. Заронио сам. Од муља се ништа није видело...

Фото Архива "Новости"

Кроз шофершајбну, која је била пукла, а са задње стране аута, прво сам напипао некаву ћебад, а када сам их разгрнуо ухватио сам тада жену. Касније се испоставило да је то Славица Блажек која је тада имала 41 годину. Њу сам однео до палубе чамца. Била је без свести... Ипак, морао сам да је оставим, и да поново зароним, јер је Стојан и даље запомагао и призивао сина...

Са задњег седишта потом је Драган извукао маленог Бобана, дечачића од 10 година. И њега је успео да извуче до свог чамца. Али, ни он није давао знакове живота.

- Мислио сам, тада да сам их све извукао и био сам забринут јер Славица и Бобан нису дисали, али ми је Стојан, који је већ долазио себи довикнуо: "Моја жена", "Појас"... Тада сам знао и да је његова супруга Рада у ауту. Схватио сам да је она управљала аутомобилом.

Неколико људи се већ било окупило на обали Мораве. Тражио сам им да ми добаце нож или некакав оштар предмет како бих пресекао појас. Последњи пут сам заронио са Стојаном, он је пресекао појас, а ја сам извукао жену кроз прозор. Све сам их потом довезао чамцем до обале - испричао нам је храбри Чачанин.

Фото Архива "Новости"

Окупљени народ, али и сам Драган започели су реанимацију утопљеника. Наш херој, међу окупљенима је препознао свог друга Радмила Мишовића и рекао му да трчи и да некако што пре јавља Хитној помоћи и милицији шта се догодило. Мишовић је отрчао до оближње бране на језеру Међувршје и одатле позвао Хитну помоћ, која је санитетима стигла у року од десетак минута. Лекари су, затим, преузели даљу реанимацију и одвезли сво четворо путника до чачанске болнице.

- Нисам тада ни био свестан шта сам урадио. Људи су ме грлили, љубили... А, ја као у чуду... Тек сутрадан, када сам дошао у болницу да обиђем Никодијевиће и њихову рођаку и када ме је Рада загрлила и почела да плаче вичући: "Брате мој, хвала ти, хвала ти...", схватио сам шта сам учинио - помало се Драган јежи и крије сузе док нам у перо изговара ове речи.

- Тражила ми је да се побратимимо... Они су у почетку, све док је њој била жива мајка негде у околини Нове Вароши, долазили, јављали се, али потом ништа... Они су тада живели у Немачкој. Позвали су ме још једаред, када је мали Бобан стасао за женидбу...

Срдановић (први здесна) на додели признања, Фото Архива "Новости"

Било ми је драго да су ме се сетили... Данас, нажалост, више немам никакав контакт са њима. Жао ми је због тога. Никада од њих ништа нисам тражио, нити бих у животу... А, да ми је и ова памет, а да се исто догодило, опет бих ускочио за њима у Мораву...

Наш подвижник Драган и даље живи у свом скромном дому у Љубићкој улици, у Чачку. На посебном месту чува Златну плакету "Вечерњих новости", као и, у посебном албуму, све текстове објављене у нашем листу о његовом подвигу.

Драган Срдановић и данас чува Златну плакету нашег листа, Фото Архива "Новости"

ИЗ КРИВИНЕ ИЗЛЕТЕЛИ У 14.45

ТОГ дана, у својој кућици на језеру Међувршје, Драган је ишчекивао свог великог пријатеља бившег кошаркаша Радмила Мишовића да му се придружи, да пецају заједно. Био је нестрпљив и сваки час је погледао на сат. Зато је и видео да је возило, са кривине излетело тачно у 14 часова и 45 минута.

* * * * * * *

ИСТРАЈТЕ У ИЗБОРУ ЗА ПОДВИГ

МНОГО ми је драго што ме се "Новости" увек сете, када год се обележава јубилеј "Најплеменитијег подвига године". И хвала вам што и даље негујете традицију и бирате најплеменитије у години за нама. Ту предивну акцију увек пратим и изнова се дивим тим људима, подвижницима... Као да никада у животу нисам урадио ништа вредно пажње, дивљења, ето тако посматрам све те добре, хумане, храбре и племените људе, које сваке године кандидујете за златне и сребрне плакете. Истрајте у томе, јер неко мора да мисли о нашим херојима - каже нам Драган.

* * * * * * *

УЗВИШЕНО И ДОСТОЈАНСТВЕНО

ПОСЕБНО памтим и доделу Златне плакете за "Најплеменитији подвиг". И то је невероватан дан и догађај за подвижнике, а чини ми се и за целу земљу. Памти се за цео живот. Читава свечаност била је узвишена и достојанствена, таква је, рекао бих, и данас. То видим у извештајима на телевизијама и у новинама.

Препоручујемо

Друштво

1 4

ВЕЉУ НИСУ ЗАУСТАВИЛЕ НИ НАТО БОМБЕ: Велимир Теодоровић, из Сремске Каменице, пре 24 године са срушеног Моста слободе евакуисао деветоро људи

10. 01. 2023. у 09:30

Друштво

0 1

НЕШИН СЛАТКИ ДОДИР ЉУДСКОСТИ: И ове године ишао до Кикинде да би уручио поклоне за 11 најмлађих

07. 01. 2023. у 19:00

Друштво

0 0

КАЈАКАША ОД МОРАВЕ ОТЕО: Здраво Дракул, из Чачка, спасао суграђанина

06. 01. 2023. у 20:00

Друштво

0 2

МАРКУ ОЛАКШАО КОРАК У БУДУЋНОСТ: Бобан Прибановић, покренуо хуманитарну акцију, саградио и средио дом тешко болесном дечаку (ФОТО/ВИДЕО)

07. 01. 2023. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације