ЦАНЕТОВА РАКИЈА СВЕТСКА БАШТИНА: Шљивовица чачанског домаћина нас представља пред УНЕСКОМ (ВИДЕО)
УНЕСКОВА листа светског нематеријалног културног наслеђа однедавно је богатија за - ракију шљивовицу.
Узорак српске мученице који је изнет пред еминентне стручњаке ове организације узет је од чувеног домаћина из Трепче код Чачка - Цана Минића, који је до сада освојио све награде на разним домаћим такмичењима за најбољу ракију.
Још пре неколико година, Цане, који је био власник грађевинске фирме у граду на Морави, ставио је катанац на предузеће и започео производњу ракије на свом огњишту. Прво је ракију пекао на стари, традиционалан начин - у лампеку, онако како су га учили његови преци, који су у овом крају познати по доброј капљици, а онда је купио праву малу дестилерију, и то у Немачкој.
Готово да нема дана у години у коме Цане није у својој малој фабрици за производњу ракија. Прави је од чак тридесетак врста воћа, али, како и сам каже, нема боље ракије од шљивове.
- Нема ту великих тајни. У казан за ракију ставља се она шљива коју би човек појео, без трулежи. Не може да се направи добра ракија ако нема добре шљиве, а то је управо црвена округла ранка, а затим маџарке које, нажалост, све мање има. Не заостају ни чачанска лепотица и родна. Да би ракија била добра, плодови би требало би да остану на грани што је дуже могуће, да добро сазру, јер се на тај начин добија највећи проценат шећера. Плод који је за ракију треба да буде укусан, сочан и пун и такав треба да се стави у кацу. Потом следи врење и печење - објаснио нам је Цане, напомињући да први препек, или такозвана мека ракија, треба да одстоји одређено време, а онда се од ње прави ракија која мора да одлежи у храстовим бурадима.
Поред дестилерије, у свом домаћинству Цане има и својеврстан музеј ракије. У њему су изложене све врсте ракија које овај домаћин производи, награде, признања и пехари... највише је оних са оценом изнад 19, што се сматра најквалитетнијом препеченицом у Србији. Поставка има и стаклену бурад обмотану прошћем, која се у овом домаћинству чувају још из четрдесетих година прошлог века. Баш из једног од тих буради из тог доба узет је узорак ракије који је отишао пред Унескову комисију.
- Посебно чувамо ту најстарију, која је преживела чак и Други светски рат. Њу је испекла моја мајка док је отац био у рату, и сачувала ју је, а ми даље наставили. Она нам је у аманет оставила да чувамо свако буре ракије, бар пола бурета, а остатак да се попије, под условом да се произведе десет пута више. Ракије из свих година чувају се у бурићима, а њихов укус заиста је јединствен. Наш музеј врло често посећују путници намерници, али и љубитљи љуте капљице. Врло често, након дегустације, кажу да ништа боље нису пили и да је српска ракија боља чак и од америчког вискија и француског коњака - закључио је Цане.
СЛАВА, КОЛО...
НА Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Србија је до сада уписала породичну славу, традиционалну народну игру коло, певање уз гусле и злакуско лончарство, а однедавно и ракију.
УНЕСКОВ ДЕО НАШЕГ ЖИВОГ НАСЛЕЂА
НОМИНАЦИЈУ српске шљивовице на Унескову листу културног нематеријалног наслеђа припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, а предлагачи су Етнографски музеј у Београду и Народни музеј Чачак.
- Шљивовица је део "живог наслеђа" Србије који обједињује низ знања и вештина потребних за припрему шљивовице у домаћинствима, њену примену у свакодневној и обичајној пракси, а обухвата и узгој специфичних сорти шљиве, културу исхране, као и традиционалне занате повезане с израдом употребних предмета који чине саставни део ове праксе - рекла нам је Снежана Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку, која је одиграла једну од водећих улога у номинацији.
Препоручујемо
МОМИРОВИЋ: Ракија је наш национални бренд - порекло и квалитет морају да се поштују
12. 12. 2022. у 10:47
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Коментари (3)