Катија се из Швајцарске вратила у Србију и одмах се запањила: Незамисливо! Овога у Швајцарској нема!

КАТИЈА Вундерлин је рођена у Зрењанину 1957. Године, али је цео радни век провела у Швајцарској. Када се деценијама касније вратила у Србију у мало село Меленци да брине о мајци нашла се окружена равницом, али и српским навикама које је давно оставила иза себе.

Фото: Промо

- Од 1975. до 2021. године живела сам у Швајцарској, која је за мене временом постала друга домовина. Нисам мислила да ћу се икада вратити у Србију. Али како то некад иде у животу, дешавају се непредвидљиве ствари. Моја мама се разболела у исто време кад сам ја отишла у пензију, тако да је за мене било јасно да се ја морам вратити у Србију и преузети бригу о њој - прича Катија.

Прво изненађење Вундерлинову је дочекало, а да још није честито ни стигла на своје одредиште. Сам пут до Меленаца био је подсетник на нешто што је, како каже, у Швајцарској већ годинама сасвим нормално, а овде је тек у дечјим ципелицама – регулисање отпада.

- Видела сам да неки људи бацају отпад поред пута или оставе празне флаше од инсектицида на њиви. Прођите путем Меленци – Елемир и погледајте колико ПЕТ флаша 'украшава' предивну природу. Тога у Швајцарској нема. Не зато што ми имамо бољу градску чистоћу или веће казне. Швајцарци имају другачији однос према својој околини. Они не прљају кућу у којој живе - објашњава саговорница.

Када је већ од Меленаца одлучила да направи нови дом, онда је одлучила да колико може учествује у њиховом чишћењу.

Фото: Промо

- Једна од првих ствари коју сам приметила у Меленцима је да већина људи купује воду за пиће и сокове у пластичним балонима и флашама, који се после употребе бацају у смеће. Исто тако завршавају лименке и флаше од вина. На моје питање зашто се то не носи на рециклажу, добила сам одговор да у Меленцима не постоји место где се такав отпад може однети. Можда постоје нека места у Зрењанину, али ко зна где је то и ко ће све то да скупља и носи у Зрењанин?

Одмах сам почела да истражујем у интернету и случајно сам наишла на један сајт преко којег људи скупљају рециклажни материјал чијом продајом купују храну за напуштене животиње о којима се брину. Успоставила сам контакт са њима и ево сад не само да им носим мој рециклажни отпад него и помажем волонтерски око сортирања сакупљеног материјала - прича Вундерлинова.

Њен потез не само да је био примећен у селу него је покренуо један прави мали талас позитивне промене.

- Интересантно је да моји пријатељи и комшије веома позитивно на то гледају. Неки ми доносе своју пластику. Мада има и тих који кажу како је то што ја радим једна кап у мору. Моја мотивација је да скренем људима пажњу да може и другачије, боље и здравије. А и да помогнем 'Зеленим шапама' и њиховим штићеницима - каже Катија.

Није све што је Катија затекла било лоше, напротив.

- У Меленцима су људи опуштенији него у Швајцарској. Иако већина људи у Србији води свакодневну битку за опстанак и за неку бољу будућност, они ипак знају да уживају у животу. У Меленцима се људи друже, праве журке, славе, свадбе и рођендане, ако треба и задужиће се да испуне неке своје жеље или да се покажу. То ми се свиђа овде. Мање ми се свиђа, да људи не воде рачуна о свом здрављу и окружењу. Алкохол, цигарете, масна храна. Код лекара се иде тек кад загусти, превентивни прегледи и превентива уопште су ретки, мада ја то у неку руку и разумем, јер су чекања у амбулантама бесконачна а услуга не увек онаква каква би требала да буде - нежно говори о свом новом дому Катија.

Каже да Срби раде да би живели, а Швајцарци живе да би радили. Ипак, било где да се налазите важно је, поручује ова вредна жена, да не одустанете од рециклаже и бриге о Земљи, нашем заједничком дому.

- Сваки почетак је тежак. Покушајте да се мотивишете и одржите мотивацију. Мотивишите људе из ваше околине. Јер то радите за Вас, Вашу децу и за Ваше најмилије. Да могу да живе у лепој, чистој и здравој природи, а не на сметлишту - гласи порука из Меленаца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације