ИЛИ ШКОЛА, ИЛИ ПЛУГ: Како је Клиновац код Бујановца изнедрио многе учене људе и добио надимак "академско село"

НА крајњем југу Србије у општини Бујановац, налази се село Клиновац које деценијама уназад важи за "академско село".

Фото приватна архива

Истраживачи овог краја приповедају да је у овом малом селу у Пчињском округу које је према попису из 2002. бројало 539 становника, готово свака кућа дала је бар једног академског грађанина, те да је из овог села у бели свет отишло најмање десетак доктора наука.

Према доступним подацима о овом селу свуда се наводи да је ово крај који је изнедрио бројне високообразоване грађане у областима права, економије, политике, просвете, веронауке, медицине, безбедности, адвокатуре .... нарочито у периоду после Другог светског рата.

- Никада нисмо успевали да евидентирамо тачан број, просто је немогуће, међутим чини се да је свака кућа дала бар једног академца, тако је и данас. Незванично, давне 1966. године у новинама се појавио натпис да је Клиновац село које је дало највећи број интелектуалаца. Од вајкада је образовање за Клиновчане било на првом месту - каже Стојан Стевановић, пољопривредник који неуморно прикупља, бележи и чува податке о историји села које је увек било насељено искључиво Србима иако се налази у мултиетничкој средини.

Он додаје да су децу школовали, пољопривредници, занатлије, грађевински радници.

Гладовало се, мучили се неуки родитељи, али за образовање је морало да се има.

- Улога породице је била врло битна у тој потреби да се из села оде у високе школе. Жене се нису школовале, али су се бориле да школују своју децу. Мајка неписмена и не зна шта је студирање, али каже детету да мора да студира. Ево, можда једна анегдота која илуструје најбоље како је то изгледало: мени је стављен ултиматум - или школа или плуг марке "саковац"! Била је то одлична мотивација да се факултет заврши - прича један од учених људи у селу Зоран Митковић, судски вештак који је одабрао да се врати у родни крај, где живи и ради.

Сеоска црква, Фото Ј. Стојковић

Међутим он је један од ретких. Углавном се људи нису враћали, али су долазили у Клиновац и посећивали га, многи на крају живота, желећи да буду ту сахрањени.

- Разумљиво је, није било телефона, није било поште, библиотеке, ничега што би на било који начин човеку који се бави науком допринело да се развија - прича Стевановић.

Фото Ј. Стојковић

Он наводи пример свог стрица, једног од највећих научника из овог краја, Божидара Боже Поповића, који је био доктор наука и редовни професор најпре на факултету у Сарајеву, докторирао је на Природно-математичком факултету у Загребу, затим предавао на универзитету у Нишу и Београду, где је радио до пензије.

Стојан Стевановић, Фото Ј. Стојковић

Саговорници обавезно истичу једног значајног човека за село, Јована Протића, учитеља и народног посланика. Ту је и др Живорад Јефтић, професор на Медицинском факултету у Нишу, као и Светомир Станковић који је низао успехе у далекој Аустралији.

Сеоска школа у Клиновцу, Фото Ј. Стојковић

Стојадин М. Стојановић, аутор богате и вредне монографије "Клиновац од првих помена до 1987. године", забележио је да је опште познато да су деца сељака остајала неписмена, али да за време Турака манастири отварају школе и за остале структуре не само за децу феудалаца, те да близина манастира Свети Прохор Пчињски игра важну улогу у томе.

"Школа у Клиновцу постојала је још од 1825. године, похађала су је деца свештеника и по ког занатлије. Радила је тако по неколико година, гасила се и обнављала све до 1845. године. У њој се учило само читање и писање", забележено је у монографији.

Зоран Митковић, Фото Ј. Стојковић

Никола Криви је био први учитељ, који је након више година учења деце прешао у друго село. Касније учитељ који је поставио темеље савременог образовања био је Јован Протић, а затим и Давид Димитријевић, кога Клиновчани памте као доброг и посвећеног учитеља. У свом најбољем периоду четворогодишња школа "Бора Станковић", бројала је 1920. године чак 120 ученика, а данас их је свега десетак.

Некада је било много више ђака, Фото приватна архива

Бројни учитељи

СУДЕЋИ према скромним доступним подацима намеће се мишљење да је међу учењацима из Клиновца највише учитеља. На списку Клиновчана који су непосредно после Другог светског рата завршили тадашњу "учитељску школу" налази се чак 27 имена, од чега чак десет жена.

Препоручујемо

Друштво

2 4

МАЛОЛЕТНИ СРБИ НА МЕТИ АЛБАНАЦА: Инцидент у Бујановцу - Снимали децу, па претили да ће видео да објаве на друштвеним мрежама

07. 11. 2022. у 10:25

Несреће

0 0

ПОЖАР У ВЕЛИКОМ ТРНОВЦУ: Гори породична кућа, има повређених

20. 09. 2022. у 17:24

Друштво

13 9

СКАНДАЛ У БУЈАНОВЦУ: Ђацима српске националности уручили захвалнице на албанском - Министарство се одмах огласило

05. 07. 2022. у 19:14

Друштво

0 3

ГРАД ОПУСТОШИО БУЈАНОВАЦ Олујни ветар чупао дрвеће, дошло и до прекида у снабдевању струјом (ВИДЕО)

22. 06. 2022. у 19:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације