КОМПАНИЈА "ЕЦО ЛАГЕР" У ШАПЦУ: "Отпад складиштимо у складу са домаћим законским регулативама и у складу са најбољом праксом у Европи"

ЧАК и најсавременија индустријска производња генеришу неку врсту отпада као нужни део или технологије производње или ланца снабдевања или употребе добијених производа.

Фото: Промо

Тај отпад може бити опасан или неопасан у зависности од тога какве су карактеристике материјала од ког води порекло. Прописи налажу да се опасан и неопасан индустријски отпад генерисан од стране индустријских субјеката на територији републике Србије не одлаже на саниратне депонијама већ су законом посебно регулисани токови ових врста отпада. Он се преузима, транспортује и складишти упакован у прописану амбалажу, као што су „ИБЦ“ контејнери, метална или пластична бурад или „Биг Баг“ вреће. Ми смо 2019. године почели да се бавимо складиштењем индустријског отпада. Инвестирали смо преко 3 милиона еура у припрему и опремање складишта и тај посао обављамо у складу, како са свим домаћим законским регулативама, тако и у складу са најбољом праксом у Европи, кажу из компаније „Ецо Лагер”, огранка „Елиxир Зорке“, око чијег се пословања у Шапцу последњих дана дигла прашина у медијима.

Опасан индустријски отпад се у нашим складиштима складишти у прописној амбалажи, обележен и разврстан према саставу и пореклу и одложен у физички одвојене боксове палетног регалног складишта. Течни материјали се примају и складиште у затвореној амбалажи као што су метална и пластична бурад и контејнери, а чврсти у пластичним џампо врећама. Све је додатно заштићено стреч фолијама. Складиште је опремљено армирано бетонском танкваном, покретним танкванама, као и резервном амбалажом и адсорбенсима са великим упијајућим капацитетом за случај оштећења амбалаже и процуривања. Све операције пријема, складиштења и отпреме отпадних материјала се одвијају у затвореном простору и на потпуно безбедан начин, без могућности било какве контаминације житотне средине или радног простора унутар складишта.

Како објашњавају из компаније, тренутно имају два складишта на локацији бивше Зорка Обојене металургије. За прво од два су добили дозволу 2019. године, а после нешто више од годину дана и за друго. Укупни капацитети ових складишта су 6.500 тона, 3.000 у првом и 3.500 у другом, али како наглашавају из компаније они до сада нису никада дошли ни близу попуњавања максималних капацитета. Тренутно је у току  процес добијања дозволе за пренамену још једног складишта на локацији бивше “Зорка Боје”, који ће њихове капацитете складиштења индустријског отпада подићи на укупно 12.000 тона.

- Од када га ускладиштимо, ми, према законским одредбама, имамо рок од годину дана да тај отпад држимо код нас, и у том року имамо обавезу да га финално збринемо - каже Игор Радош из “Ецо Лагер”, додајући да за сада, као складиштери, у процесу трајног збрињавања опасног отпада сарађују са више домаћих компанија које врше третмане финалног збрињавања, али и да део извозе из земље у зависности  од врсте отпада.

Фото: Промо

- Србија не увози отпад из ЕУ већ свој отпад извози у ЕУ зато што још увек нема довољне сопствене капацитете за третман и искорисцење отпада. Према Базелској конвенцији свака европска земља има обавезу да свој отпад збрињава на својој територији, тако да је извоз отпада све тежи јер Европа на тај начин врши притисак на државе које свој отпад решавају извозом. Ми смо у овај посао ушли  зато што ћемо од  2024. имати могућност да финално збрињавамо  отпад у нашем енергетском постројењу у Прахову, и ово је начин да ми полако улазимо на то тржиште - објашњава Радош.

Што се тиче врсте отпада, из компаније наводе да су то углавном моторна уља, фарбе,  лепкови, пигменти, разне хемикалије, истрошене батерије, лекови па и пелене којима је истекао рок. То је и отпад од третмана отпадних вода, вода од прања резервоара, цистерни, металне и пластицне амбалазе, примарна и транспортна амбалаза и остали материјали који су из разних разлога контаминирани опасним материјама (пуцвала, крпе, картони, опасна пластика, пиљевина итд).

- Када се каже опасан отпад, то свима звучи као нешто лосе или небезбедно. На пример, у било ком супермаркету 30 одсто производа после искоришћења постаје опасан отпад, каже менаџер регулаторних послова у компанији Јована Петровић. Опасан отпад води порекло од материјала који у току целог свог зивотног циклуса носе неку од класа опасности и иста та класа опасности их прати и када стекну статус отпада. На томе је базирана номенклатура Каталога отпада који је идентичан код нас и у ЕУ. Да ли је тај материјал  прошао неки процес па постао отпад или не, ако поседује опасне карактеристике тај материјал је опасан и у статусу сировине или производа, па и у статусу отпада. Зато опасан отпад не сме да се одлаже на санитарне депоније већ мора да се чува у прописаној амбалажи и у наменским затвореним складиштима до финалног збрињавања. На тај начин се штити здравље људи и животна средина. То је законом уређено у Србији по угледу на европску регулативу.

Фото: Промо

- Ми смо отворени да покажемо ове наше капацитете да сви који су забринути могу лично да се увере како то се тај процесс одвија. Оно што је поента, је да се на овај начин опасан отпад држи у контролисаним токовима. Складиштем индустријског отпада се управља у складу са Радним планом који је одобрен у поступку исходовања дозволе за рад. Сву документацију можемо доставити на увид заинтересованим странама. Цео комплекс је покривен видео наџором, хидрантском мрежом и системима противпожарне заштине укључујући и сопствену ватрогасну јединицу са 20 запослених. Да би добили дозволу за рад, ми морамо да прибавимо и израдимо мноштво планских докумената и докажемо примену свих наложених мера којима потврђујемо да смо обезбедили све услове за квалитетно чување отпада - објашњава Радош.

Како кажу, најтежи део овог посла је управо прибављање све потребне документације, у овом случају документације потребне за пренамену додатног складишног простора капацитета око 6.000 тона у току.

- Управљање отпадом подлеже доста закона који се прожимају. Закон о заштити животне средине, Закон о управљању отпадом, али исто тако планирању и изградњи, транспорту опасних материја, Закону о хемикалијама, објашњава Петровић и додаје да је усвајање Студије о процени утицаја на животну средину тог новог складишта тренутно у току, тј. да је студија предата 20. Јула, а да је на јавној расправи била од 15. септембра.

- Она је била објављена потпуно транспарентно и јавност је имала могућност да се упозна са садржајем Студије пратећи објаве на сајту Министарства заштите животне средине, локалне самоуправе као и у шабачком листу Глас Подриња. Јавни увид је спроведен у потпуности у складу са прописима, као и јавна расправа. Ми још увек нисмо добили примедбе ни одговоре вишечлане комисије која води овај процес - наводи Радош.

Фото: Промо

- Јавност Шапца је мало узнемирена, јер је у студији истакнут дневни пријем од 1.000 тона. Пошто ће укупан капацитет складишта бити 12.000 тона, испада да ви практично за 12 дана завршите цео годишњи посао. То није реално нити нам је то намера. Ми смо предвидели такву могућност само из логистилких разлога, да би и железнички транспорт био могућ у случају потребе, али сам сигуран  да ће то бити изузетно ретко. Камионима тај капацитет дневне допреме није могућ јер нема довољно расположивих камиона који имају дозволу за превоз отпада у јавном саобраћају, стиче он додајући да је дневни пријем у постојећим складиштима износи два пута по 10 тона опасног отпада.

- Нема ни увоза, што је исто била замерка, није добро схваћена. Законом о управљању отпадом је експлицитно забрањен увоз отпада, ми то не планирамо да радимо, каже он.

- Потпуно разумем бојазан, и прву реакцију. Ми покушавамо на заиста транспарентан начин да људима објаснимо да се све разуме на прави начин, не као проблем већ као решење проблема. Ово није депонија већ објекти чврсте градње који имају уредну употребну дозволу. Предмет смо редовних и ванредних инспекцијских контрола, каже он и додаје да је Министарство заштите животне средине само ове године у више наврата долазило у проверу.

- Контролисано кретање отпада је јако битно јер је то наисправнији начин поступања са индустријским отпадом и једини безбедан за здравље људи и заштиту животне средине. Стране фирме које послују у Србији имају развијене корпоративне процедуре за управљање отпадом и врло су ригорозни у њиховој примени. Скоро је дошао Тетрапак и спровео контролу пре почетка сарадње која је веома стручна и детаљна, скоро идентична оној која претходи добијању дозволе за рад , додаје.

- Ми морамо да будемо спремни јер су нам клијенти битни, међу којима су и домаће и мултинационалне компаније као генератори отпада, и ми њихове процедуре морамо да поштујемо. Водимо рачуна о свему јер намеравамо дугорочно и одрживо да се развијамо. Одговорно и посвећено приступамо свим пословним активностима и новим пројектима, а дугорочна одрживост нам је главна водиља у доношењу свих пословних и инвестиционих одлука.

Foto: Фото: Промо

POGLEDAJ GALERIJU

Спалионица у Прахову

Компанија „Елиxир Гроуп“ најављује веома значајне инвестиције у рециклажне центре и најсавременије технологије за енергетско искоришћење отпада које су у плану у оквиру индустријског комплекса у Прахову. На тај начин поред могућности да сами финално збрињавају индустријски отпад, производиће топлотну енергију за потребе своје производње на тој локацији. 

- Чврсто верујемо да је будућност светске индустрије у циркуларној економији, рециклажи и поновном искоришћењу отпада као алтернативне сировине или енергента. Бројне примере за то имамо у развијеним и уређеним европским земљама. ЕУ висе не одлазе отпад на депоније вец га рециклира или третира и поново користи као алтернативне сировине и енергенте. То је савремени концепт који мења индустрију а технологије су доступне и доказане. Ми у Прахову немамо доступан природни гас и тренутно користимо конвенционална горива. Пре пар година се кренуло са размишљањем како да  извршимо декарбонизацију наше енергетске потрошње и потпуно супституишемо употребу фосилих горива. Донета је одлука да градимо енергану која као гориво користи отпад који се генерише у Србији. Када смо ушли у калкулације и студију изводљивости видели смо да се део, ако не и цела наша потреба за топлотном енергијом може супституисати на тај начин, а таква енергетска постројења би дала Србији као земљи могућност да реши проблем отпада и испуни обавезе које јој налаже Базелска конвенција - каже Радош.

Фото: Промо

Он објашњава да како такве енергане у Србији нема, а за трансфер технологије компанија се обратила преко 20 сличних постројења у Европи и свету.

- У Бечу једна таква енергана се налази у самом центру града, каже он и додаје да су  у доношењу коначне одлуке следили примере у Аустрији, одабрали њихову технологију и ангажовали  аустријске пројектанте, те да ће сва технолошка решења и системе заштите из Беча пренети у Прахово, да ће постројење бити под 24 часовним мониторингом режима рада и емисије из термоенергетског процеса , са софтверским решењима која ће аутоматски  заустављати процес  у случају неодговарајућих параметара процеса или емисије.

- У склопу свих тих активности везаних за нову енергану ми смо ушли у развој мреже клијената и инвестирали у обављање делатности сладиштења индустријског отпада у постојећим индустријским објектима у оквиру Индустријске зоне Зорка-Радна зона Исток за коју је планским документима предвиђена могућност изградње производних постројења, складишта, енергетских објеката и других индустријских намена. Нова енергана у Прахову ће бити изграђена до 2024. Године, али нисмо хтели да ћекамо да она крене са радом, већ да је дочекамо спремни - закључује Радош.

Веома смо отворени за сарадњу и дијалог, спремни да изађемо у сусрет сваком конструктивном захтеву или предлогу наших суграђана и позивамо све заинтересоване страна да посете наша складишта и добију лични увид и потпуне одговоре на сва своја питања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације