НОБЕЛОВАЦ ПОНЕО КОСТ ИЗ СИЋЕВАЧКЕ КЛИСУРЕ: Генетичар Оливер Стојковић открива за "Новости" да је Сванте Пeбо боравио у Србији

ГЕНЕТИЧАР Сванте Пeбо (67) испијао је још једну шољицу чаја пре него што ће кренути по ћерку која је преноћила код дадиље, када је добио позив из Шведске.

Сванте Пабо, Фото ЕПА

Помислио је да је то повезано са летњиковцем који тамо има, да се, рецимо, покварила косилица, а заправо су му саопштили да је добио Нобелову награду за физиологију и медицину за 2022, додељену у понедељак!

Чини се да је то за овог научника рођеног у Стокхолму, који живи у Немачкој, било изненађење. У првој изјави Пeбо је рекао да је већ добио неколико награда, али да никако није мислио да ће се његова фасцинација ДНК неандерталаца, па ни то што је постигао наизглед немогуће - да секвенционира геном човековог изумрлог рођака из 40.000 година старог комада кости квалификовати за Нобелову награду.

Ако би се то могло приписати скромности научника, општа јавност је без сумње била изненађена чињеницом да је и у овој години пандемије ковида "Нобел", уместо, на пример, за нову РНК технологију за производњу антиковид вакцине, као што су неки очекивали, додељен за проучавање људског порекла. У научним круговима, међутим, вест о томе коме је припала овогодишња Нобелова награда за физиологију и медицину заправо је само потврда онога што се одавно очекивало.

Генетичар Оливер Стојковић, професор Медицинског факултета у Београду и шеф ДНК лабораторије Института за судску медицину, каже да је још 1999, када је упознао Пeба у Лајпцигу, научна заједница "брујала" да је кандидат за "Нобела":

- Тема којом се Пeбо бави је од фундаменталне важности, а познато је и то да се "Нобел" никада не додељује за "актуелна" открића, него увек са временском задршком од бар 10 година, која доноси додатну "проверу и потврду" - каже проф. Стојковић.

Оливер Стојковић, Фото Н. Скендерија

Откривајући генетске разлике садашњих људи и давно изумрлих неандерталаца, Пeбо је својим истраживањем довео до потпуно нове научне дисциплине - палеогеномике. Он је прво набавио фрагмент кости од неандерталца у Немачкој, из долине реке Неандертал, са места по којем су они и добили назив, а касније је користио кост прста из Денисове пећине у јужном Сибиру, места које је дало име денисовцима. И поред бројних потешкоћа, успео је из њих да секвенцира ДНК.

До одласка у пензију, Пeбо је водио Институт "Макс Планк" у Лајпцигу, који је и основао.

- Он и други научници живели су тамо као у комуни, а бавили се врхунском науком - прича проф. Стојковић.

- Пeбо је изузетно симпатичан, врло непосредан човек. Када су у Сићевачкој клисури пронађени остаци архаичних људи, Пeбо је дошао у Србију, узео кост са налазишта и одржао предавање на Филозофском факултету у Београду. То што је добио Нобелову награду дивна је вест за палеогенетику и хуману генетику, којом се он бави више од 30 година. Историја његовог научног ангажовања почела је египтологијом. Пeбо је први секвенцирао египатску мумију. Касније смо и ми овде у Београду урадили нешто слично.

Пећине Сићевачке клисуре, Фото Б. Субашић

То су били почеци Пeбовог рада са древним ДНК, на материјалима старим две или три хиљаде година, да би касније прешао на још древнији материјал: узорке неандерталаца, људске сестринске врсте која је живела пре 40.000 година.

- После Пeбовог секвенцирања древног ДНК постало нам је јасно да савремени људи садрже материјал те сестринске врсте, чиме је доказано да су се људи пре 40.000 година укрштали са неандерталцима и да до данас имају неандерталске гене - прича проф. Стојковић.

Праисторијски остаци из пећине Баланица, Фото Д. Михајловић

Пeбова открића помогла су да се схвати како је свет био насељен у време када је хомо сапиенс мигрирао из Африке и проширио се на остатак света. Открио је, такође, да се трансфер гена догодио после те миграције из Африке, пре око 70.000 година.

Та открића нису "долазила" без муке. Професор Стојковић каже да секвенцирање генома ни сад није лако, а у време када је Пeбо радио на томе - "било је претешко":

- О томе говори и чињеница да је Пeбо био принуђен да неке своје прве резултате повуче, јер се испоставило да је технологија којом је располагао ишчитавала савремену, а не древну ДНК. То је велики удар на научничку сујету, али Пeбо га је превазишао и комплетан геном врсте која је живела пре 40.000 година је ишчитан. Пре тога је у стручној литератури навођено да је најстарији материјал који се може ишчитати онај од пре 10.000 година, али Пeбо је померио ту границу.

Фото ЕПА

ЦАЈЛИНГЕР ИНОСТРАНИ ЧЛАН САНУ

ОВОГОДИШЊА Нобелова награда за физику додељена је професору Универзитета Пари-Сакле и Политехничке школе Алену Аспекту, теоретском и експерименталном физичару Џону Ф. Клаусеру из САД и Антону Цајлингеру (на слици), професору Универзитета у Бечу. У образложењу се наводи да су Аспект, Клаусер и Цајлингер спровели револуционарне експерименте са квантним спрезањем фотона, а њихови резултати су отворили пут за нову технологију засновану на квантним информацијама. Српска академија наука и уметности саопштила је јуче да је академик Антон Цајлингер изабран за иностраног члана САНУ 2006.

НАСЛЕЂЕНИ ГЕНИ КОМПЛИКУЈУ КОВИД

САВРЕМЕНИ човек има од један до четири одсто гена наслеђених од неандерталаца, а практичне импликације Пeбовог открића показале су се и током још актуелне пандемије ковида 19. Пeбо и његове колеге открили су 2020. да су људи заражени вирусом корона који имају варијанту гена наслеђену од неандерталаца изложенији ризику од ове болести од оних који немају.

- Можемо да направимо просечан број додатних смртних случајева које смо имали у пандемији због доприноса неандерталаца. Прилично је значајан, више од милион додатних особа које су умрле због ове неандерталске варијанте - рекао је Пeбо на предавању 2022.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације