ОВО је постављено на факултетима у Београду – Шокираћете се кад видите ШТА СТУДЕНТИ СА ТИМЕ РАДЕ

Промо

27. 09. 2022. у 16:00

ПОЧЕТКОМ лета на 13 факултета у Београду постављене су посебне канте за одлагање потрошених батерија и сијалица, како би овом акцијом било спречено бацање овог опасног отпада у канте за смеће и контејнере одакле би завршио на отпаду, као и да допринесе повећању свести о рециклажи и екологији.

ОВО је постављено на факултетима у Београду – Шокираћете се кад видите ШТА СТУДЕНТИ СА ТИМЕ РАДЕ

Фото: А. Живковић

Како би проверили да ли је акција уродила плодом и колико је присутна свест о рециклажи и екологији међу студентима,  репортери и новинари су посетили Грађевински факултет, један од 13 факултета који су се придружили акцији.

Прва ствар коју смо запазили јесте да канте за одлагање батерија и сијалица нису на видном месту, ми их нисмо пронашли. Једине три канте које нису намењене за мешани комунални отпад стоје на другом спрату. У разговору са студентима који завршавају обавезе на факултету, сазнали смо да је потребно да се обратите портиру како би нежељени отпад одложили за рециклажу.

Управа, међутим, каже да су канте на месту примереном за одлагање отпада.

- Грађевински факултет поседује канте за одлагање батерија и сијалица и оне се налазе у једном од ходника факултета, на за тако нешто примереном месту. Канте се користе и врло често су пуне - одговорио је продекан за наставу грађевинског факултета Ненад Фриц.

Шта студенти мисле о томе и да ли уопште одвајају отпад за рециклажу покушали смо да сазнамо од њих.

Фото shutterstock.com

- Нисам уопште видела да овде стоје и ове класичне канте за рециклажу, иако овуда пролазим некада и сваки дан, а за батерије и сијалице први пут чујем. Смеће бацим у прву канту коју нађем, па не могу да кажем да водим рачуна о рециклажи. Мислим да се око два одсто смећа рециклира у Србији, а као главни разлог за то је, по мом мишљењу, то што се не прича довољно о рециклажи- рекла је Анастасија, студент грађевине.

За разлику од ње, Михаило са Електротехничког факултета води рачуна о рециклажи.

- Трудим се да смеће бацам у канте које су предвиђене за то. На факсу их има само овде, све остале су за мешовити отпад, па и не могу да будем толико одговоран. Мислим да се рециклира око пет одсто смећа у Србији, јер немамо довољно развијену свест о томе. На сваком ћошку можемо да видимо дивље депоније, а у свету се за сваку рециклирану флашу добија новац. Били бисмо знатно богатији када би о томе водили рачуна, а не смеће сејали на сваком ћошку - каже Михаило, чији факултет дели зграду са Грађевинским факултетом.

Фото Милена Анђела

Поједини студенти знају где се налазе канте за рециклажу батерија и сијалица, али, како кажу, сматрају да цела акција може да се спроведе на много бољи начин.

- Знам и за канте за рециклажу, а и за канте за батерије и искрено да вам кажем имам подељено мишљење око тога. Са једне стране наравно да је потребно да се више смећа рециклира, поготово у Србији где људи од сваког слободног квадрата покушавају да направе дивљу депонију. Међутим, свестан сам да се глобално јако мали проценат отпада послатог на рециклажу заправо рециклира, а да остатак и дан данас стоји на оним апокалиптичним депонијама по југоисточној Азији и Африци. Такво полу-спровођење акција где се поставе канте, а онда за две недеље нестану, изгледа ми јако неозбиљно и волео бих да се људи мало озбиљније посвете томе. Видео сам да студенти бацају у те канте чак и жваке, тетрапак и пластичне флашице, тако да мислим да морамо сви још много да се уозбиљимо како би направили неки резулат - каже Марко, студент грађевине.

FOTO: Arhiva novosti

Tekst potpisa

Елена, студент архитектуре не рециклира, али како каже, то је тако јер нема довољно места за рециклирање, а не зато што не жели да помогне свету око себе.

- Ја сам свесна да канте за рециклажу постоје, знам да отпад могу и сама да однесем у један од центара, али искрена да будем немам толико времена. Мислим да је најбоље решење да се по целом граду поставе канте и за штетни отпад као што су батерије и сијалице, али и за пластику, стакло, папир и органски отпад. Мислим да је то једини начин да се повећа свест међу људима, јер да имају лакши приступ рециклажи, вероватно би много више људи то и радило. Апсолутно подржавам сваку такву акцију, само мислим да нису људи баш толико неодговорни колико можда ти начини да се повећа свест о рециклажи нису баш ефектни - рекла је Елена.

Андрија, студент грађевине, каже да редовно рециклира потрошене батерије и да његови вршњаци морају да повећају свест о животној средини.

- Почео сам да рециклирам батерије чим сам видео да су ставили канту. Редовно играм видео-игрице на конзоли, а за џојстик су ми потребне обичне батерије које морам стално да купујем. Живим на десетак минута одавде па ми није тешко да скупим празне батерије у кесицу и да их изручим у канту, није ми тешко. Схаватам да много тога и не може да се поново употреби, али је све више канти намењених том отпаду, па мислим да их људи и користе – закључује наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

КАКО ПРЕПОЗНАТИ ЛАЖОВА? Пет нервозних навика које их одају