ДОЗА ПРЕМА ПОТРЕБАМА ПАЦИЈЕНТА: Сваки десети има превише, а сваки други премало лекова у крви

Ивана Ковачић

12. 09. 2022. у 10:00

НЕВОЉА која прати многе пацијенте оболеле од депресије, чији број је пандемија ковида повећала за трећину, јесте да не реагују на постојеће лекове, а нових још нема на помолу.

ДОЗА ПРЕМА ПОТРЕБАМА ПАЦИЈЕНТА: Сваки десети има превише, а сваки други премало лекова у крви

Фото Shutterstock

Да би се овај терапијски неуспех превазишао, истраживачи са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, уз подршку Фонда за науку Републике Србије, спровели су испитивање које је показало да лечење депресије и анксиозних поремећаја може да буде ефикасно ако се тачно утврди које дозе пацијенту обезбеђују довољне количине лека у крви, а да истовремено не штете јетри.

У истраживању лабораторије за неуробиологију емоција (НЕМО) Фармацеутског факултета у фокусу је била корисност персонализације терапије веома често прописиваног антидепресива "есциталопрама". Овај лек у свету користи више од 50 милиона људи, а у Србији се годишње пропише и прода више од 200.000 кутија овог медикамента, који седам различитих фармацеутских кућа нуди у својим паковањима и под различитим називима.

- У нашем двогодишњем истраживању учествовало је близу сто пацијената Института за ментално здравље у Београду, који су отпочели терапију депресије леком "есциталопрамом" у стандардној дози од 10 милиграма дневно - каже за "Новости" проф. др Марин Јукић, вођа истраживачког тима. - Мерена је концентрација лека у крви и примећено је да је у стандардном режиму дозирања сваки двадесети пацијент предозиран, а да је готово сваки други пацијент имао недовољне количине лека у крви. Када су психијатри на основу ових информација променили дозу, пацијенти су одговорили боље на терапију, а оболели којима је доза подигнута нису били изложени додатним нежељеним ефектима.

Фото Приватна архива

Проф. др Марин Јукић

Професор Јукић објашњава да актуелни терапијски водичи углавном дефинишу стандардне дозе које се прописују свим пацијентима:

- Ова пракса не одговара сваком пацијенту зато што многи при овим дозама нису изложени оптималној количини лека, што може да резултира недовољно добрим одговором на медикамент уколико га је премало, или нежељеним дејствима уколико га је превише. Јер, важна је и телесна тежина пацијента, као и да ли пије више лекова свакодневно.

Сваки лек има своје добре и лоше стране. Лоше су оне да може да оштети јетру и бубреге.

- Модерне технике молекуларне дијагностике дозвољавају да на основу одређивања генетске структуре и биохемијских параметара предвидимо ком пацијенту треба виша, а којем нижа доза - каже наш саговорник. - После тога, када терапија одмакне, тачно и прецизно одређивање концентрације лека у крви омогућава да се ово предвиђање још једном провери. На овај начин сваки пацијент добија одговарајућу индивидуалну дозу, што је основа за персонализацију лечења и што гарантује највећу могућу добробит од неког лека.

Светске водеће психијатријске клиничке праксе као што су "Мејо" клиника у Рочестеру и Универзитетска "Диаконхјемет" болница у Ослу, већ су увеле ове методе молекуларне дијагностике. Њихови психијатри редовно добијају извештаје из специјализованих лабораторија који им помажу при лечењу пацијената.

- НЕМО лабораторија сарађује са групом професора Еспена Молдена из Осла и њихов тренутни циљ јесте да прикупе новац који је неопходан за отварање овакве једне лабораторије у Србији. Она би онда пружала услугу прецизног одређивања концентрације психијатријских, али и осталих лекова у крви пацијената у нашој земљи - каже професор Јукић.

ОПИЈАТИ

У НЕДОСТАТКУ ефикасних лекова, психијатри су се окренули и супстанцама које се традиционално користе као опојне дроге, као што су кетамин, ЛСД и псилоцибин.

- Америчка агенција за храну и лекове је чак одобрила за употребу и регистровала кетамин као лек избора за депресивне пацијенте склоне суициду, а који не одговарају на класичну терапију антидепресивима - појашњава професор Јукић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

МИГ НАДЛЕЋЕ ПЕШТЕР: Све је спремно за силовит завршетак Вихора 2024 (ВИДЕО)