СВЕТИЊА У МОРАЧИ СЛАВИ 770 ГОДИНА: Један од најмонументалнијих српских средњовековних манастира обележава велики јубилеј

В. КАДИЋ

03. 09. 2022. у 08:20

МАНАСТИР Морача, стожер вере православне у Црној Гори обележава 770 година трајања! Под његовим сводовима вековима се народ духовно крепио, описмењавао и саборовао, али и причешћивао пре одласка у јуначке бојеве.

СВЕТИЊА У МОРАЧИ СЛАВИ 770 ГОДИНА: Један од најмонументалнијих српских средњовековних манастира обележава велики јубилеј

Фото: Новости

Кроз седам векова и још седам деценија, проживео је време сјаја и славе, али и тешке године када је био запустео, али је увек, и у најтежим временима кад се из њега ни звона нису чула, био луча православља.

На великим искушењима манастир је био и у новије време када су се браниле светиње широм Црне Горе. Памте се речи блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је долазећи у ову задужбину Стефана Немањића говорио:

- Откако је Немањин унук на крушковом пању, на којем је падала небеска луча, подигао овај храм, тај огањ није престајао да се спушта на ову светињу.

Фото: Новости

Манастир је подигао 1252, на десној обали Мораче, кнез Стефан Немањић, син краља Вукана и унук великог жупана Стефана Немање. Манастирски комплекс чине саборна црква Успења Богородице, мала црква Светога Николе и зграда конака, а порта је опасана високим зидом са две капије.

Посебну знаменитост манастира Мораче представља њен живопис. Стари живопис из 1252. године, који је покривао све зидове главне цркве је сачуван само у ђаконикону.

Монументалношћу и снагом израза издваја се 11 композиција из живота Светог Илије. Приказано је рођење Пророка, а потом се хронолошки ређају сцене из његовог живота.

СВЕЧАНОСТИ

МИТРОПОЛИЈА црногорско-приморска и управа манастира, данас и сутра организују прославу јубилеја. Вечерас ће бити уприличена свечана духовна академија у Дому културе у Колашину са почетком у 19 часова. Сабрање ће благословити митрополит Јоаникије, а празничну беседу одржаће академик Миро Вуксановић. Сутра ујутру, свету архијерејску литургију у древној немањићкој светињи служиће митрополит Јоаникије са свештенством, а потом ће се одржати богат културно-уметнички програм.

О значају светиње кроз историју, посебно у 17. веку, сведочи и то што је патријарх српски Јован у манастиру организовао сабор народних првака. Ту је 1648. изабран патријарх Гаврило Рајић за наследника патријарха Пајсија Првог. Предање каже и да је овде "пала одлука" за убиство Смаил-аге Ченгића. Остало је у памћењу и казивање да је игуман Димитрије Радојевић, баш у овом манастиру причестио и благословио групу која је са војводом Новицом Церовићем пошла да се придружи Дробњацима у намери да пресуде злогласном аги.

Последњи напад Турака на манастир Морачу, био је 11. јуна 1877, када је игуман Митрофан Бан лично предводио батаљон који је одбранио светињу. Њен данашњи изглед потиче из 1935, када је учињена знатна рестаурација, у време митрополита, касније патријарха Гаврила Дожића. У порти манастира су конаци из 19. века, а ту су и ризница и библиотека посвећена блаженопочившем патријарху Дожићу.

ПИКАСО УВРСТИО ФРЕСКУ У РЕМЕК-ДЕЛА

НА очуваном живопису цркве је и фреска "Гавран храни пророка Илију", из 13. века. На њој је приказан пророк Илија у пустињи крај обале реке Хората, са гавраном који га храни. На светској изложби у Паризу, 1952. године, ова фреска је проглашена за другу најлепшу у свету, а Пабло Пикасо ју је уврстио у ремек-дела светске уметности!

Но, над овом светињом већ дуго је стрепња васколиког српског народа због неизвесности да ли ће кањон Мораче бити потопљен за потребе произвођача струје. Опасност би у том случају вребала и манастир! За спас манастира деценијама се бори Комнен Бећировић из Љевишта, професор светске књижевности. Он и ових празничних дана не скрива стрепњу.

- Престоница Мораче и Роваца, храм Успења Пресвете Богородице, у свету је познат по својој архитектури и фрескама. Али, плашим се да ће бити угрожен ако се крене у изградњу четири хидроелектране - каже за "Новости" Бећировић. - Довођењем језера у темеље морачке лавре влага би се увукла у пешчану терасу стару пола милиона година, и у манастирске зидове, и почела би да их растаче. Ако би једног дана, на шта геолози, иначе, указују, прорадило клизиште Ђурђевине и сурвале се огромне количине земље, ниво језера би толико нарастао да би у њему нестао манастир! Утопила би се и чувена епска песма "Женидба Максима Црнојевића", настала управо на обалама ове реке!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије