СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - РАНКОВИЋ ЛИЧНИ ШОФЕР ЦРЊАНСКОГ: Четири и по деценије од смрти великог песника, приповедача...

БИО је 29. јул 1965. године када је Милош Црњански ступио на тло Европе, у луци Кале, с француске стране Ламанша.

Срђа Прица, Милош Црњански, Славка Ранковић, Александар Ранковић, Вукица Прица, Слободан Ранковић Фото: Задужбина Милош Црњански

На себи је имао зимски громби капут и шешир, а у руци је држао картонски кофер, највероватније онај исти, с којим је двадесет и четири године раније из Лисабона стигао у Лондон. Кренуо је пут Београда који је у његовој тродеценијској носталгији блистао "као кроз сузе људски смех". Заједно са њим су били Срђа Прица, југословенски амбасадор у британској престоницу и његова супруга Вукица, са којима се био спријатељио и проводио бројне сате у пријатним ћаскањима. Њихова подршка, у његовим премишљањима, да ли да настави емигрантски живот или да се врати у земљу, била је пресудна.

А све је започело осам година раније када је у Лондон, на челу југословенске парламентарне делегације, дошао Моша Пијаде, председник Савезне скупштине. Било је суђено да се тада сретну стари знанци - сликар и "стара комуњара" и писац и велики антикомуниста.

- Матора будало враћај се кући, теби је тамо место! - рекао му је Моша.

Али авај! Недељу дана касније, 15. марта те 1957. године, Моша Пијаде умире у Паризу. Одласком старог, револуционара, робијаша, али и масона, "на ону страну сунца", одложена је и идеја о повратку Милоша Црњанског у земљу.

Из емигрантске усамљености се полако извлачи приближавањем југословенским званичницима. Почетком шездесетих година, некако баш у време када Прица долази за амбасадора у Уједињеном Краљевству, долази до конаткта између писца "Сеоба" и Танасија Тасе Младеновића, песника и главног уредника "Књижевних новина". Поред тога Таса је тада био члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије и члан Главног одбора Савеза удружења бораца НОР-а Србије. У њиховој преписци, поред информација о књижевном животу у Београду и Југославији, отворено је и питање повратка Црњанског.

Преговори на ту тему потрајаће коју годину... У настојањима да приволи великог књижевника да се врати у Београд, Младеновић путује неколико пута у Лондон. Све трошкове боравка финансира Секретаријат за културу на чијем је челу контроверзна Станка Веселинов, иначе супруга Јована Веселинова, првог човека српске партије.

Милентије Пешаковић, шеф кабинета секретара ЦК Србије Јована Веселинова Жарка, сведочи:

"Веселинов је одмах својом руком исписао одговор-депешу Срђи Прици: Црњанскоме гарантујемо трособан стан, у згради која ће бити за два-три месеца завршена, усељива. До усељења у стан, обезбеђујемо о трошку Извршнога већа Србије боравак и храну у апартману београдског хотела 'Екцелзиор'. Тај текст сам ја прекуцао на писаћој машини и по налогу Веселинова послао кабинету Коче Поповића, секретара спољних послова Југославије. Писмо је однео УДБАШ Милан Баста."

И потомак Срба који су се, под Арсенијем Чарнојевићем доселили у Панонију је преломио. Пре поласка у отаџбину Црњански је био нервозан, мешала су се унутрашња осећања, час је био усхићен, час уплашен. Било је приметно да се није ослободио усађеног страха од југословенске полиције. Пријатељу у Јоханезбургу пише:

Фото: Задужбина Милош Црњански

"Срећом, више не убијају због мисаоне субверзије, али је Ђилас у затвору. Иста рука. Исте очи, Каинове, исте уши, у Београду."

КАДА су прешли Ламанш запутили су се ка Паризу, где су неколико дана били гости амбасадора Мите Миљковића. У Граду светлости је пао договор: Црњански иде у Немачку у Аугзбург и Минхен да се "сети старих успомена", а брачни пар Прица наставља пут за Ичиће, код Опатије, где су имали викендицу. Разрађен је план да писац из Немачке дође у Трст и да се тамо јави нашем конзулату, а Прица ће доћи по њега својим колима.

Тако је и било. Из Трста су заједно кренули у Југославију. На прелазу Козина, док су обављане граничне формалности, "Црњански се сав увукао у свој црни громби капут", иако је тог дана било изузетно топло. Био је збуњен. Нема полиције на сваком кораку, нигде трага "гвозденој завеси" ... Говорио је и: "Страшно ми је да се вратим у Београд после толико година. Најтужније ми је што ћу видети све оне некада лепе жене - сада бабе".

Причу Милоша Црњанског шта му се десило у Ичићима, у кући амбасадора Прице, после прве проспаване ноћи у Југославију, забележио је недавно преминули књижевник Александар Саша Петров:

"Оставе мене моји домаћини самог у кући, а одмах ујутро неко звони. Отворим врата, а пред вратима стоји неки човек. Лепо обучен, одело, светло, летње, шешир, кравата, љубазан осмех, па и пре него што га упитах ко је и шта хоће, каже он мени - Ја сам Ранковић! А ја њему - зар већ! Он се насмеје! Видим, љубазан, колико може да буде!

- Па док сте ту, да мало видите ове крајеве. Дуго нисте били, да се подсетите!

- А ко би био мој шофер, или водич?

Каже он - па ја, зато сам и дошао!

- Ви лично?

- Са највећим задовољством... да се нас двојица упознамо! Мени је част да будем у друштву великог српског писца!"

ТАДАШЊИ други човек у Југославији и књижевник из емиграције провели су скоро цео дан заједно. Били су и на ручку на Учкој, а увече провели неколико сати на тераси хотела "Кварнер" у Опатији. Све се ово дешавало 30. августа 1965. године. Енигма како је Ранковић сазнао да је Црњански одсео код Прице брзо је разјашњена. Лека је са супругом Славком кренуо у посету њеној фамилији у Словенији и успут су свратили до Опатије. И како то обично бива "господин случај" је наместио да сретну Срђу и Вукицу... Доцније ће Црњански рећи свом домаћину "Па Ранковић се и смеје слатко. Зна и да се шали".

А ријечки "Нови лист" сутрадан ће објавити фотографију са овог сусрета.

Престоница је достојанствено дочекала аутора "Ламента над Београдом". Медији су посветили велику пажњу његовом повратку, његовом особеном књижевном таленту. У томе су предњачили "Политика" и "НИН", "Књижевне новине"... нису заостајали Телевизија и Радио Београд... На Коларчевом народном универзитету одржано је књижевно вече посвећено његовом стваралаштву...

Црњански је поздравио Београђане речима: "...Са овога места говорио сам пре тридесет и две године, па хајде да наставимо"!

Ове његове речи нису остале без одјека. Из Кабинета председника Републике 23. децембра лета Господњега 1965. године, на адресе свих значајнијих државних и партијских финкционера у Србији, стиже коверта у којој се налазио непотписан текст са насловом:

Фото: Задужбина Милош Црњански

У тексту, поред осталог пише: "...Заиста је тешко бити кратког памћења када се зна да је овај 'накострешени публициста" претворио 'своје лирско цвиљење у лавеж фашистичког чопора' (Ђорђе Јовановић) и када се зна да су сви политички чланци Милоша Црњанског "писани на линији најцрње националистичке, управо фашистичке реакције, и заиста скоро неписмени" (Марко Ристић). Но и поред тога, Црњански се вратио... Према Црњанском је показана пуна мера толеранције. Због чега? Можда због његовог књижевног талента, или због стила којим пише? Али, из наше сурове и дуготрајне школе живота научили смо да издајник не може бити уметник, научили смо да издајник убија у себи ствараоца...'"

У попратном писму из Кабинета се наводи да је текст прочитао Тито. На врху, у десном углу, исписано је његовом руком "Добро је да се ово објави. Т."

У РУКОВОДСТВУ Србије завладала је паника. Тих дана је, по сведочењу Милентија Пешаковића, Црњански позван на пријем који је приредио Душан Петровић Шане, председник Народне скупштине Србије. А неколико недеља раније Јован Веселинов је у своме стану приредио вечеру Милошу Црњанском. На вечери су били Таса Младеновић и Срђан Прица са супругама. После тога и Светозар Вукмановић Темпо позвао је на вечеру Црњанског... Писмо из Титовог кабинета разорно је деловало...

Ни седнице Извршнога комитета ЦК СКЈ нису прошле без расправе о повратку Милоша Црњанског. Наравно да се први Тито огласио: "Шта је њега (Црњанскога) требало довлачити овамо? ...Ево, на пример, у Хрватској и у другим крајевима, гледају да је то уперено против њих. Сматрају да је то била демонстрација... А неки наши високи политички другови се састају и сликају са Црњанским". Александар Ранковић је тек шест месеци касније на Брионима схватио да се то односило на њега.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЉУБАВНА ПРИЧА ЦРЊАНСКОГ: Као на филму - због Виде га јурили моткама, кућу ставио на добош, напустио земљу

15. 05. 2022. у 09:34

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Усташе српско семе затирале убијањем деце

24. 07. 2022. у 15:00

Друштво

1 11

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ТИТО ОДЛИКОВАО БИСКУПА КОЈИ ЈЕ ПОКРШТАВАО СРБЕ: Хрватски достојници правдају своју цркву за учешће у злочинима

31. 07. 2022. у 17:00

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СКАНДАЛ СА УСТАВОМ: Како је краљ Александар умало остао без круне

07. 11. 2021. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације